Збогом, лепојко () је криминалистички роман из 1940. године, који је написао Рејмонд Чандлер. Представља другу књигу у којој се појављује приватни детектив Филип Марлоу. Роман је три пута адаптиран за велико платно, а доживео је и своје позоришне и радио адаптације.

Радња Приватни детектив Филип Марлоу истражује случај нестале особе који је запао у ћорсокак у Беј Ситију (граду заснованом на Санта Моники), када угледа бившег осуђеника, Муса Малоја, како упада у клуб „Флоријан” тражећи своју бившу девојку Велму Валенто. Клуб је променио власнике и сада има афроамеричку клијентелу и особље, тако да је тамо нико не познаје. Малој на крају убија власника клуба и бежи. Случај убиства је додељен поручнику Налтију, детективу из Беј Ситија који нема интереса за убиство црнца. Марлоу саветује Налтија да потражи Малојеву девојку, али Налти радије препушта Марлоуу уобичајени теренски рад, ослањајући се на то да ће Малоја пронаћи на основу његове огромне грађе и упадљиве одеће. Марлоу одлучује да настави истрагу и сам потражи девојку.

Марлоу улази у траг госпођи Џеси Флоријан, удовици бившег власника ноћног клуба, и поји је бурбоном. Госпођа Флоријан се сећа Малојеве девојке и каже Марлоуу да је мртва. Он успева да се домогне потписане фотографије на којој пише „Заувек твоја, Велма Валенто” и носи је са собом. Пре него што може да направи даљи напредак, Марлоу добија позив од човека по имену Линдси Мериот, који тврди да му је пријатељица опљачкана и тражи од Марлоуа да присуствује примопредаји откупнине за украдену огрлицу. Касније те вечери, у пустом кањону, Марлоу чека у мраку и добија ударац у главу с леђа. Када се пробуди, Мериот је мртав. Случајна пролазница, Ен Рирдан, проналази Марлоуа и одводи га кући.

Поручник Рандал, лукави али поштени полицајац из Лос Анђелеса који истражује Мериотово убиство, скептичан је према овој причи. У Марлоуовој канцеларији, Ен објашњава да је из Беј Ситија и да је ћерка полицајца коју занима локални криминал. Њеног оца су отпустили корумпирани полицајци који воде полицију Беј Ситија. Она каже Марлоуу да је од Рандала сазнала да огрлица припада госпођи Луин Локриџ Грејл, младој супрузи богатог и утицајног човека из Беј Ситија. Госпођа Грејл је заносна плавуша коју је Грејл упознао док је певала за радио-станицу у његовом власништву. Удала се за њега у Европи под лажним именом како би сачувала своју прошлост у тајности. Ен нуди да уреди да она ангажује Марлоуа да пронађе огрлицу.

Марлоу прегледа цигарете са марихуаном које је пронашао код Мериота и открива визиткарту видовњака, Џулса Амтора, па заказује састанак са њим. Пре тога одлучује да истражи кућу госпође Флоријан и открива да је Мериот имао тапију на њу, што значи да је могао да јој одузме имовину кад год пожели. Током поновног разговора са госпођом Флоријан, она открива да је некада била служавка у Мериотовој породици, због чега Марлоу сумња да га је на неки начин уцењивала. Марлоу посећује госпођу Грејл, којој се он допада и која га ангажује, што он користи као изговор да настави истрагу о два убиства. Договарају се да се поново састану у клубу локалног криминалца, Лерда Брунета, у близини места где је Мериот убијен.

У Амторовој канцеларији, Марлоу га испитује о његовој вези са Мериотом и дрогом. Амтор позива двојицу детективa из Беј Ситија, који делују ван своје надлежности, да ухапсе Марлоуа, тврдећи да је овај покушао да га уцени. Уместо да га одведу у затвор, детективи пребијају Марлоуа до губитка свести и затварају га у приватну болницу коју води доктор Сондерборг, дилер који га држи послушним инјекцијама дроге. Марлоу успева да побегне, али на изласку примећује Малоја у другој соби. Он разговара о случају са Рандалом, коме смета његова упорност у истрази. Они сумњају да је Мериот, у дослуху са Амтором, уцењивао богате жене. Враћају се у кућу госпође Флоријан, али је затичу убијену — Малој ју је, по свему судећи, насмрт претукао.

