мини|Незреле кавендиш банане Кавендиш банане су плодови једног од бројних култивара банана који припадају Кавендиш подгрупи ААА групе култивара банана (триплоидни култивари врсте Musa acuminata). Исти термин се користи и за описивање биљака на којима банане расту.

Обухватају комерцијално важне култиваре попут 'Патуљастог кавендиша' (1888) и 'Гранд Наин' („Чикита банана”). Од 1950-их, ови култивари су највише међународно трговане банане. Замениле су Грос Мишел банану након што је била уништена Панамском болешћу.

Нису у стању да се размножавају сексуално, већ се размножавају путем идентичних клонова. Због тога је генетички диверзитет Кавендиш банане веома низак. Ово, у комбинацији са чињеницом да се Кавендиш сади у густим групама у монокултури без других природних врста које би служиле као тампон, чини Кавендиш изузетно рањивим на болести, гљивичне зараде и генетске мутације, што може довести до коначног комерцијалног изумирања.

Историја гајења мини|260п|Култивар 'Супер патуљасти кавендиш' мини|260п|Кавендиш банане мини|260п|Плодови Кавендиш банане у развоју 200п|мини|десно|Незреле филипинске Кавендиш банане Кавендиш банане су добиле име по Вилијаму Кавендишу, 6. војводи од Девоншира. Иако нису били први познати примерци банана у Европи, око 1834. године Кавендиш је примио пошиљку банана (са Маурицијуса) захваљујући капелану Алтон тауерса (тадашњег седишта грофова од Шрузберија). Његов главни баштован и пријатељ, сер Џозеф Пакстон, узгајао их је у стакленицима Чатсворт хауса. Пакстон је ботанички описао биљке као -{Musa cavendishii}-, по војводи. За свој рад, Пакстон је освојио медаљу на изложби Краљевског хортикултурног друштва 1835. године.

Чатсвортске банане су отпремане на различита места у Пацифику око 1850-их. Верује се да су неке од њих можда завршиле на Канарским Острвима, иако други аутори верују да су банане на Канарским Острвима постојале још од петнаестог века и да су их увели рани португалски истраживачи који су их набавили из Западне Африке и касније били одговорни за њихово ширење на Карибе. Афричке банане су заузврат уведене из Југоисточне Азије на Мадагаскар од стране раних аустронежанских морепловаца. Године 1888, банане са Канарских Острва увезене су у Енглеску преко компаније Томас Фајф. За ове банане се сада зна да припадају култивару Патуљасти кавендиш.

Кавендиш банане су ушле у масовну комерцијалну производњу 1903. године, али нису добиле на значају све до касније, када је Панамска болест напала доминантну сорту Грос Мишел („Велики Мајк”) 1950-их. Пошто су се успешно гајиле на истим земљиштима на којима су раније биле заражене биљке Грос Мишела, многи су претпоставили да су култивари Кавендиша отпорнији на Панамску болест. Супротно овом мишљењу, средином 2008. године, извештаји са Суматере и Малезије сугерисали су да је Панамска болест почела да напада култиваре Кавендиша.

Након година покушаја да се спречи њен продор у Америке, средином 2019. године, Панамска болест Тропска раса 4 (ТР4) откривена је на фармама банана у приобалном региону Кариба. Без фунгицида ефикасног против ТР4, Кавендиш би могао доживети исту судбину као и Грос Мишел.

Таксономија и номенклатура Кавендиш банане су подгрупа триплоидних (ААА) групних култивара врсте Musa acuminata.

Култивари Кавендиша се разликују по висини биљке и карактеристикама плодова, а различити ауторитети могу препознати различите култиваре као засебне. Најважнији клонови за производњу воћа укључују: 'Патуљасти кавендиш', 'Гранд Наин', 'Лакатан' (bungulan), 'Појо', 'Валери' и 'Вилијамс' према једном систему класификације култивара. Друга класификација укључује: 'Дабл', 'Патуљасти кавендиш', 'Екстра патуљасти кавендиш', 'Гранд Наин', 'Писанг масак хиџау' (син 'Лакатан') и 'Џиновски кавендиш' као групу од неколико култивара које је тешко разликовати (укључујући 'Појо', 'Робуста', 'Валери' и 'Вилијамс'). 'Гранд Наин' је најважнији клон у међународној трговини, док је 'Патуљасти кавендиш' најшире гајени клон. 'Гранд Наин' је такође познат и као Чикита банана.

