Јосиф из Копертина, O.F.M. Conv. (; 17. јун 1603 — 18. септембар 1663), био је италијански конвентуални фрањевачки фратар који се поштује као хришћански мистик и светац. Према традиционалним фрањевачким извештајима, био је „изразито неук”, али је током живота доживљавао чудесне левитације и екстатичне визије због којих је постао предмет подсмеха.

Пријавио се код конвентуалних фрањеваца, али је одбијен због недостатка образовања. Затим их је молио да му допусте да ради у њиховим шталама. Након неколико година проведених тамо, толико је импресионирао фратре преданошћу и једноставношћу свог живота да је 1625. примљен у ред с циљем да постане свештеник.

Његове муке приликом рукоположења за свештеника разрешене су захваљујући двема промисаоним случајностима везаним за његове испите.https://www.vaticanstate.va/en/state-and-government/general-informations/saint-of-the-day/2584-september-18-saint-joseph-of-cupertino.html Ти инциденти донели су му титулу заштитника студената, оних који полажу испите и особа са потешкоћама или сметњама у учењу, док му је левитација донела титулу заштитника пилота и путника у ваздушном саобраћају.

Биографија thumb|лево|Ћелија Светог Јосифа у Озиму|289x289px Рођен је као син Феличеа Десе и Франческине Паначе у селу Копертину, у области Апулија, тада у Краљевству Напуљ, сада у италијанској провинцији Лече. Пошто му је отац умро пре његовог рођења, породични дом је заплењен да би се намирили велики дугови које је оставио, а мајка је била приморана да га роди у штали.

Већ као дете, Јосиф је почео да доживљава екстатичне визије које су се наставиле током целог живота и учиниле га предметом подсмеха. Живот му нису олакшавали ни чести напади беса. Ујак га је убрзо дао на занат код обућара. Осећајући привлачност према верском животу, 1620. се пријавио конвентуалним фрањевцима, али је одбијен због недостатка образовања. Затим се пријавио капуцинерима у Мартину, близу Таранта, који су га 1620. примили као лаика, али је отпуштен јер су га непрестане екстазе чиниле неспособним за дужности које су се од њега захтевале.

Након што се вратио подсмеху своје породице, молио је конвентуалне фратре код Копертина да му дозволе да служи у њиховим шталама. После неколико година рада тамо, толико је импресионирао фратре преданошћу и једноставношћу свог живота да је 1625. примљен у њихов ред, с циљем да постане свештеник. Међутим, много се мучио са потребним академским студијама. Могао је да коментарише само један одломак из Светог писма: „Beatus venter qui Te portavit” (Блажена утроба која те је носила), Лука 11:27. На испиту за рукоположење у ђакона, бискуп који га је испитивао насумично је отворио Јеванђеље и затражио од Јосифа да прошири баш тај стих, једини који је знао. Успео је добро да га протумачи и рукоположен је за ђакона. Затим, када је требало да полаже испит за свештеника, бискуп је испитао неколико Јосифових колега кандидата, и пошто су одговорили одлично, прекинуо је испитивање, не проверивши остале, укључујући Јосифа, претпостављајући да су сви кандидати подједнако припремљени. То је омогућило да Јосиф буде рукоположен за свештеника 28. марта 1628. године. Затим је послат у самостан Санта Марија дела Гротела, одмах поред Копертина, где је провео наредних 15 година.

Након тога, тврдило се да је почео да левитираMershman, Francis. "St. Joseph of Cupertino." The Catholic Encyclopedia. Vol. 8. . 14 Feb. 2014 док је учествовао на миси или се прикључивао заједници на молитви часослова, чиме је стекао широко распрострањену репутацију светости међу људима у региону и шире. Његове верске старешине и црквене власти, међутим, сматрали су да ремети ред и на крају су га затворили у малу ћелију, забранивши му да присуствује било каквом јавном окупљању заједнице.

Пошто се за феномен летења или левитације нашироко веровало да је повезан са вештичарством, Јосиф је пријављен Инквизицији. По њиховом наређењу, премештан је из једног фрањевачког самостана у други ради посматрања, прво у Асизи (1639–1653), затим накратко у Пиетрарубију и коначно у Фосомброне, где је живео са капуцинерима (1653–1657) и под њиховим надзором. Током целог живота практиковао је строги аскетизам, обично једући чврсту храну само два пута недељно и додајући горке прахове у оброке. Провео је 35 година живота следећи овај режим.

