+ Неумски коридорНеумски појас 300px|Неумски коридор означен црвеном бојом 50px|неумски коридор Неумски коридор означен црвеном бојом Координате Локација Неум, Херцеговачко-неретвански кантон Држава Босна и Херцеговина Просјечна ширина 10 km Просјечна дубина непознато
Неумски коридор је копнено подручје у јужном делу Босне и Херцеговине широко приближно 8 – 10 km које спаја континентални део државе с Јадранским морем. Истовремено он физички раздваја најјужнији, уски приобални појас Републике Хрватске, подручје Дубровника, од остатка државе, чинећи га ексклавом. Име је добио по Неуму, једином босанскохерцеговачком приморском граду, који лежи на источном крају уског, издуженог Неумског залива, дела Малог Стона залива. Настао је сплетом историјских околности након склапања мира у Сремским Карловцима 1699. године, када је, приликом мењања граница држава, Дубровачка Република тражила да граничи с Турским Царством, а не с Млетачком Републиком. Касније, када су се турске снаге повукле, подручје коридора постало је делом Босне и Херцеговине.
Географија
Подручје Неумског коридора је бреговито и великим делом прекривено шумом или макијом. Клима је средоземна, с врућим сувим летњим раздобљем и већином падавина у осталом делу године. Погодна је за пољопривредну производњу агрума, смокава, бадема, винове лозе, маслина и неких повртарских култура (нпр. кромпир, зеље, лук), а особито повољна за туристичку делатност. Осим града Неума, у залеђу се налази још неколико мањих насеља (Бабин До, Брестица, Доброво, (Дубравица, Неум), Дужи, (Градац,Неум), Кишево и др.). Од већих градова Неуму су најближи Дубровник (око 65 km) и Мостар (око 76 km).
Историја Насеље Неум постоји већ у римској Далмацији, о чему говоре сачувани записи из 533. године. Тамо се спомиње Neuense, староримски муниципиј који је играо важну улогу на раскршћу путева који су повезивали обално подручје са залеђем. Великом сеобом народа у 7. веку цео крај су населили Срби. Цело подручје је у средњем веку било под влашћу српске средњовековне државе, а и касније Хабзбуршке Монархије, а стално је било изложено аспирацијама суседних држава (Млетачке Републике, Босанског Краљевства, Отоманског Царства).
Настанак Неумског коридора везан уз политичко-војна превирања с краја 17. века, када је на пространом подручју југоисточне Европе беснео Велики турски рат. Миром у Сремским Карловцима рат је завршен 1699. године, а једна од последица је било велико померање граница Турског Царства. Млетачка Република је у рату знатно проширила свој териториј и са свих страна дошла на границе Дубровачке Републике, којој то није одговарало па је затражила да се у спровођењу Карловачког мира на њене границе врате Османлије, што је и направљено. Такво стање је потрајало до укидања Дубровачке Републике 1808. године, када је подручје коридора било изложено продору француске војске, а затим и хабзбуршке, те је повремено долазило до сукоба с турским трупама.
Аустроугарским запоседањем Босне и Херцеговине 1878. године Неумски коридор је остао њен саставни део, и то све до успостављања Краљевине СХС. Неумски коридор потпао је под Мостарску област. Од 1929. године, када је поновно дошло до велике реорганизације формирањем бановина, подручје коридора је припало Приморској бановини. Почетком Другог светског рата то је подручје ушло у састав Независне Државе Хрватске, а након рата постало део Народне Републике Босне и Херцеговине, те по распаду СФРЈ самосталне државе Босне и Херцеговине.
Успорени међугранични саобраћај и његово решавање
Због све већег туристичког промета возила кроз Неум, особито после приступања Републике Хрватске Европској Унији 2013. године, долазило је до континуираних застоја на оба гранична прелаза између Босне и Херцеговине и Хрватске. Тражило се решење како омогућити бржи пролаз возила преко Неумског коридора па је било предлога да се направи ограђена Пут која би омогућила пролаз возила без царинске контроле и спајала два дела Хрватске, или да се, на пример, пробије тунел који би ишао испод Неума. Решење је било отежано чињеницом да је још увек био споран врх полуострва Клека, на који право полажу обе суседне државе. Будући да се власти двеју држава нису успеле договорити како да реше проблем, Република Хрватска је одлучила изградити висок мост који спаја два дела земље преко Малог Стона залива и тиме заобилази Неумски коридор.
Галерија
170px|центар<p style="font-size: 85%">Пут кроз брдскирељеф у залеђу Неума170px|центар<p style="font-size: 85%">Раскрсница усредишту Неума190px|центар<p style="font-size: 85%">Поглед из Неума премазаливу Клек-Неум190px|центар<p style="font-size: 85%">Мапа спорног делахрватско-босанскохерцеговачкегранице код Неума
Види још Босанскохерцеговачко-хрватска граница Превлака Клек
Референце
Категорија:Геополитички коридори