мини|десно Полиритам је музички поступак у којем се истовремено изводе два или више различитих ритмичких образаца. У најужем смислу, полиритам означава преклапање различитих ритмичких подјела у истом временском оквиру, на примјер када се три равномјерна удара изводе у истом трајању у којем се чују два равномјерна удара. Такав однос се најчешће означава као 3:2, односно „три према два”.Encyclopaedia Britannica: „Polyrhythm”.
Полиритам се назива и унакрсни ритам или крос-ритам, нарочито када један ритмички слој улази у изразит однос напетости са основним метром или пулсом композиције. Појам је важан у музичкој теорији, перкусионој пракси, афричким музичким традицијама, џезу, савременој класичној музици, прогресивном року, прогресивном металу и другим жанровима у којима сложена ритмичка организација има важну улогу.
Појам Полиритам настаје када се два или више ритмичких токова чују истовремено, али нису једноставне варијације истог обрасца. Један од најпознатијих примјера је однос 3:2, у којем се три равномјерно распоређена удара постављају преко истог трајања у којем се налазе два равномјерна удара.Baylor University Open Textbooks: „Chapter 12: Polyrhythms—two against three and three against two”. Слични односи могу бити 4:3, 5:4, 7:4 и други.
У пракси, полиритам ствара осјећај напетости између различитих ритмичких слојева. Слушалац може истовремено осјећати основни пулс и други ритмички образац који се са њим укршта, супротставља му се или га привремено замагљује. Због тога полиритам често даје музици утисак покрета, нестабилности, густине или ритмичке сложености.
Полиритам не мора увијек бити изведен само удараљкама. Може се јавити у клавирској музици, гитарским рифовима, бас-линијама, вокалним дионицама, оркестарским текстурама и електронској музици.
Референце
Категорија:Теорија музике