Коначно, 9. јула 1657. године, Јосифу је дозвољено да се врати у заједницу конвентуалаца, послат у ону у Озиму, где је умро 18. септембра 1663. године.

Јосиф је беатификован 1753. године. Дана 16. јула 1767. канонизовао га је Папа Климент XIII.https://www.newadvent.org/cathen/08520b.htm

Левитације, чуда и пророчанства

Међу изванредним догађајима који су се наводно догодили, његова прва левитација документована је 4. октобра 1630. у светилишту Мадоне дела Гротела у Копертину, где се подигао са земље до висине проповедаонице. Екстазе и епизоде уздизања са земље током служења мисе постале су учестале пред очима народа који је долазио да испитује његову осетљивост иглама и упаљеним свећама.

Верници су почели да бележе и догађаје које су сматрали чудесним, толико да је 1753. Доменико Андреа Роси, генерални министар конвентуалаца, објавио „Компендиј живота, врлина и чуда Светог Јосифа из Копертина”. Године 1643. послат је у Асизи, где му је додељено почасно грађанство. И у том граду је показао пророчке дарове, најавивши три дана пре догађаја смрт папе Урбана VIII. Упркос слабом образовању, када је говорио о Богу „имао је толико речитости у теолошким говорима да је деловао учено и интелигентно”. Било је то уливено знање од Бога, према патеру Роберту Нутију. Иако слабо образован, многи теолози тог времена су му се обраћали.

Култ thumb|Фреска у апсиди Гаетана Бокетија која приказује светог Јосифа из Копертина. Базилика Светог Јосифа из Копертина. Беатификовао га је папа Бенедикт XIV 24. фебруара 1753. године, а прогласио светим папа Климент XIII 16. јула 1767. године.

У месту Пођардо, где је посвећен за свештеника, поштује се на Доменика ин Албис (недељу после Ускрса), свечаном процесијом у којој се његов кип облачи у традиционалне литургијске одежде, и 18. септембра у Копертину, на дан дијецезанског празника.

Заштитник студената Сматра се заштитником студената јер је на чудесан начин положио испите за свештенство упркос слабом образовању. Верује се да је поседовао дар уливеног знања, па су га консултовали и теолози.

Молитва студената У вези с тим, на сличицама одобреним од Цркве и Реда мање браће конвентуалаца налази се молитва студената:

О свети Јосифе из Копертина, пријатељу студената и заштитниче оних који полажу испите, долазим да те молим за твоју помоћ. Ти знаш, из личног искуства, колика стрепња прати напор учења (и полагања испита) и колико је лака опасност од збуњености ума и обесхрабрења. Ти који си био чудесно помогнут од Бога у учењу и на испитима за пријем у свете редове, замоли Господа за светлост ума и снагу воље. Ти који си тако истински искусио мајчинску помоћ Богородице, Мајке наде, моли је за мене, да могу лако савладати све тешкоће у учењу и на испитима. Амин.

Светац у САД Амерички католички авијатичари поштују га као свог заштитника. За Светог Јосифа везан је и важни амерички град Купертино.

Прихватање Велики део онога што се зна о Јосифу потиче из сведочанстава садржаних у канонизацијским истрагама (processi) спроведеним постхумно од 1664. до 1695. године, док су многи сведоци још били живи. Истраге су користили његови хагиографи, од којих је најраније дело саставио његов исповедник Роберто Нути 1678. године. Доменико Бернино, који је тврдио да је био сведок екстазе, уследио је са сопственим делом. До Јосифове беатификације, биле су присутне и хагиографије Агелија и Пастровикија. Према часопису Skeptical Inquirer, извештаји очевидаца о Јосифовим левитацијама подложни су претеривању и често су писани годинама након његове смрти.

Роберт Д. Смит је у својој књизи Comparative Miracles (1965) сугерисао да је Јосиф изводио акробатске покрете попут гимнастичара. Смит је приметио да неке од његових наводних левитација „произилазе из скока, а не из лежећег, стојећег или клечећег положаја, те су сведоци брз скок веома окретног човека заменили за левитацију.”. B. Herder Book Company.