Због уплитања полицајаца из Беј Ситија које је Амтор позвао, Марлоу посећује корумпираног шефа полиције, Џона Вакса, који га игнорише све док Марлоу не помене да га је ангажовала госпођа Грејл. Марлоуу тада саопштавају да се Малој можда крије на коцкарском броду укотвљеном изван границе од три наутичке миље, којим управља Брунет, човек који такође контролише корумпирану власт у Беј Ситију. Марлоу се шуња на брод уз помоћ Реда Норгара, још једног поштеног полицајца који је добио отказ у Беј Ситију. Иако га Брунет хвата, Марлоу га убеђује да преко своје криминалне мреже пренесе поруку Малоју.

Марлоу зове госпођу Грејл, наводно да би дошла по њега у његов стан због заједничког изласка. Као одговор на поруку, Малој се појављује први и крије се када госпођа Грејл стигне. Марлоу се суочава са њом: она је заправо Велма Валенто и користила је Мериота да држи госпођу Флоријан под контролом након што је ова препознала Велмин глас на Грејловој радио-станици. Мериот је радио као спикер на истој тој станици. Госпођа Грејл је убедила Мериота да намами Марлоуа у кањон како би био убијен, али је заправо то урадила да би убила самог Мериота, јер га је сматрала „слабом кариком” која би могла да открије њену тајну прошлост. Такође, управо је она својевремено пријавила Малоја за пљачку због које је завршио у затвору. Када Малој то чује, иступа да се суочи са Велмом, али она испаљује смртоносне хице у њега и бежи.

Амтор, Сондерборг и поткупљени полицајци бивају разоткривени, а Ред добија свој посао назад. Велма бежи, али када јој коначно уђу у траг у Балтимору, она убија детектива који ју је препознао и врши самоубиство након што је сатерана у ћошак.

Позадина Чандлер је радио на књизи од јуна до децембра 1939. године, пре него што је потпуно уништио цео откуцани рукопис и почео испочетка. Роман је завршио у пролеће 1940. године.Tom Hiney, Raymond Chandler: A Biography, 1997, ch. 4, Збогом, лепојко, као и многи други Чандлерови романи, настао је процесом који је аутор називао „канибализацијом” сопствених претходних кратких прича — узимањем већ објављених прича и њиховим мењањем како би се уклопиле у целовиту књигу.Bruccoli, Matthew J., Raymond Chandler: A Descriptive Bibliography, Pittsburgh Series in Bibliography, University of Pittsburgh, 1979. У овом случају, Чандлер је искористио три своје приче: „Потражи девојку”, „Мандарински жад” и „Човек који је волео псе”.

Прича „Потражи девојку” послужила је као основа за почетни заплет о криминалцу који тражи своју бившу девојку која је у међувремену започела угледнији живот. „Мандарински жад” био је темељ за средишњи део романа који се бави крађом накита (за коју се испоставља да је можда и измишљена), убиством уцењивача и корумпираним видовњаком који сарађује са криминалним кланом. Прича „Човек који је волео псе” обезбедила је завршни део, у којем детектив трага за криминалцем, а потрага га на крају одводи до коцкарског брода укотвљеног испред обале Санта Монике, ван домашаја локалног закона.

У оригиналним кратким причама, криминалци и њихови мотиви су јасно и недвосмислено објашњени на самом крају. Међутим, док је прилагођавао и спајао ове приче — које су изворно писане потпуно независно једна од друге — Чандлеру је много више било стало до стила писања и самих ликова него до тога да се сваки детаљ заплета савршено, доследно и јасно уклопи. Како је сам рекао за свој рад: „Цела моја каријера заснована је на идеји да формула није важна; оно што се рачуна јесте шта урадите са том формулом, односно — све је ствар стила.” Чандлер је користио овакав стил писања како би дубље развио своје кључне теме: корупцију, декаденцију, цинизам и фатализам.

Иако је као места дешавања користио препознатљиве локације у Лос Анђелесу, Чандлер је за потребе романа креирао измишљени град Беј Сити, који је послужио као замена за Санта Монику, град који је током Велике депресије био озлоглашен по широко распрострањеној корупцији у градској власти. Наслов романа је, по свему судећи, референца на песму из музичке ревије At Home Abroad из 1935. године.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Романи 1940. Категорија:Амерички романи Категорија:Детективски романи Категорија:Криминалистички романи