Свињски рат био је дипломатски и војни сукоб између Сједињених Америчких Држава и Уједињеног Краљевства 1859. године. Сукоб се одиграо на подручју Сан Хуанских острва, између данашње америчке државе Вашингтон и канадског острва Ванкувер. Иако је назван „ратом“, није дошло до правих борби нити већих жртава. Назив је добио зато што је спор започео након што је један амерички пољопривредник убио свињу која му је уништавала башту. Иако је догађај деловао безначајно, он је довео до велике дипломатске кризе и готово изазвао оружани сукоб две велике силе.

Узроци сукоба

Спор око границе Узрок Свињског рата лежао је у нејасно дефинисаној граници између САД и Британије. После 1846. године и потписивања споразума којим је требало да се одреди граница у области Пацифичког северозапада, остало је нејасно коме припадају Сан Хуанска острва. И САД и Британија тврдиле су да имају право на ту територију, што је постепено стварало напетост. Ситуација се додатно закомпликовала када су амерички досељеници и британски поседи почели да постоје једни поред других на истом острву.

Убиство свиње Дана 15. јуна 1859. године дошло је до инцидента који је изазвао Свињски рат. Амерички фармер Лајман Катлар пронашао је свињу која му је уништавала кромпир у башти на острву Сан Хуан и убио је. Свиња је припадала Чарлсу Грифину, раднику британске Компаније залива Хадсон(Hudson's Bay Company) која је држала фарму на острву. Након расправе о надокнади штете, британске власти запретиле су хапшењем Катлара, па су амерички досељеници затражили војну заштиту. То је довело до пораста напетости између САД и Британије.

Војна ескалација Амерички бригадни генерал Вилијам С. Харни послао је капетана Џорџа Пикета и 66 војника 9. пешадијског пука на острво Сан Хуан да спрече Британце да се искрцају. Британци су као одговор послали ратне бродове са острва Ванкувер како би заштитили своје интересе. Пикет је претио да ће „направити нови Бункер Хил“, и поставио је амерички логор на јужном делу острва. Ситуација је ескалирала јер су САД послале још војника, док су Британци довели већу флоту ратних бродова. Ипак, британски команданти су одбили да започну рат, јер нису желели сукоб због „свађе око свиње“.

Последице и решење сукоба

Мирно решење спора Иако је ситуација била напета, сукоб је решен дипломатским путем. Амерички и британски војници годинама су заједнички боравили на острву без борбе, док се чекала коначна одлука. Године 1872. спор је решен међународном арбитражом и одлучено је да Сан Хуанска острва припадну Сједињеним Америчким Државама. Свињски рат остао је упамћен као пример како је велики међународни сукоб могао бити избегнут мирним договором, а једина директна жртва била је свиња која је изазвала читав спор.

Последице Свињског рата Свињски рат није довео до стварних борби, али је имао важне политичке последице. Криза је показала колико лако локални инцидент може да прерасте у озбиљан међународни сукоб између Сједињених Америчких Држава и Велике Британије. После неколико година тензија, обе стране су се договориле да повуку војску са острва и да спор реше мирним путем.

Године 1872. питање власништва над Сан Хуан острвима решено је међународном арбитражом, и острва су додељена Сједињеним Америчким Државама.

Референце