Агнер Краруп Ерланг (1. јануар 1878 — 3. фебруар 1929) био је дански математичар, статистичар и инжењер, који је основао области инжењеринга саобраћаја и теорије редова чекања.
Ерлангов рад из 1909. године, као и наредни радови током деценија, сматрају се да садрже неке од најважнијих концепата и техника за теорију редова чекања.
До своје релативно ране смрти у 51. години, Ерланг је створио област анализе телефонских мрежа. Његов рани рад у проучавању коришћења локалних, централних и магистралних телефонских линија у малој заједници, како би се разумели теоријски захтеви ефикасне мреже, довео је до стварања Ерлангове формуле, која је постала основни елемент модерних студија телекомуникационих мрежа.
Биографија Ерланг је рођен у Ленборгу, близу Тарма, у Јиланду. Био је син учитеља и потомак Томаса Финкеа са мајчине стране. У 14. години, са одликом је положио прелиминарни испит на Универзитету у Копенхагену, након што је добио дозволу да га полаже јер је био млађи од уобичајене минималне старости. Наредне две године је предавао заједно са својим оцем.
Даљи рођак му је обезбедио бесплатан смештај и храну, а Ерланг се припремао и 1896. године полагао пријемни испит за Универзитет у Копенхагену, који је прошао са одликом. Добио је стипендију за универзитет и дипломирао математику, а такође је студирао астрономију, физику и хемију. Дипломирао је 1901. године са звањем магистра, а наредних 7 година предавао је у неколико школа. Задржао је интересовање за математику и добио је награду за рад који је поднео Универзитету у Копенхагену.
Био је члан Данског удружења математичара (DMF) и преко њих је упознао математичара аматера Јохана Јенсена, главног инжењера Копенхашке телефонске компаније (KTAS), огранка Међународне телефонске компаније Бел. Ерланг је радио за Копенхашку телефонску компанију од 1908. године скоро 20 година, све до своје смрти у Копенхагену након операције абдомена.
Био је сарадник британског Института електроинжењера.
Доприноси Док је радио за Копенхашку телефонску компанију, пред Ерланга је постављен класичан проблем одређивања колико је кола потребно да би се обезбедила прихватљива телефонска услуга. Његово размишљање отишло је даље проналажењем одговора на питање колико је телефонских оператера потребно за руковање одређеним обимом позива. Већина телефонских централа у то време користила је људске оператере и мануелне разводне табле за преусмеравање телефонских позива помоћу утикача.
Из нужде, Ерланг је био истраживач практичар. Спроводио је мерења и био спреман да се спушта у уличне шахтове како би то урадио. Био је и стручњак за историју и израчунавање нумеричких табела математичких функција, посебно логаритама. Осмислио је нове методе израчунавања за одређене форме табела.
Развијао је своју теорију телефонског саобраћаја током неколико година. Његове значајне публикације укључују: 1909 – „The Theory of Probabilities and Telephone Conversations” (Теорија вероватноће и телефонски разговори), која доказује да се Поасонова расподела примењује на насумични телефонски саобраћај. 1917 – „Solution of some Problems in the Theory of Probabilities of Significance in Automatic Telephone Exchanges” (Решење неких проблема у теорији вероватноће од значаја за аутоматске телефонске централе), која садржи његове класичне формуле за губитак позива и време чекања. 1920 – „Telephone waiting times” (Телефонска времена чекања), што је Ерлангово главно дело о временима чекања, под претпоставком константног времена задржавања.
Ови и други значајни радови су преведени на енглески, француски и немачки језик. Његови радови су били писани веома концизним стилом и могу бити тешки за разумевање без претходног знања из те области. Говори се да је један истраживач из Белових лабораторија научио дански само како би их проучавао.
Британска пошта прихватила је његову формулу као основу за израчунавање капацитета кола.
Године 1946, CCITT је назвао међународну јединицу телефонског саобраћаја „ерланг”. Статистичка расподела и програмски језик наведени у наставку такође су названи њему у част.
Ерланг је такође дао важан допринос физиолошком моделирању путем Крог-Ерланговог модела капиларног цилиндра који описује снабдевање живих ткива кисеоником.
Види још Ерланг – јединица комуникационе активности Ерлангова расподела – статистичка расподела вероватноће Ерланг (програмски језик) – развио га је Ericsson за велике индустријске системе у реалном времену Теорија редова чекања Инжењеринг телекомуникационог саобраћаја
Референце
Категорија:Рођени 1878. Категорија:Умрли 1929.