мини|upright=1.35|Слика Дијана и Актеон сликара Тицијана има потпуну провенијенцију која покрива њен прелазак кроз руке неколико власника и четири земље откако је насликана за Филипа II од Шпаније 1550-их година.

Провенијенција (од фр. — „потицати”) представља хронологију власништва, чувања или локације историјског објекта.OED: "The fact of coming from some particular source or quarter; source, derivation" Термин се првобитно углавном користио у вези са уметничким делима, али се сада користи у сличним значењима у широком спектру области, укључујући археологију, палеонтологију, архивистику, економију, рачунарство, и научна истраживања уопште.

Примарна сврха праћења провенијенције објекта или ентитета обично је пружање контекстуалних и посредних доказа о његовој оригиналној производњи или открићу, утврђивањем, колико је то могуће, његове касније историје, посебно низова његовог формалног власништва, чувања и места складиштења. Ова пракса има посебну вредност у помоћи при аутентификацији објеката. Упоредне технике, стручна мишљења и резултати научних тестова такође се могу користити у ове сврхе, али утврђивање провенијенције је суштински питање документације. Овај термин у енглеском језику датира из 1780-их година. Провенијенција је концептуално упоредива са правним термином ланац надзора.

За музеје и тржиште уметности, поред тога што помаже у утврђивању ауторства и аутентичности објекта, провенијенција постаје све важнија у помоћи при утврђивању моралне и правне ваљаности ланца надзора, с обзиром на све већу количину опљачкане уметности. Ова питања су прво постала велика брига у вези са делима која су променила власнике у областима под контролом нациста у Европи пре и током Другог светског рата. Многи музеји су почели да састављају проактивне регистре таквих дела и њихове историје. Недавно су исте бриге дошле до изражаја за дела афричке уметности, често илегално извезена, и антиквитете из многих делова света, али тренутно посебно у Ираку, а затим и у Сирији."Better Safe Than Sorry: American Museums Take Measures Mindful of Repatriation of African Art", by Robin Scher, Art News, 11 June 2019

У археологији и палеонтологији, изведени енглески термин provenience користи се са сродним, али веома специфичним значењем, да означи локацију (у савременим истраживањима, прецизно забележену у три димензије) где је пронађен артефакт или неки други древни предмет. Провенијенција (provenance) обухвата комплетну документовану историју објекта. Артефакт тако може имати и место проналаска (provenience) и провенијенцију.

Уметничка дела и антиквитети Провенијенција дела лепих уметности, антиквитета и древних предмета је од великог значаја, посебно за њиховог власника. Постоји низ разлога зашто је провенијенција слике важна, а који се углавном односе и на друге врсте лепих уметности. Добра провенијенција повећава вредност слике, а утврђивање провенијенције може помоћи у потврђивању датума, уметника и, посебно за портрете, субјекта слике. Може потврдити да ли слика заиста потиче из периода из ког се чини да датира. Провенијенција слика може помоћи у решавању спорова око власништва. На пример, провенијенција између 1933. и 1945. године може утврдити да ли је слика била опљачкана од стране нациста.

Многе галерије улажу велики напор у истраживање провенијенције слика у својим колекцијама за које не постоји чврста провенијенција током тог периода. Документовани докази о провенијенцији објекта могу помоћи да се утврди да он није мењан и да није фалсификат, репродукција, украден или опљачкан. Провенијенција помаже да се дело припише познатом уметнику, а документована историја може бити од користи у доказивању власништва. Пример детаљне провенијенције дат је у чланку о слици Портрет Арнолфинијевих.

Квалитет провенијенције важног уметничког дела може значајно утицати на његову продајну цену на тржишту. На то утиче степен сигурности провенијенције, статус претходних власника као колекционара, а у многим случајевима и снага доказа да објекат није илегално ископан или извезен из друге земље. Провенијенција уметничког дела може знатно варирати по дужини, у зависности од контекста или количине познатих информација, од једног имена до уноса у научном каталогу дугог неколико хиљада речи.

Стручни сертификат може значити разлику између тога да објекат нема вредност и тога да вреди богатство. Сами сертификати могу бити подложни преиспитивању. Жак ван Мегерен фалсификовао је радове свог оца Хана ван Мегерена, који је фалсификовао радове Вермера. Жак је понекад уз своје фалсификате приложио сертификат у којем се наводи да је дело створио његов отац.

Џон Дру је успео да подметне као оригиналне слике велики број фалсификата који би научним испитивањем лако били препознати као такви. Успоставио је импресивну, али лажну провенијенцију. Због тога су галерије и трговци прихватали слике као оригиналне. Ову лажну провенијенцију створио је фалсификовањем писама и других докумената, укључујући лажне уносе у ранијим каталозима изложби.

Понекад провенијенција може бити једноставна као фотографија предмета са његовим оригиналним власником. Једноставна, али дефинитивна документација попут ове може повећати вредност предмета за ред величине, али само ако је власник био високог угледа. Многи предмети продати на аукцијама знатно су премашили своје процене због фотографије која приказује тај предмет са познатом личношћу. Неки примери укључују антиквитете у власништву политичара, музичара, уметника, глумаца итд.

У контексту расправа о реституцији културних објеката у музејским колекцијама колонијалног порекла, Краљевски музеј Централне Африке (AfricaMuseum) у Белгији почео је јавно да представља информације о таквим објектима на својој сталној изложби 2021. године.

