Стефан Бисежер (; Вајнфелден, 13. септембар 1998) швајцарски је бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим Декатлон КМА КГМ. Освојио је једном првенство Швајцарске у вожњи на хронометар, освојио је два пута златну медаљу на Свјетском првенству у мјешовитом хронометру и једном златну медаљу на Европском првенству у вожњи на хронометар, гдје је такође освојио по једну сребрну медаљу у вожњи на хронометар и у мјешовитом хронометру, а такође је освојио једну сребрну медаљу на Европском првенству на писти у дисциплини дохватна вожња екипно.
Дјетињство и јуниорска каријера
Бициклизам је волио од дјетињства, а са десет година се пријавио за локалну трку у селу, али није знао да му треба тркачки бицикл, послије чега га је звао организатор и рекао му да може да позајми бицикл од њих, а касније му је постао тренер. Године 2015. завршио је Париз—Рубе за јуниоре на осмом мјесту, 33 секунде иза Брама Велтена, а затим је остварио етапну побједу на трци Тур де Паис де Во, гдје је побиједио у спринту испред Нилса Екхофа. Првенство Швајцарске у друмској вожњи за јуниоре завршио је на другом мјесту, одспринтавши групу која је дошла на циљ 43 секунде иза Марка Иршија, док је првенство у вожњи на хронометар завршио на седмом мјесту, минут и 17 секунди иза Ђина Медера. Изабран је у тим за Свјетско првенство, гдје је хронометар за јуниоре завршио на 28 мјесту, скоро три минута иза Леа Апелта, а друмску трку је завршио на 40 мјесту, минут иза Феликса Гала. Године 2016. освојио је трку Дридагсе ван Аксел за јуниоре, десет секунди испред Јарна Мобаха, уз двије етапне побједе, Остварио је етапну побједу на прологу на трци Тур де Паис де Во, гдје је побиједио двије секунде испред Брендона Макналтија, након чега је првенство Швајцарске у друмској вожњи завршио на другом мјесту, одспринтавши трочлану групу која је дошла на циљ скоро четири минута иза Иршија, а Европско првенство у вожњи на хронометар за јуниоре завршио је на четвртом мјесту, 26 секунди иза Алексиса Бринела. Изабран је у тим за Свјетско првенство, гдје је хронометар за јуниоре завршио на 35 мјесту, три минута и 17 секунди иза Макналтија, а друмску трку је завршио на 26 мјесту, минут и 45 секунди иза Јакоба Егхолма. Године 2017. првенство Швајцарске у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио је на петом мјесту, минут иза Иршија, а на Европском првенству у друмској вожњи за возаче до 23 године радио је за Иршија и завршио је минут и по иза Каспера Педерсена.
мини|десно|усправно|Бисежер на Рунд ум Келн трци 2018.
Године 2018. прешао је у тим Акрос—ренфер, а током сезоне је освојио првенство Швајцарске у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, 28 секунди испред Медера, као и сребрну медаљу на Европском првенству на писти у дисциплини дохватна вожња екипно, гдје је Швајцарска завршила на другом мјесту, четири секунде иза Италије. Европско првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио је на 13 мјесту, минут и 22 секунде иза Едоарда Афинија, а Свјетско првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио је на 11 мјесту, минут иза Микела Бјерга. Године 2019. прешао је у швајцарску бициклистичку академију, а на почетку сезоне остварио је етапну побједу на трци Нови Зеланд сајкле класик, гдје је побиједио на другој етапи у спринту испред Шејна Арчболда, а до краја је сакупљао поене и освојио је класификацију по поенима испред Арона Гејта. Побиједио је на другој етапи на трци Тур ди Жира, у спринту испред Жеремија Кабоа, након чега је Ешборн—Франкфурт за возаче до 23 године завршио на четвртом мјесту у групи у којој је у спринту побиједио Фредерик Роденберг. У мају је са Швајцарском возио Тур де л’Ен за сениоре, гдје је побиједио на првој етапи у спринту испред Лоренца Манзена, а трку је завршио на 42 мјесту у генералном пласману, преко 17 минута иза Тиба Пиноа. Сезону је наставио на трци Курс де ла Пекс, гдје је побиједио на првој етапи у спринту испред Марајна ван ден Берга, а трку је завршио на другом мјесту у генералном пласману, 26 секунди иза Андреаса Лекнесунда, уз освојену класификацију по поенима. Првенство Швајцарске у друмској вожњи за возаче до 23 године завршио је на четвртом мјесту, минут и 42 секунде иза прве