thumb|Насловна страна другог издања поеме (1599)
Заљубљени поклоник () је антологија од 21 песме коју је прикупио и објавио Вилијам Џагард. Иако су на насловној страни све песме приписане „В. Шекспиру”, само њих пет се сматра аутентично Шекспировим. Међу њих спадају два сонета, касније објављена у збирци Шекспирови сонети (1609), као и три песме преузете из комедије Ненаграђени љубавни труд.
Још за Шекспировог живота, пет песама из ове збирке приписано је другим ауторима, док су две објављене анонимно у другим колекцијама. Иако већина критичара на основу стила одбацује преостале песме као нешекспировске, стилометријска анализа Ворда Елиота и Роберта Валенце сврстала је две групе песама (4, 6, 7 и 9, као и 10, 12, 13 и 15) унутар граница Шекспировог стилског израза..
Џагард је касније објавио проширено издање антологије, којој је додао песме за које је знао да их је написао Томас Хејвуд.
Историја текста Антологију Заљубљени поклоник први пут је објавио Вилијам Џагард у октаво формату, вероватно 1599. или можда претходне године, будући да је штампар (вероватно Томас Џадсон) отпочео са радом након септембра 1598. године.; . Тачан датум се не може са сигурношћу утврдити јер дело није уписано у Регистар удружења штампара, а насловна страна првог издања није сачувана. Испред последњих шест песама налази се друга насловна страна под насловом Сонети уз различите музичке ноте, мада разлог за ову поделу није сасвим јасан.
Прво издање сачувано је само у два табака, који чине једанаест листова са песмама 1–5 и 16–18.ESTC S107201. Они се чувају у оквиру једног фрагментарног састављеног примерка у Библиотеци „Фолџер Шекспир” у Вашингтону, помешани са табацима другог издања који су вероватно додати како би заменили оштећене листове.
Поред табака уметнутих у примерак првог издања из Библиотеке „Фолџер”, сачувана су и два потпуна примерка другог издања из 1599. године — један у Библиотеци „Рен” на Тринити колеџу у Кембриџу, а други у Библиотеци „Хантингтон” у калифорнијском граду Сан Марину.ESTC S106363. На насловној страни овог издања наводи се да књигу продаје књижар Вилијам Лик, који је 1596. године стекао права на Шекспирову поему Венера и Адонис и објавио пет њених издања у октаво формату (од трећег до осмог) у периоду између 1599. и 1602. године.
Џагард је 1612. године објавио проширено издање Заљубљеног поклоника, које је садржало додатне песме на тему Јелене Тројанске, што је и најављено на насловној страни („Којој су наново додата два љубавна писма, прво од Париса Јелени, и Јеленин одговор Парису”).ESTC S106170. Ови стихови су заправо преузети из дела Troia Britannica Томаса Хејвуда, које је Џагард штампао 1609. године. Хејвуд је протестовао због „очигледне неправде која ми је нанета” у свом делу Апологија за глумце (1612), пишући да је и сам Шекспир био „веома увређен” што се Џагард понео „тако дрско према његовом имену”, што је очигледно навело Џагарда да измени насловну страну и уклони Шекспирово име.. Сачувана су два примерка трећег издања: један у Библиотеци „Фолџер” са оригиналном насловном страном, а други у Библиотеци „Бодлијана” Универзитета у Оксфорду са измењеном насловном страном на којој је Шекспирово име изостављено..
Песме из Заљубљеног поклоника поново су штампане 1640. године у издању Шекспирових Поема Џона Бенсона, заједно са Сонетима, Јадовањем заљубљене, Фениксом и грланом и другим делима. Након тога, антологија је постала саставни део збирки Шекспирове поезије, почевши од издања Бернарда Линтота из 1709. године и свих потоњих издања.
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Поезија Категорија:Дела Виљема Шекспира