Локалитет Манастир Војловица налази се југоисточно од Војловице, удаљен око два километара од центра. Смештен је на високој лесној тераси изнад „Војловачког Манастирског рита” (дунавске алувијалне равни), са леве стране пута Панчево–Старчево, а од 1968. године налази се у оквирима Рафинерије нафте Панчево.
О локалитету Просечна надморска висина локалитета је 75,8 метара, а координате централне тачке су 7475511 / 4964869.
Први сигуран писани помен манастира потиче из 1542. године. Најстарија фаза грађења види се у источном делу цркве – једнобродна грађевина са веома издуженим олтарским простором, дубоким правоугаоним певничким просторима, централним делом изнад којег је осмострано кубе, а над најстаријом припратом је слепо кубе. Црква манастира Војловице више пута је страдала током аустро–турских ратова у 18. веку. До веће обнове манастира дошло је за време игумана Пајсија Милутиновића, који је 1752. године уз цркву призидао данашњу предприпрату. Трећу, барокну фазу цркве представља звоник и мањи део припрате призидан 1836. године, чиме је уклоњен западни зид Пајсијеве припрате. Коначни изглед зграде манастирских конака добиле су дозиђивањима и преправкама из 1909—1911. године.
Конзерваторско–рестаураторски радови на обнови и реконструкцији цркве манастира Војловице трајали су од 1981. до 1988. године у организацији Јединице за заштиту споменика културе Народног музеја Панчево и у сарадњи са Институтом за историју уметности Филозофског факултета у Београду и Покрајинским заводом за заштиту споменика културе. У оквиру ових радова у више наврата су вршена археолошка ископавања. Претходна археолошка истраживања су обављена 1982. године под руководством Љ. Буквића, када је истражен простор уз западни зид цркве, као и југозападни део простора манастирског комплекса. Осим налаза 18—19. века, откривена је гричарија из периода бронзаног доба и 11—13. века. Током 1984. године обнављена су систематска археолошка ископавања ограниченог обима, под руководством 3. Костић. Истраживало се у олтарском простору, наосу, северној и јужној певници, старијој припрати и Пајсијевој припрати, као и у непосредној околини цркве, где се налази некропола из 18. и 19. века. У олтарском простору констатована су четири нивоа пода. Током 1991. године обављена су пробно–оријентациона, сондажна археолошка ископавања на траси приступног пута манастиру Војловица, под руководством Љ. Буквића. Регистровани су слојеви из периода позног бронзаног и млађег гвозденог доба, истражен је трап из касноантичког периода, а потврђен је слој из 18—19. века и истовремена некропола.
Завод за заштиту споменика културе Панчево вршио је заштитно–сондажна археолошка ископавања у јужном и југоисточном сектору црквене порте током 1993. и 1994. године, под руководством М. Брмболића. Откривени су делови темеља конака подигнутих и обнављаних током 18. века, као и неколико гробова некрополе 18—19. века. Констатовано је да су темељи цркве укопани у културни слој 15. века. У близини и западно од манастирског комплекса, у блоку бр. 2 Рафинерије нафте Панчево, приликом изградње анекса зграде ЦФР мотора, током 2005. године обављена су мања заштитна археолошка ископавања под руководством М. Живковић из Завода за заштиту споменика културе Панчево. Тада је истражено дванаест гробова из друге половине и краја 19. века. Материјал се чува у Народном музеју Панчево.
Види још
Народни музеј Панчево Манастир Војловица
Референце
Литература
Матић, Веиновић, Костић и Фолић 1988; Брмболић 1994: 107-109; Брмболић 1995: 125-126.
Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Грађевине у Панчеву Категорија:Народни музеј Панчево