Епигенетски сат (Epigenetic clock) је научна метода за процену биолошке старости на основу промена у ДНК које настају током живота. Епигенетски сат представља важан алат у области генетике и епигенетике. За пазлику од хронолошке старости, која означава број година од рођења, биолошка старост показује стање организма и брзину процеса старења.
Принцип рада
Метилација ДНК Епигенетски сат заснива се на процесу метилације ДНК. Метилација представља додавање метилних група на одређене делове ДНК, чиме се може променити активност гена без промене њихове секвенце. Током живота обрасци метилације се мењају, а те промене могу да послуже као показатељ биолошке старости. Научници су открили да се одређена места на ДНК мењају предвидивим темпом током живота. Поређењем тих промена са великим базама података могуће је проценити биолошку старост особе. Код неких људи биолошка старост може бити већа или мања од њихове стварне старости, што указује на убрзано или успорено старење.
Развој епигенетских сатова Један од најпознатијих епигенетских сатова развио је Стив Хорват (Steve Horvath) 2013. године. Његов модел користи податке о метилацији на великом броју места у геному како би проценио старост различитих ткива људског организма. Након Хорватовог модела развијени су и други епигенетски сатови који омогућавају прецизнију процену старости одређених ткива или предвиђање ризика од појединих болести. Свремена истраживања настоје да унапреде ове методе како би се користиле у свакодневној медицинској пракси.
Примена
Значај у медицини Епигенетски сатови се користе у истраживањима старења и различитих болести. Научници проучавају да ли убрзано биолошко старење може бити повезано са болестима као што су рак, Алцхајмерова болест и кардиоваскуларна обољења. Такође, епигенетски сатови помажу у процени утицаја хране, физичке активности и других животних навика на здравље.
Поред медицине, епигенетски сатови имају примену и у биологији, фармацији и форензици. У научним истраживањима користе се за проучавање процеса старења код људи и животиња, док се у развоју нових лекова могу користити за процену њиховог утицаја на организам. Неки научници сматрају да би у будућности епигенетски сатови могли помоћи у праћењу успешноси терапија које имају за циљ успоравање старења.
Референце
Категорија:Генетика Категорија:Генетика старења