мини|десно|Девица у молитви приказује Марију у молитви. Насликао Сасоферато, 17. век. Молитва у Католичкој цркви је „уздизање ума и срца Богу или тражење добрих ствари од Бога.” То је чин моралне врлине религије, коју католички теолози идентификују као део кардиналне врлине правде.

Молитва се може изразити гласно или умно. Гласна молитва се може изговарати или певати. Умна молитва може бити или медитација или контемплација. Основни облици молитве су обожавање, кајање, захваљивање и молба, што се на енглеском језику понекад скраћује као A.C.T.S.

Литургија часова Католичке цркве свакодневно се рецитује у прописано време од стране чланова посвећеног живота, свештенства и побожних верника.

Дневна молитва У Католичкој цркви, световњаци се охрабрују да се придруже молитви канонских часова. Свештенство и чланови посвећеног живота обавезни су да се моле свакодневно. Извори који се обично користе за молитву Литургије часова укључују комплетан сет у четири тома Литургије часова, једнотомну књигу Хришћанска молитва и разне апликације на мобилним уређајима.

Учења о молитви Римокатоличка учења о теми молитве садржана су у Катихизису где се, цитирајући Јована Дамаскина, молитва дефинише као „… уздизање ума и срца Богу или тражење добрих ствари од Бога”. Тереза из Лизјеа описује молитву као „… налет срца; то је једноставан поглед усмерен ка небу, то је крик препознавања и љубави, који обухвата и искушење и радост.”

Конституција о светој литургији Другог ватиканског сабора препоручује три облика молитве: учешће у заједничкој литургији цркве; тренутке када особа такође „уђе у своју собу да се моли Оцу, у тајној или приватној молитви (упореди Матеј 6:6); и молитву „без престанка” (упореди 1. Солуњанима 5:17).

Кроз молитву човек признаје Божију моћ и доброту, као и сопствену потребу и зависност. Стога је то чин врлине религије који подразумева најдубље поштовање према Богу и навикава особу да од Њега очекује све. Молитва претпоставља веру у Бога и наду у Његову доброту. И једним и другим, Бог, коме се особа моли, подстиче појединца на молитву.

Изрази молитве

Гласна молитва мини|лево|Ангелус, насликао Жан Франсоа Мије, 1857—1859. Молитва се може поделити на гласну и умну. Гласна молитва је она која се обавља коришћењем неког одобреног облика речи, који се чита, пева или рецитује; као што су знак крста, Литургија часова (Божански час), Ангелус, молитва пре и после јела, итд. Умна молитва је она која се обавља без употребе речи или формула било које врсте. Католици се позивају да се чувају потцењивања корисности или неопходности гласне молитве. Уобичајене гласне молитве укључују Оче наш (Pater Noster), Здраво Маријо (Ave Maria, Анђеоски поздрав), Слава Оцу (Gloria Patri, Мања доксологија) и Апостолски симбол вере (Symbolum Apostolorum).

Католици сматрају гласну молитву суштинским елементом хришћанског живота. Гласна молитва може бити једноставна и узвишена попут „Хвала ти, Боже, за ово прелепо јутро”, или формална попут мисе којом се прославља посебан догађај.

Када се двоје или више људи окупи да се моли, њихова молитва се назива заједничка молитва. Примери заједничке молитве су круница, побожне молитве укључујући деветнице и литаније, молитве у учионици и, што је најважније, Света миса.

Певана молитва Свети Амвросије је увео антифоно певање псалама у Милану „по узору на Исток”.

Умна молитва

Умна молитва је дефинисана од стране Џона А. Хардона (John A. Hardon) у његовом Модерном католичком речнику као облик молитве у којем су изражена сопствена осећања, а не осећања друге особе. Умна молитва је облик молитве којим се Бог воли кроз дијалог с Њим, медитирајући о Његовим речима и контемплирајући о Њему. То је време тишине усредсређено на Бога и лични однос са Њим. Разликује се од гласних молитви које користе унапред одређене речи, иако умна молитва може проистећи из коришћења гласних молитви како би се побољшао дијалог с Богом. Умна молитва се може поделити на медитацију, или активну умну молитву; и контемплацију, пасивну умну молитву.

