Динго ограда или ограда за псе је ограда за спречавања штеточина у Аустралији која спречава улазак дингоа у релативно плодни југоисточни део континента (где су углавном истребљени) и штити стада оваца у јужном Квинсленду.
Једна од најдужих структура на свету, протеже се 5.614 километара од Џимбура на Дарлинг Даунсу близу Далбија кроз хиљаде километара сушног земљишта које се завршава западно од полуострва Ејр на литицама равнице Нуларбор изнад Великог аустралијског залива близу Нундруа.
Делимично је била успешна, иако се дингоси и даље могу наћи у деловима јужних држава. Иако је ограда помогла у смањењу губитака оваца због предатора, то је ублажено рупама у оградама пронађеним 1990-их кроз које су пролазили потомци динга и повећаном конкуренцијом зечева и кенгура на пашњацима.
Историја Прве ограде у Аустралији, првобитно прављене другом половином 19. века, нису биле направљене искључиво због динга, већ и због зечева, који су се брзо размножили након што су донети у Аустралију. Почетком 20. века су постојеће ограде прошириване и ојачаване, јер су сточари све више тражили заштиту својих стада.
Средином 20. века различити делови ограда повезани су у велики систем који је постао познат као Динго ограда. Њен циљ био је да се дингои задрже ван подручја у којима се узгајају овце, нарочито у јужном Квинсленду и Јужној Аустралији.
Географија Динго ограда пролази кроз суве и полусуве пределе унутрашњости Аустралије. Делови ограде налазе се у удаљеним областима, далеко од великих градова. Ограда дуга 5.614 км почиње у Јужној Аустралији, где се названа оградом за псе, и улази у границу Новог Јужног Велса близу Брокен Хила, где постаје одговорност државе и назива се оградом за дивље псе. Код Камерон корнера, скреће на север у Квинсленд и постаје ограда за дивље псе.
Физички дизајн Ограда варира по конструкцији. Углавном је направљена од жичане мреже висине 180 центиметара , али неки делови у Јужној Аустралији садрже вишежилну електричну ограду. Линија ограде са обе стране има ширину од 5 метара.
Одржавање ограде на страни Новог Јужног Велса обавља тим од 13 запослених који управљају деловима ограде између 60 и 100 километра, где врше инспекције сваког понедељка и петка.
Утицај на животну средину Иако је Динго ограда помогла у заштити стоке, она има и значајан утицај на природу. Динго је један од најважнијих предатора у аустралијским екосистемима. Тамо где нема динга, број кенгура, емуа и неких других животиња може да порасте, што може довести до прекомерне испаше и промена у биљном покривачу.
Због тога неки научници сматрају да је ограда створила две различите еколошке зоне: једну у којој дингои имају важну улогу у ланцу исхране и другу у којој су углавном искључени. Данас се о Динго огради расправља не само као о пољопривредном објекту, већ и као о великој еколошкој баријери.
Референце