тројице возача гдје је у спринту побиједио Мауро Шмид, након чега је освојио првенство у вожњи на хронометар 19 секунди испред Дамјена Лишера, а затим је возио првенство у друмској вожњи за сениоре, које је завршио на 17 мјесту, преко пет минута иза Себастијана Рајхенбаха. У августу је освојио бронзану медаљу на Европском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, гдје је завршио на трећем мјесту, 13 секунди иза Јохана Прајс Пјетерсена и двије секунде иза Бјерга, а друмску трку завршио је на седмом мјесту, у спринту у којем је побиједио Алберто Даинезе. Возио је Тур де л’Авенир, гдје је Швајцарска побиједила на екипном хронометру на другој етапи 28 секунди испред Норвешке, захваљујући чему је дошао на друго мјесто у генералном пласману, а затим је побиједио из бијега на шестој етапи, одспринтавши Кејдена Гроувса. Дана 24. септембра возио је Свјетско првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, које је завршио на 23 мјесту, два и по минута иза Бјерга. Два дана касније возио је друмску трку, гдје је на 20 -{km}- до циља напао Том Пидкок, што су пратили Самуеле Батистела, Бисежер и Тобијас Фос и достигли су двојицу бјегунаца, од којих је Идар Андерсен отпао на 16 -{km}- до циља након што му се пробушила гума, а на 6 -{km}- до циља је отпао Шимон Сајнок након што је Бисежер напао на успону. Они су у последњем километру успорили и достигла их је група у којој су били Серхио Игита, Екхоф и Андреас Крон који су напали из главне групе на 10 -{km}- до циља. У спринту је побиједио Екхоф испред Батистеле, док је Бисежер завршио на трећем мјесту, али је послије сат времена Екхоф дисквалификован јер је током трке возио иза тимског аутомобила и побједа је припала Батистели, док је Бисежеру припало друго мјесто, чиме је освојио сребрну медаљу. У септембру је потписао трогодишњи уговор са ворлд тур тимом ЕФ про сајклинг, са почетком од августа 2020. како би се потпуно фокусирао на Олимпијске игре у такмичењу на писти. У децембру је возио на писти, гдје је са Швајцарском побиједио у дисциплини дохватна вожња екипно у четвртој рунди Свјетског купа одржаној у Кембриџу у Новом Зеланду.
Професионална каријера 2020—2024.
мини|лево|усправно|Бисежер на Свјетском првенству на писти 2020. у дисциплини дохватна вожња индивидуално.
Сезону 2020. почео је возећи за Швајцарску на класицима у Шпанији у оквиру Челенџа Мајорка, гдје је трку Трофео плаја де Палма завршио на 12 мјесту, у спринту у којем је побиједио Матео Москети. Због пандемије ковида 19 у марту је прекинута читава сезона у бициклизму, а трке су или одложене или отказане. Након што се сезона наставила, у јулу је првенство Швајцарске у вожњи на хронометар завршио на трећем мјесту, минут и седам секунди иза Стефана Кинга, након чега је возио Тур де л’Ен са тимом Швајцарске, гдје је прву етапу завршио на трећем мјесту у спринту, иза Андрее Бађиолија и Приможа Роглича. Крајем августа је возио на Европском првенству, гдје је освојио сребрну медаљу у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, који је завршио на другом мјесту, 23 секунде иза Лекнесунда, након чега је друмску трку завршио на 41 мјесту, у спринту групе која је дошла на циљ четири секунде иза прве тројице возача гдје је побиједио Јонас Хем Видеберг. Дан касније освојио је сребрну медаљу у мјешовитом хронометру, који је Швајцарска завршила на другом мјесту, 26 секунди иза Њемачке. Средином септембра је Орлен гран при нација завршио на седмом мјесту у генералном пласману, 13 секунди иза Олава Која, а затим је Ђиро дела Тоскана завршио на четвртом мјесту у спринту у којем је побиједио Фернандо Гавирија. Крајем септембра је званично почео да вози за ЕФ про сајклинг на Бинкбанк туру, гдје је прву етапу завршио на петом мјесту, у спринту у којем је побиједио Јаспер Филипсен, након чега је хронометар на четвртој етапи завршио на трећем мјесту, седам секунди иза Серена Краг Андерсена и дошао је на четврто мјесто у генералном пласману, 14 секунди иза Мадса Педерсена. Последњу, пету етапу завршио је скоро два минута иза Матјеа ван дер Пула и трку је завршио на 12 мјесту у генералном пласману. На крају сезоне је првенство Швајцарске у друмској вожњи завршио на 15 мјесту, скоро шест минута иза Кинга.