Медитација мини|Тереза Авилска

Медитација је облик рефлексивне молитве који ангажује мисао, машту, емоцију и жељу. Постоји онолико метода медитације колико има и духовних учитеља. Обична или активна умна молитва састоји се од две операције; једна припада мисаоној способности која примењује машту, памћење и разумевање за разматрање неке истине или мистерије. Друга операција зависи од воље и приморава човека да воли, жели и тражи добро које ум предлаже, и да доноси одлуке како би га достигао. Према Терези Авилској, душа је у овој фази попут баштована који, уз много труда, извлачи воду из дубина бунара како би залио своје биљке и цвеће.

Контемплација

Контемплативна молитва је тиха пажња која гледа на Бога кроз контемплацију и обожавање Његових атрибута. Тереза описује контемплативну молитву (oración mental) као „... ништа друго до блиско дружење међу пријатељима; то значи често одвајати време да будемо сами са Оним за кога знамо да нас воли”. У овој унутрашњој молитви и даље можемо медитирати, али наша пажња је усмерена на самог Господа. Контемплација је, као и свака молитва, чисти дар, а не нешто што човек може сам постићи.

Облици молитве Традиција Католичке цркве истиче четири основна елемента хришћанске молитве: (1) молитва обожавања/благослова, (2) молитва кајања/покајања, (3) молитва захваљивања/захвалности и (4) молитва молбе/петиције/посредовања. Ови елементи се лако памте користећи енглески акроним ACTS: Adoration, Contrition, Thanksgiving, Supplication.

Обожавање/Благослов Обожавање је први став човека који признаје да је створење пред Богом. Похвала је облик молитве који најнепосредније препознаје да Бог јесте Бог. Она слави Бога ради Њега самог и одаје Му славу, потпуно независно од онога што Он чини, већ једноставно зато што Он јесте.

У најширој примени, реч „благослов” има разна значења у светим списима. Може се схватити у смислу који је синоним за похвалу; тако Псалмиста каже: „Благосиљаћу Господа у свако доба; хвала Његова биће увек у мојим устима.” Молитва благослова изражава похвалу и част Богу и представља човеков одговор на Божије дарове.

Кајање/Покајање Покајање је искрено жаљење или грижа савести због греха,Матеј 4:17 одлука да се грех избегава у будућности,Јован 8:11 и обраћање срца ка Богу,Марко 1:15 са надом у Његову милостМатеј 18:21-22 и поверењем у помоћ Његове благодати.Лука 15:11-32Catechism of the Catholic Church, Second Edition, §1431, Libreria Editrice Vaticana Кајање је, слично, туга душе и гнушање над почињеним грехом, заједно са одлуком да се више не греши.Catechism of the Catholic Church, Second Edition, §1451, Libreria Editrice Vaticana Католичка црква даље нуди сакрамент покајања, путем којег чланови могу добити опроштење својих грехова од Исуса Христа преко Његових заређених свештеника, у складу са речима Исуса Христа својим апостолима: „Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су.”Јован 20:23

Захваљивање/Захвалност Захвалност је захваљивање Богу за оно што је дао и учинио.

Молба/Петиција/Посредовање мини|десно|Католици рецитују Оче наш у Мексику. Молитва молбе је захтев Богу у коме се тражи да испуни неку потребу. Кроз молитву молбе, католици признају своју зависност од Бога. Овај израз није намењен томе да се Бог подучава или упућује шта да ради, већ да се апелује на Његову доброту за ствари које су нам потребне; апел је неопходан не зато што је Он у незнању о нашим потребама или осећањима, већ да би се нашим жељама дао конкретан облик, да би се сва наша пажња усредсредила на оно што Му се препоручује, и да би нам се помогло да ценимо наш близак лични однос са Њим. Израз не мора бити спољашњи или гласни; унутрашњи или умни је довољан. Молитва молбе је у својој основи чин вере, јер онај ко се моли мора веровати прво у постојање Бога, а друго у то да је Бог и вољан и способан да услиши молбу. Катихизис наводи да тражење опроштаја, праћено скрушеном понизношћу, треба да буде први корак молитве молбе (види Кајање/Покајање изнад). Исус је рекао да сваку нашу потребу принесемо Богу у Његово име и уверава нас да „шта год заиштете од Оца у моје име, даће вам” (Јован 16:23). Кроз молбу се може тражити Божија помоћ за сваку потребу, без обзира на то колико је велика или мала. Према Катихизису, Христ се прославља оним што тражимо од Оца у Његово име.

