Потком (у појединим историјским изворима и Подком) је географска, историјска и етнографска цјелина која данас административно припада насељеном мјесту Љути До у општини Берковићи, у регији Источна Херцеговина (Република Српска, БиХ).
Кроз историју је имао статус самосталног насеља, а територијалном реорганизацијом 2013. званично је припојен Љутом Долу, због чега се од пописа становништва из 2013. године статистички води као његов саставни дио.
Географија и хидрографија Потком је смјештен на сјеверозападном ободу Дабарског поља, на мјесту гдје се плодна равница спаја са стрмим и огољеним крашким брдима. Овај крај одликује типичан херцеговачки крашки рељеф са великим бројем подземних облика, међу којима је најзначајнија пећина Ратковача. Пећина је дјелимично истражена, а унутрашњост јој обилује пећинским језерима, подземним ходницима и богатим пећинским накитом.
Хидрографија овог локалитета је изразито динамична и сезонског је карактера. Кроз Потком протиче ријека Опачица, позната херцеговачка понорница укупне дужине око 14 километара. Током јесењих и зимских обилних падавина, Опачица извире и плави низијски дио поља ка Поткому. У непосредној близини пећине Ратковача, Опачица формира величанствен водопад висок преко 150 метара. Током изразито јаких зима, овај водопад се потпуно заледи, формирајући ледену фигуру која представља природни феномен овог краја. Поред тога, у селу се налази и извор питке воде Црњеник (смјештен испод локалне хумке) који никада не пресушује.
Економија мјеста је традиционално везана за пољопривреду, при чему доминира узгој висококвалитетног херцеговачког дувана, као и различитих врста континенталног воћа (јабучасто, коштуничаво, језграсто и јагодасте врсте). Околна брда су богата самониклим љековитим биљем попут пелина, жалфије и тимијана. Сјеверно од села налази се лежиште архитектонско-грађевинског камена кречњака „Потком”.
Културно-историјско насљеђе Локалитет Потком представља културно и археолошко средиште овог дијела општине Берковићи са густом концентрацијом заштићених споменика:
Средњовјековна некропола стећака „Радовац” — Налази се у самом Поткому и Влада Републике Српске ју је прогласила за непокретно културно добро од великог значаја. Ова некропола броји укупно 244 видљива стећка из XIV и XV вијека, што указује на то да је овдје постојало велико и економски развијено средњовјековно насеље. Међу споменицима доминирају сандуци (укључујући 16 високих сандука са монолитним постољима) и два монументална висока саркофага, док 23 стећка посједују исклесане украсе, а два имају крстасте натписе. Остаци старе цркве Светог пророка Илије (Црквиште) — Налазе се у засеоку Павловина. Археолошки остаци ове православне цркве датирају из XIV или XV вијека, а њени ктитори били су чланови локалне средњовјековне властелинске породице Пићевићи. Црква је срушена од стране Османлија током успостављања власти у Херцеговини између 1480. и 1490. године. Темељи цркве (до висине од 55 cm) откопани су тек 1969. године под вођством тадашњег дабарског пароха Симеона Биберџића. Међу мјештанима је сачувано народно предање да је локација цркве откривена након сновиђења у којима је свештеник показивао сељанима гдје се тачно налази закопана светиња. Храм Вазнесења Господњег — Новија православна црква изграђена поред историјског црквишта, која служи као централно богослужбено мјесто за православно становништво Поткома и Љутог Дола.
Поријекло становништва Становништво Поткома је доминантно српско. Овдје вјековима живе породице чије је поријекло дубоко везано за Дабарско поље: Терзић - угледна стара породица из Поткома, чија је крсна слава Свети Василије Велики. Радан — угледни родови насељени уз обод поља, славе Аранђеловдан. Михић — традиционална презимена која генерацијама насељавају Потком. Јањош — стара породица из Поткома, чија је крсна слава Свети Василије Велики. Рупар - угледни родови насељени уз обод поља, славе Никољдан. Медан — традиционална презимена која генерацијама насељавају Потком.
Референце
Спољашње везе Званична страница општине Берковићи Туристичка организација Републике Српске — Берковићи