Сезону 2021. почео је на УАЕ туру, гдје је хронометар на другој етапи завршио на другом мјесту, 14 секунди иза Филипа Гане. У марту је возио Париз—Ницу, гдје је побиједио на хронометру на трећој етапи неколико стотинки испред Ремија Кавање и узео је лидерску мајицу. До краја је губио вријеме и завршио је 45 минута иза Максимилијана Шахмана. У априлу је возио Тур де Романди, гдје је пролог на отварању завршио на петом мјесту, 11 секунди иза Роана Дениса, а хронометар на последњој, петој етапи, завршио је на другом мјесту, шест секунди иза Кавање. У јуну је возио Тур де Свис, гдје је хронометар на првој етапи завршио на другом мјесту, четири секунде иза Кинга, након чега је на четвртој етапи отишао у бијег, гдје се одвојио у трочланој групи на 10 -{km}- до циља и побиједио је у спринту испред Бенжамена Томаса, чиме је остварио прву побједу на друму у професионалној каријери. До краја је сакупљао поене и освојио је класификацију по поенима, један поен испред Матије Катанеа, док је у генералном пласману завршио сат иза Ричарда Карапаза. Недељу дана послије трке првенство Швајцарске у друмској вожњи завршио је на шестом мјесту, минут и 15 секунди иза Силвана Дилијеа. У јулу је возио Тур де Франс, гдје је хронометар на петој етапи завршио на 18 мјесту, минут и 20 секунди иза Тадеја Погачара. На етапи 12 је отишао у бијег, одакле је Хари Свини напао на 40 -{km}- до циља, што су пратили Иманол Ервити, Кинг и Нилс Полит, који су стекли предност, а затим је повећавали и на 20 -{km}- до циља имали су 40 секунди испред других бјегунаца. Бисежер није могао да прати ни другу групу и завршио је на 13 мјесту, последњем од бјегунаца, пет минута и 20 секунди иза Полита. Хронометар на етапи 20 завршио је на петом мјесту, 44 секунде иза Ваута ван Арта, а Тур је завршио на 103 мјесту, три и по сата иза Тадеја Погачара. Десет дана послије Тур де Франса учествовао је на Олимпијским играма 2020. које су због пандемије ковида 19 помјерене за 2021. Такмичио се на писти и са Швајцарском је завршио на осмом мјесту у дисциплини дохватна вожња екипно. Крајем августа и почетком септембра возио је Бенелукс тур, гдје је побиједио на хронометру на другој етапи 15 секунди испред Афинија и преузео је лидерску мајицу. Последњу, седму етапу, завршио је преко осам минута иза Матеја Мохорича и трку је завршио на 58 мјесту у генералном пласману, 28 минута иза Сонија Колбрелија. Дана 9. септембра возио је Европско првенство у вожњи на хронометар, које је завршио на четвртом мјесту, 23 секунде иза Кинга, а десет дана касније је Свјетско првенство у вожњи на хронометар завршио на седмом мјесту, минут и 26 секунди иза Филипа Гане, након чега је возио мјешовити хронометар, који је Швајцарска завршила на четвртом мјесту, 38 секунди иза Њемачке.
мини|десно|усправно|Бисежер након освајања Европског првенства у вожњи на хронометар 2022.