Скептични истраживач Џо Никел закључио је да су Јосифове најдраматичније ваздушне путање покретане скоком и да су се настављале изненадним лучним путањама какве се очекују при одбијању, а не кружним или спиралним летовима. Јосифова узлетања почињала су узвиком или вриском, сугеришући да га на скок није натерала нека сила, већ да је он то изабрао.

Карлос Еире, историчар раног модерног доба, сматра да је тешко приписати сведочанства о Јосифовим левитацијама лажима или масовној хистерији. Према Еиреу, левитације су толико екстремне да су превара или илузионистичке справе искључене с обзиром на околности. Број и статус очевидаца, који су укључивали припаднике више класе, чине њихове извештаје уверљивијим, а Еире сматра да су докази да је сведочење аутентично уверљиви, иако признаје да се историчари не могу бавити питањем да ли је неко заиста летео.

Имењак Јосиф из Копертина је имењак за разне локације, укључујући Копертински поток и град Купертино у Калифорнији.

У популарној култури Филм Летећи фратар (The Reluctant Saint, 1962), у режији Едварда Дмитрика, инспирисан је неким догађајима из живота Јосифа из Копертина. Јосиф из Копертина помиње се у филму Кармела Бенеа Nostra Signora dei Turchi, а потом и у A boccaperta, филмском сценарију у потпуности посвећеном свецу из Салента. Светац се појављује у филму Било једном... Франческа Росија, где је приказан као заштитник протагонисткиње Изабеле (Софија Лорен), којој се повремено појављује левитирајући. Улогу Јосифа из Копертина тумачи Лесли Френч. Његов лик се помиње у 39. броју серије стрипова Сандман у епизоди Меке земље, чији су протагонисти Марко Поло и Рустикело из Пизе. Јосиф из Копертина се такође помиње у роману Фонтамара Ињација Силонеа. Помиње се и у роману Снежни леопард Петера Матисена. У документарцу Свети Јосиф из Копертина (2003) Франческа Г. Раганата, народ Копертина приповеда о свом свецу. Помиње се у серији Складиште 13 у четрнаестој епизоди четврте сезоне, која се фокусира на левитацију. У мају 2019. издавачка кућа Coconino Press објавила је Божанско спотицање. Живот и чуда Светог Јосифа из Копертина Мигела Анхела Валдивије, графички роман инспирисан животом свеца.

Галерија

Види још Списак католичких светитеља Светитељи и левитација Падре Пио Религијска екстаза Црква Светог Јосифа из Копертина у Риму

Референце

Литература

Angelo Pastrovicchi. (1918). St. Joseph of Copertino. B. Herder Book Company. Gordon Stein. . Gale Group. Butler's Lives of the Saints (Vol. III) Butler, Alban (Edited by Herbert Thurston, S.J. and Donald Attwater) (Christian Classics, Inc. – Westminster, Maryland - ©1756-9, 1926–38, 1956 and 1981) Dictionary of Saints – Delaney, John J. (Image Books – Doubleday – New York, New York ©1980 and 1983) Proper Offices of Franciscan Saints and Blesseds in the Liturgy of the Hours – Cassese, OFM, Father John – Marie (Catholic Book Publishing Co., New York, New York ©1977) Hervé Roullet (in French). AVM Diffusion, 71601, Paray-le-Monial, France. Domenico Bernini, Vita del padre Fr. Giuseppe da Copertino de' Minori Conventuali, 1753. Marco Pappalardo, San Giuseppe da Copertino, Effatà Editrice, 2007 Giuseppe C. Mattellini, Giuseppe da Copertino. Uomo santo, Edizioni Messaggero, 2003 Bonaventura Danza, Giuseppe da Copertino, Edizioni Messaggero, 2003 Bonaventura Danza, San Giuseppe da Copertino, San Paolo Edizioni, 2003 Goffredo Sebasti, Il caso Giuseppe da Copertino, Sugarco Edizioni, 2003 Ennio De Concini, Il frate volante. Vita miracolosa di san Giuseppe da Copertino, San Paolo Edizioni, 1998 Elena Bergadano, Giuseppe da Copertino, San Paolo Edizioni, 1994 Gustavo Parisciani, San Giuseppe da Copertino, Donare Pace e Bene, 1964 R. Brunelli "E lo vedemmo volare", Editore Leardino Guerrini, 2017

Спољашње везе