Истраживање провенијенције слика мини|десно|upright|Сер Вилијам Петр, 1567: аутор непознат. До краја 16. века, овај портрет је био у колекцији Џона, 1. барона Ламлија, што је чињеница назначена картелином додатим слици у горњем десном углу. Сада се налази у Националној галерији портрета у Лондону. Циљ истраживања провенијенције је да се направи комплетан списак власника (заједно са пратећим документарним доказима где је то могуће) од тренутка када је слика наручена или када се налазила у уметниковом студију па све до данас. У пракси ће вероватно постојати празнине на листи и документи који недостају или су изгубљени. Документована провенијенција би такође требало да наведе када је слика била део неке изложбе, као и библиографију када је о њој расправљано или када је илустрована у штампи.

Када се истраживање одвија уназад, како би се открила претходна провенијенција слике чије је тренутно власништво и локација познато, важно је забележити физичке детаље слике — стил, тему, потпис, материјале, димензије, оквир итд.Reynolds, Lisa, An Art Provenance Research Guide available at University of North Carolina Master's Papers Наслови слика и њихово приписивање одређеном уметнику могу се временом мењати. Величина дела и његов опис могу се користити за идентификацију ранијих референци на слику.

Полеђина слике може садржати значајне информације о провенијенцији. Могу постојати ознаке са изложби, печати трговаца, налепнице галерија и друге индикације претходног власништва. Могу се наћи и транспортне налепнице. У ТВ емисији Би-Би-Сија , провенијенција слике Bords de la Seine à Argenteuil истражена је помоћу налепнице галерије и транспортне налепнице на полеђини. Рана провенијенција се понекад може назначити помоћу картелина, тромп лој приказа исписане налепнице додате на предњу страну слике. Међутим, они могу бити фалсификовани, или могу избледети или бити пресликани.

Аукцијски записи су важан ресурс који помаже у истраживању провенијенције слика. Библиотека Вит (Witt Library) садржи колекцију исечака из аукцијских каталога која омогућава истраживачу да идентификује прилике када је слика продата. Библиотека Хајнц у Националној галерији портрета у Лондону одржава сличну колекцију, али ограничену на портрете. Национална уметничка библиотека у Музеју Викторије и Алберта има колекцију продајних каталога из Уједињеног Краљевства. Универзитет у Јорку успоставља веб-сајт са онлајн ресурсима за истраживање историје уметности у периоду 1660–1735. Ово укључује дневнике, продајне каталоге, рачуне, преписку и инвентаре. Истраживачки институт Гети у Лос Анђелесу има Пројекат за проучавање колекционарства и провенијенције (PSCP) који укључује онлајн базу података, која се још увек саставља, о аукцијама и другим записима који се односе на провенијенцију слика. Референтна библиотека уметности Фрик у Њујорку има обимну колекцију аукцијских и изложбених каталога. Холандски институт за историју уметности (RKD) има неколико база података повезаних са уметницима из Холандије.

Ако је слика била у приватним рукама дужи временски период и изложена у велепоседничкој кући, може бити забележена у инвентару — на пример, инвентар Ламлијевих.Dynasties, a catalogue of an exhibition at the Tate Gallery, Karen Hearn, page 158 Слику је могао приметити и посетилац који је касније писао о њој. Могла је бити споменута у тестаменту или дневнику. Тамо где је слика купљена од трговца, или је променила власника у приватној трансакцији, може постојати купопродајни уговор или признаница која пружа доказ о провенијенцији. Тамо где је уметник познат, може постојати catalogue raisonné који наводи сва позната дела уметника и њихову локацију у време писања. База података таквих каталога доступна је код Међународне фондације за истраживање уметности.

Историјске фотографије слике могу бити дискутоване и илустроване у општијем делу о уметнику, периоду или жанру. Слично томе, фотографија слике може приказати натписе (или потпис) који су касније изгубљени као резултат претерано ревносне рестаурације. Насупрот томе, фотографија може показати да натпис није био видљив ранијег датума. Један од спорних аспеката Рајсовог портрета Џејн Остин односи се на очигледне натписе који идентификују уметника и модела.

Архиве мини|Печат на историјском документу, који показује да је прошао кроз руке Одељења за очување записа Британске асоцијације архивиста, спасилачке службе за архивски материјал: број указује на његову ранију провенијенцију Провенијенција — позната и као историја чувања — јесте основни концепт унутар архивистике и архивске обраде. Термин се односи на појединце, групе или организације које су првобитно створиле или примиле предмете у акумулацији записа, и на каснији ланац надзора тих предмета. Принцип провенијенције, који се такође назива принцип „архивског интегритета”, и важан је сегмент ширег принципа respect des fonds, прописује да записи који потичу из заједничког извора (или фонда) треба да се чувају заједно — где је то практично могуће, физички, али у свим случајевима интелектуално, у начину на који се каталогизују и уређују у помагалима за проналажење. С друге стране, записи различите провенијенције треба да буду сачувани и документовани одвојено.

У архивској пракси, доказ о провенијенцији пружа се радом контролних система који документују историју записа који се чувају у архивима, укључујући детаље о изменама направљеним на њима. Ауторитет архивског документа или скупа докумената чија је провенијенција неизвесна, због празнина у забележеном ланцу надзора, сматраће се озбиљно угроженим.

Принципе архивске провенијенције развили су у 19. веку француски и пруски архивисти, а стекли су широко прихватање на основу њихове формулације у Приручнику за уређење и опис архива холандских државних архивиста Самуела Мулера, Ј. А. Фејта и Р. Фруина, објављеном у Холандији 1898. године, који се често назива „Холандски приручник”.

Шејмус Рос је изнео аргументе за прилагођавање утврђених принципа и теорија архивске провенијенције области савременог дигиталног очувања и курације.

Provenance је такође наслов часописа који издаје Друштво архивиста Џорџије.

Књиге