алт=Република Коспаја|мини|382x382п|Мапа Републике Коспаје Република Коспаја (италијански Repubblica di Cospaia) је слабо позната италијанска град-држава која је постојала између 1440. и 1826. године. То је најдуговечније, најмодерније, и најкапиталистичкије анархистичко друштво које је икада постојало

Настанак Пре него што је Италија уједињена у 19. веку, претворена у јединствену земљу снажног националног идентитета, постојала је као микрокосмос многих малих подручја, често обухватајући не много више од града и његове околине. Коспаја је била развијена као и било које друго средње рурално насеље у време свог настанка.

Папа Евгеније IV био је у борби са Базелским сабором, који се противио његовом верском и политичком ауторитету. Након година подмићивања, шпијунирања и вођења рата против Сабора, Папска држава, на челу са папом Евгенијем, затражила је зајам од независног агента. У то време, Козимо Медичи, патријарх чувене породице Медичи, пристао је да обезбеди зајам од 25.000 италијанских златних флорина. Ово је била велика сума за било који период, јер су новчићи имали 54 зрна чистог злата. Један такав новчић вредео је приближно 140 америчких долара данас. Да би договор остао у реду, папа је морао да обећа комад земље као гаранцију да ће отплатити свој дуг. Дотично земљиште налазило се у Умбрији, у централној Италији. Град Борго Сан Сеполкро и његова околина, заједно са становницима, обећани су Козиму Медичију ако папска држава не врати зајам. Десет година након овога 1441. године. Папа Евгеније IV је управо окончао свађу са Базелским сабором, али није могао да приушти отплату кредита. Одлучио је да једноставно препусти своју територију фирентинском војводи Медичију, на прилично џентлменски начин. Представници су послати са обе стране како би извршили прецизна мерења земље која је требало да се отцепи од папе и додели Фирентинској републици.

Споразум је наводио да граница треба да буде постављена на малој реци која служи као притока много већег Тибра. Оно што су обе стране превиделе јесте да су, у ствари, постојале не једна, већ две притоке које су се уливале у велику реку Тибар. Фирентинска страна је сматрала да река са леве стране треба да буде постављена као граница, док је Папска држава схватила да споразум значи да река са десне стране треба да игра улогу границе. Између две притоке налазило се мало село Коспаја. Када су становници Коспаје сазнали да су заробљени између погрешног споразума, одмах су прогласили републику, независну и од папе и од града Фиренце. Новоформирана република је увела свој грб и заставу у црно-белој боји, али нису формирали праву владу, осим већа старешина које је сазивано ради доношења одлука и обављања судских дужности. Козиму Медичију и папи Евгенију IV то није сметало, јер су имали већа питања о којима су разговарали. Мала република је, на крају крајева, била корисна, јер је служила као тампон држава између два ривала.

Демографија У то време у Коспаји није било много више од 100 кућа, са популацијом од око 300 људи. Већина њих су били неписмени сељаци, али су били добро свесни чињенице да им је дата прилика да профитирају из ове грешке.

Слободна трговина и развој Република Коспаја постала је зона слободне трговине, у којој је роба била ослобођена пореза. То је привукло трговце из целе Италије, а економија је почела да цвета у овој малој држави без излаза на море. Коспаја, коју су неки сматрали „јазбином кријумчара“, заиста је окупила многе, од којих нису сви били на „правој страни закона“, али ипак је све некако функционисало, вођено само нејасним концептом слободе и слободног тржишта. Иако се просперитет могао видети врло брзо након проглашења независности, тек 1574. године регион је постао значајан економски фактор – онај који је утицао на све државе у Италији.

Дуван Дуван је заиста ставио Коспају на мапу, јер су били први у Италији који су узгајали ову биљку. Стигла је из Новог света, првобитно протумачена као лековита биљка, корисна за лечење чирева, грознице и сифилиса. Убрзо је њена медицинска сврха доведена у питање, док је њена рекреативна употреба стекла популарност. Многи аристократи су откривали радост пушења дувана, толико да је Црква морала да реагује. Римокатоличка црква је била опрезна према свему што је долазило из „паганских земаља“ новооткривених Америке, осим злата, наравно. Под изговором да је то „ђаволова биљка“, Црква је покушала да заустави помаму за дуваном забраном пушења у црквама. Папа Урбан VIII је чак отишао и даље 1642. године, када је одлучио да екскомуницира све пушаче из Цркве. Читава Италија се повиновала папској вољи, али је Република Коспаја наставила да производи дуван у огромним количинама, претварајући њихов посао у монопол.

Златно доба алт=Италија пре инвазије Чарлса VIII 1494.|мини|493x493п|Политичка мапа Италије 1494. Године 1815, Коспаја је постала трговачки центар. Трговачке куће, најважније компаније, посебно секте Израелита, из Ђенове, Ливорна, Чивитавекије, Напуља, Анконе итд., основале су тамо своја складишта, па је чак и најскромнија просторија виле, до тада коришћена као пољопривредне канцеларије, претворена у складиште трговаца, који су тамо чували своју робу, посебно текстил и намирнице, које су улазиле без икаквих царина.

Крај независности Убрзо након овог златног доба, папа Лав XII је одлучио да је време да се реши ова прерасла топографска грешка. Заједно са великим војводом Тоскане, приморао је Коспајце да потпишу Закон о потчињавању или да се суоче са тешким последицама. Да би избегли сукоб, водећа домаћинства Коспаје су се 1826. године сложила да жртвују своју независност. И даље су успели да задрже неке привилегије у погледу узгоја дувана, али идеал је сломљен. Више није било Вечне и Чврсте Слободе.

Референце

Категорија:Италијанска историја