мини|десно|200п|Грб НР Црне Горе, прописан у 4. члану Устава НР Црне Горе из 1946. године
Устав Народне Републике Црне Горе био је највиши правни акт Народне Републике Црне Горе, једне од шест федералних јединица у саставу тадашње ФНРЈ. Усвојен је 31. децембра 1946. године од стране Уставотворне скупштине Црне Горе, која је засједала на Цетињу. Чин проглашења обавио је Петар Комненић, предсједник Уставотворне скупштине Црне Горе. Устав је имао укупно 131 члан, а његовим доношењем озваничени су нови политички и друштвени односи, који су на подручју Црне Горе изграђени у периоду непосредно након ослобођења од окупатора и успостављања комунистичке власти (1944-1946).Службени лист Народне Републике Црне Горе, год. 3, бр. 2, од 15. јануара 1947. године.
Устав је остао на снази све до 1963. године, када је донет нови Устав СР Црне Горе.Службени лист Социјалистичке Републике Црне Горе, год. 19, бр. 14, од 11. априла 1963. године.
Државни симболи и службени језик мини|десно|200п|Застава НР Црне Горе, прописана у 5. члану Устава НР Црне Горе из 1946. године
Устав је садржао посебне одредбе о државним симболима и службеном језику Црне Горе. У члану 4. прописан је изглед државног грба, док је у члану 5. прописан изглед државне заставе, која је описана ријечима: "Државна застава Народне Републике Црне Горе састоји се из три боје: црвене, плаве и бијеле, са црвеном петокраком звијездом у средини". У члану 113. прописан је српски језик као службени: "Поступак пред судовима води се на српском језику. Грађани који не знају српски језик могу се служити својим језиком".
Види још
Народна Република Црна Гора ЦАСНО Комунистичка партија Црне Горе Историја Црне Горе Грб Црне Горе Застава Црне Горе Држављанство Црне Горе Српски језик у Црној Гори
Референце
Литература
Категорија:Устави Црне Горе у Југославији Категорија:Политика у 1946. Категорија:Црна Гора у 1946.