thumb Бушење носа је пробијање коже или хрскавице која формира било који део носа, обично у сврху ношења накита. Најчешће је распрострањено бушење ноздрва.
Историја Пирсинг ноздрве је пракса бушења тела која омогућава уметање накита у ноздрве. Историјски записи у Египту указују да су пирсинг носа носиле само жене. Специфичности накита у Египту су регионалне, иако је неки облик пирсинга носа био познат широм Египта, међу женама које су живеле у градским и пустињским условима. Изузетак је Сива - док су друге жене у Марса Матруху носиле прстенове за нос, жене Сиви то не чине. У Горњем Египту, прстен за нос се обично назива Хузам, назив који се користи од 1830-их. Према Лејну, прстенови за нос његовог времена били су пречника од једног до једног и по инча од месинга, нанизани перлама и ношени на десној страни носа.
У Бахарији, пирсинг носа се назива гатар или катрах, направљен од 12-каратног злата, са филиграном и гранулацијом. Уобичајено је да је дизајн прстен са декорацијом око доње половине (код неких прстенова за нос, ово се протеже и на украшавање унутар круга, стварајући круг где је половина празна, а половина испуњена филиграном), и равни круг злата примењен да сакрије крај жице која пролази кроз нос. Никада није направљен од сребра, а жене верују да предео носа који се пробија има танке крвне судове којима би сребро могло оштетити. Носе га само удате жене и носи се на левој страни. Традиционално, жене у региону верују да ће прстен за нос, када се носи, спречити болове и главобоље.
На Синајском полуострву се пирсинг носа назива шенаф и, као и већи део накита у региону, подсећа на палестинске примерке. Обично је направљен од злата, а понекад има уграђене обојене перле. Уобичајени су комади који висе са главног прстена.
У нубијском Египту и Судану, прстен за нос се назива зимам. Рашајде га зову истим именом и праве га од 21-каратног злата. Бишарини такође носе прстен за нос - постоји извесно преклапање између накита ове три групе, јер живе у близини и куповали би накит из истих градова. Прстенови за нос Рашајде имају сличан облик као мали прстенови за нос Бахарије са задебљаним украсом око доње половине, али не користе филигран. Неки прстенови за нос у региону су слични Лејновом цртежу из 1836. године, јер су само жица са неколико нанизаних перли.
У Централној Азији, пирсинг носа се назива Аравак или Арабек и уведен је у регион током арапских освајања. Узбекистанске жене су традиционално носиле пирсинг носа под називом Аравак као део традиционалне одеће."The Qaraqalpaq term for a nose-ring is a'rebek. A'rebek were one of the few items of Qaraqalpaq jewellery that were usually made of gold." У Источној Европи, неке Ногајке и Татарке су такође биле познате по ношењу сличних прстенова за нос у ноздрвама и септуму."Besides rings and earrings, some of the Nogay women wear a golden ring in the cartilage of the nose so large that it reaches to the lips; and even some of the Tatar women in the city of Astrakhan follow this custom. The women of Kundorov wear this ring in one of their nostrils."
У Јужној Азији, пирсинг носа је уведен још у 10. веку и био је уобичајен широм Јужне Азије до 15. века. Историчар А.С. Алтекар сугерише да пирсинг носа није поменут у индијској литератури пре 8. века и да је вероватно уведен после овог периода. Према историчару Бенојтошу Батачарји, текст Манасоласа из 12. века помиње разне украсе које су носиле жене, али не помиње украсе за нос, које су вероватно увели муслимани после 12. века. page 12 - "It is, however, noteworthy that there is no mention of any ornament for the nose which very probably was introduced after the advent of the Mohammadans". Историчарка накита Опи Унтрахт сугерише да су пирсинг носа увели муслимани у 13. веку и да се брзо учврстио током година. Као културна пракса, прстенови за нос су један од украса повезаних са удатим женама у Јужној Азији међу хиндусима и муслиманима у разним регионалним културама.
У популарној култури Допринос популаризацији у великој мери пружиле су јавне личности и модни магазини.
Референце
Литература
Категорија:Мода Категорија:Накит Категорија:Боди арт