Посредовање (заступничка молитва) је молитва молбе која води особу да се моли онако како се Исус молио. Он је једини Велики Посредник код Оца у име свих људи, посебно грешника. Као Тело Христово, ми смо такође позвани да посредујемо једни за другеЈаков 5:17 и охрабрени да тражимо заступничке молитве од оних чланова Тела Христовог који су отишли пре насЈеврејима 12:1Откр. 5:8 и налазе се у РајуЛука 23:43Матеј 16:19, као и од светих анђела.Откр. 8:3-4Матеј 18:10 Марија, Мајка Христова и наша Мајка,Јован 19:27 посебно се призива за заступничке молитве у наше име због њене блискости са својим Сином, нашим Спаситељем Исусом Христом. Наше обраћање њој, светитељима, светим анђелима и једни другима не умањује, већ појачава разумевање да Христ остаје изнад свих Глава Тела Христовог и Једини, Велики Посредник пред нашим Оцем на Небесима.

Псалми Псалми су увек били важан део католичке литургије. Од најранијих времена па до данас, хришћани виде Стари завет као предијаву Христа. Јеванђелисти цитирају речи псалама као да су биле на Исусовим уснама током Његовог страдања. У том смислу, древни монаси и монахиње у египатској пустињи чули су Исусов глас у свим псалмима. Веровали су да је псалме написао краљ Давид, али су такође веровали да је преегзистентни Христ инспирисао Давида да их напише (Пс 110:1). Из тог разлога, молили су цео Псалтир сваког дана. Ова традиција је расла и мењала се, али се и даље наставља, верна древној пракси. У хришћанским манастирима и многим верским кућама широм света, заветни мушкарци и жене се окупљају три до седам пута дневно како би се молили псалмима.

Литургија часова је усредсређена на певање или рецитовање Псалама. Рани католици су Псалме широко користили и у својим индивидуалним молитвама. Све до краја средњег века није било непознато да се световњаци придруже певању Малог официја Наше Госпе, што је била скраћена верзија Литургије часова која је пружала фиксни дневни циклус од двадесет пет псалама за рецитовање. мини|upright|Госпа Лурдска са бројаницом.

Побожности

Побожности су молитве или побожне вежбе које се користе да би се показало поштовање према одређеном аспекту Бога, личности Исуса или према одређеном светитељу. Католичке побожности имају различите облике, у распону од формализованих молитви као што су деветнице, до активности које не укључују никакве молитве, као што су еухаристијско клањање, поштовање светитеља, па чак и хортикултурне праксе попут одржавања Маријиног врта. Уобичајени примери католичких побожности укључују круницу, побожност Пресветом Срцу Исусовом, Светом Лицу Исусовом, Безгрешном Срцу Маријином, као и поштовање разних светитеља итд. Конгрегација за богослужење у Ватикану објављује Директоријум побожности и побожних пракси. Круница (бројаница) је побожност за медитацију о мистеријама радости, туге и славе Исуса и Марије. Луција дос Сантос је рекла: „Пресвета Девица је у овим последњим временима у којима живимо дала нову ефикасност рецитовању крунице до те мере да не постоји ниједан проблем, ма колико био тежак, било земаљски или пре свега духовни, у личном животу сваког од нас, наших породица... који се не може решити круницом. Не постоји проблем, кажем вам, ма колико био тежак, који не можемо решити молитвом Свете крунице.” У својој енциклици Rosarium Virginis Mariae из 2002. године, папа Јован Павле II је нагласио да је коначни циљ хришћанског живота да се преобрази или „трансфигурише” у Христа, а круница помаже верницима да се приближе Христу кроз контемплацију Христа.

Духовни букет Духовни букет је збирка молитви и духовних акција које су дате или принешене у одређену сврху.

Учење молитве