Скривени курикулум () је појам који се у социологији и педагогији користи да означи све непрописане, незваничне, а често и ненамерне, лекције, вредности и норме које школа преноси деци током формалног образовања, а које не припадају званичном плану и програму (курикулуму). За разлику од званичног курикулума који прописује шта би ученици требало да науче из одређених предмета, скривени курикулум обликује њихове ставове, вредности и понашање кроз свакодневну праксу, а да то нигде није званично записано.
Историјат концепта Иако су још класични социолози, попут Емила Диркема, још почетком 20. века писали о школи као агенсу социјализације која преноси друштвене вредности изван самог градива, сам термин је сковао амерички социолог Филип Џексон (енг. Philip W. Jackson) 1968. године у својој књизи Живот у учионицама (књига) (енг. Life in Classrooms). Он је уочио да се у основној школи деца примарно уче трима стварима које немају везе са градивом: суочавању са гомилом (како да буду део групе), похвалама и укорима (моћ институционалног вредновања) и моћи (прихватање ауторитета наставника). Већ 1971. године амерички аутор Бенсон Снајдер (Benson R. Snyder) је објавио књигу Скривени курикулум (књига) (енг. The Hidden Curriculum). Он је у овој књизи бранио тезу да је већи део део сукоба у кампусу и личне анксиозности студената узрокован ненаглашеним академским и друштвеним нормама. Две године касније су марксистички теоретичари, амерички социолог и економиста Семјуел Боулс (енг. Samuel Bowles) и Херберт Гинтис (Herbert Gints) објавили Школовање у капиталистичкој Америци (књига) (енг. Schooling in Capitalist America) где су изнели тезу да је главна улога образовања у капитализму продукција радне снаге што се успева помоћу скривеног курикулума. Овом идејом се и даље баве научници, а посебно они који припадају критичкој, феминистичкој и марксистичкој струји.
Главнe карактеристике скривеног курикулума У оквиру критичке педагогије и социологије, функционисање традиционалне школе и њеног скривеног курикулума је предмет честе анализе и критике. Теоретичар Анри Жиру (енг. Henry Giroux) је препознао три важне структурне одреднице које обликују скривени курикулум у школском систему:
Хомогено груписање ученика, подразумева заједнички сет истих задатака и задужења за све ученике; Оштра поларизација у односу наставник–ученик подразумева успостављање јасне хијерархијске дистанце; Систем вредновања заснован на казни и награди.
Жиру закључује да ригидна временска структура, друштвено сортирање, односи доминације и компетитивна интерперсонална динамика представљају елементе традиционалне школе који онемогућавају развој смисленог образовања.
Скривени курикулум и друштвена неједнакост Различити облици наставе могу да допринесу репродукцији постојећих друштвених неједнакости тако што ученицима из различитих социјалних средина пружају различите могућности за развој критичког мишљења, креативности и самосталности.Најпознатије је истраживање Џин Ањон (енг. Jean Anyon) из 1980. године. Она је посматрала наставу у пет основних школа различитог социоекономског статуса и утврдила да су ученици из радничких средина углавном добијали задатке који су захтевали праћење процедура и послушност, док су ученици из имућнијих школа били подстицани на креативност, анализу и самостално решавање проблема. На основу тога закључила је да постоји „скривени курикулум“ који припрема децу за различите друштвене улоге.
Референце
Категорија:Образовање Категорија:Критичка теорија Категорија:Васпитање