Употреба Кавендиш банане су чиниле 47% светске производње банана између 1998. и 2000. године и огромну већину банана које улазе у међународну трговину.

Плодови Кавендиш банана се једу сирови, користе се у пекарству, воћним салатама и за допуну јела. Спољашња кора је делимично зелена када се банане продају на пијацама, а постаје жута када плод сазри. Како сазрева, скроб се претвара у шећере, чинећи плод слатким. Када достигне своју завршну фазу (фаза 7), развијају се смеђе/црне „шећерне пеге”. Када презри, кора постаје црна, а месо постаје кашасто.

Банане сазревају природно или индукованим процесом. Једном убране, могу саме пожутети под условом да су потпуно зреле у време бербе, или могу бити изложене гасу етилену како би се индуковало сазревање. Банане које жуте емитују природни етилен који се одликује емисијом естара слатког мириса. Већина продаваца продаје банане у фазама 3–6, при чему су фазе 5–7 најидеалније за тренутну конзумацију. ПЛУ кодови који се користе за Кавендиш банане су 4011 (жуте) и 4186 (мале жуте). Органске Кавендиш банане добијају ПЛУ 94011.

Болести Кавендиш банане, које чине око 99% извоза банана у развијене земље, рањиве су на гљивичну болест познату као Панамска болест. Постоји ризик од изумирања ове сорте. Пошто су Кавендиш банане партенокарпне (немају семе и размножавају се само клонирањем), њихова отпорност на болести је често ниска. Развој отпорности на болести зависи од мутација које се јављају у пропагационим јединицама и стога еволуира спорије него код усева који се размножавају семеном.

Развој отпорних сорти је стога био једина алтернатива за заштиту воћака од тропских и суптропских болести попут бактеријског увенућа и фузаријумског увенућа, опште познатог као Панамска болест. Замена за Кавендиш би се вероватно ослањала на генетички инжењеринг, који је забрањен у неким земљама. Конвенционалним оплемењивањем биљака још увек није било могуће произвести сорту која чува укус и рок трајања Кавендиша. Године 2017, Џејмс Дејл, биотехнолог са Технолошког универзитета Квинсленд у Бризбејну, Аустралија, произвео је управо такву трансгену банану отпорну на Тропску расу 4.

Године 2023, Филипинска свемирска агенција и Биро за биљну индустрију су користили сузбијање штеточина против гљиве -{Fusarium oxysporum f.sp. cubense}-. Године 2022, Филипини су били други највећи извозник банана, а Кавендиш је био водећа сорта.

„Парадокс укуса банане” Кавендиш банана се помиње у расправама о култури хране, посебно у вези са „парадоксом укуса банане”. Вештачка арома банане која се користи у бомбонама и прерађеној храни често се повезује са сортом Грос Мишел, која је доминирала светским тржиштима пре него што је уништена Панамском болешћу и у великој мери замењена Кавендишом средином 20. века. Као резултат тога, укус који се обично повезује са аромом „банане” разликује се од укуса сорте Кавендиш која се данас конзумира. Међутим, неки хемичари су довели у питање везу између вештачке ароме банане и сорте Грос Мишел, напомињући да сам изоамил ацетат производи карактеристичну арому налик на банану.

Види још Списак култивара банана Индустрија банана Musa (род)

Референце

Спољашње везе

Can This Fruit Be Saved? (ажурирано октобра 2021, чланак из часописа Popular Science) Yes, We Will Have No Bananas (јун 2008, чланак у The New York Times-у о Панамској болести која потенцијално погађа Кавендиш банану) The secrets of fake flavours (29. август 2014, чланак BBC-ја, аутор Крис Баранијук)

Категорија:Сорте банана Категорија:Банана