Бранислав Д. Марковић (Књажевац, 9. април 1948 — Београд, 3. јун 2010) био је српски академски сликар.

Биографија Бранислав Марковић је рођен 1948. године у Књажевцу. Академију ликовних уметности уписао је у класи професора Ђорђа Бошана, док је основне и постдипломске студије завршио у класи професора Зорана Петровића. Основне студије окончао је 1972. године, а постдипломске студије 1975. године. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1973. године.

Од 1970. године редовно је излагао на самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству (Београд, Нови Сад, Загреб, Париз, Њујорк и други). Живео је и радио као слободни уметник у Београду све до своје смрти 2010. године.

Из брака са супругом Татјаном, професорком романских језика, оставио је иза себе двоје деце која живе и раде у Београду.

Стваралаштво Уметнички рад Бранислава Марковића одликује се истраживањем историјских, митолошких и архетипских мотива, са посебним нагласком на тематске циклусе инспирисане прасловенским светом, старом српском историјом и традицијом. Његова дела повезују елементе фантастике, хришћанске иконографије и паганских симбола, стварајући препознатљиву атмосферу. Ликовна критика примећује да Марковић на својим сликама и цртежима гради специфичне, херметичне светове насељене митским бићима, ратницима, владарима и монументалним храмовима.

Његово стваралаштво превазилази локалне оквире и тежи универзалном изразу. Поред традицијских тема, уводи универзалне цивилизацијске и космолошке мотиве. Присуство симбола попут шкољки и пужевих кућица, кроз форму геометријске спирале, у његовом раду асоцира на структуру макрокосмоса, вечност, цикличност времена и рађање живота. Богата, слојевита текстура, пажљиво балансиран колорит и прецизан, експресиван цртеж стварају аутентичан свет поетске фантастике. Способност да споји древно и тајанствено са универзалним темама сврстава његово дело у значајна остварења фантастичног сликарства.

Пособно место у његовом опусу заузима рад у техници перо и туш, где се Марковић, према оцени стручне јавности, истакао као доследан цртач у савременој српској уметности.

Цртежи тушем

Уљано сликарство

Уметничка поетика и рани радови Бранислав Марковић је био познат као изузетно уздржан и скроман уметник, који је више од три деценије свесно избегавао да оставља писане трагове и теоријска тумачења о сопственом раду. У свом атељеу на Косанчићевом венцу бр. 19, прекопута рушевина Народне библиотеке уништене у бомбардовању 1941. године, који му је град Београд посредством УЛУС-а доделио 1996. године, свесно није држао сат, радио ни телевизор, како би спољни утицаји остали ван његовог фокуса на платну.

Након дуготрајних наговарања историчара уметности Здравка Вучинића, уметник је у форми писма оставио сажет осврт на сопствено биће и стваралачки порив, објављен у уводном делу монографије Урези и зарези. У том писму, које је сам дефинисао као својеврсни цртеж и слику, беле површине папира посматра као космичке празнине и пуноће на којима насељава сопствене светове. Процес стварања за њега је сродан паралелном течењу мисли и осећања – попут реке која се улива у своје извориште, док свако довршено дело отпочиње сопствено бивствовање одвајајући се од аутора. Уметник је изнео филозофско уверење да је свако људско биће стваралачко биће, а напор цртања пером и тушем описао је цитатом Умберта Ека из романа Име руже: перо држе три прста, али ради читаво тијело. И боли. Наслов монографије инспирисан је урезима и зарезима на старом храстовом стубу породичног дворишта из детињства, што је уметник доживљавао као метафору сопственог стваралачког чина. Цртачку линију, која долази из дубине бића да би градила градове и затварала облике, дефинисао је као унутрашњу нужност, остављајући иза себе уверење да је уметност аутентични људски одговор на трауму живота.

Почеци његовог ликовног изражавања везују се за најраније детињство и прве разреде основне школе, када настају први самостални цртежи животиња и птица у скицен-блоку. Први вајарски рад реализовао је у лето 1958. године, исклесавши од жутог пешчара рељеф старца сељака са шубаром и штапом. Као главну покретачку снагу истицао је предео детињства у Књажевцу. Први одласци у Градску библиотеку у Књажевцу 1955. године усадили су му трајну страст према књизи. Током школовања наставио је да експериментише са вајарским техникама, моделирајући у гипсу рад Девојачка глава, а 1962. године и гипсани одливак дечака са лоптом, који је годинама стајао изложен у холу школе.

Илустрације и опремање књига Посебан део стваралачког опуса Бранислава Марковића представља илустровање књижевних дела, рођено из његове привржености поезији. Рад на опреми књига започео је 1983. године радом на Речнику песничких слика Јована Ћирилова, за који је нацртао 35 цртежа у комбинованој техници, а књига је објављена 1985. у издавачкој кући „Књажевачке новине”.

Његовим цртежима обогаћене су и збирке песама Оро око гроба Злате Коцић (1990) и Белино црни разговору Томислава Мијовића (1995). Такође, годинама је сарађивао на књизи Водич кроз историју музике Оливере Ђурић, додајући илустрације до коначног издања 2007. године.

За илустрацију је награђен Златним пером Београда 1987. године, када је добио и награду „Златно перо Политикиног Забавника”. То му је омогућило да наредних годину дана редовно објављује илустрације у Политикином Забавнику – више од четрдесет радова, углавном инспирисаних научном фантастиком. Цртежи и илустрације објављивани су и у часописима Књижевна реч, Политика, Књижевни гласник и Развитак.

Графички рад и сериграфија Поред цртежа и уљаног сликарства, Бранислав Марковић се бавио и сериграфијом. Сарадња са графичарем Миодрагом Батом Кнежевићем започела је крајем 1980. године, а прве графике („Јутро” и „Птице”) отиснуте су у јуну 1981. Сарадња је трајала до пролећа 1995. године, када је одштампана последња графика „Поље звезда”. У том периоду реализовао је око четрдесет графичких листова, што му је помогло да премости тешкоће изазване дугим процесом рада на цртежима и уљаним сликама. Његови графички листови нашли су се у приватним збиркама широм бивше Југославије – од Марибора, Љубљане и Сплита до Београда, Новог Сада, Сарајева, Чачка и Скопља. Након неповољних околности 1996. године, трајно је напустио сериграфију.

Техника сувог пастела и комерцијални период (1996—1999) Крајем деведесетих година, услед неповољних околности, Марковић је интензивно радио пастеле са темама мртве природе и пејзажа, по наруџбини за приватног колекционара. Ови комерцијални радови омогућили су му стабилне приходе за живот и школовање деце. Период је трајао око три године, а окончан је у пролеће 1999. када је наручилац прекинуо сарадњу због кризе изазване НАТО бомбардовањем. Марковић је и након тога наставио да користи суви пастел упоредо са примарним ликовним дисциплинама.

Самосталне изложбе Самостална изложба цртежа, Галерија КНУ, Београд (1974) Самостална изложба цртежа, Галерија Радулбегов конак, Народни музеј, Зајечар (1977) Самостална изложба цртежа, Галерија „Савременици”, Лазаревац (1980) Самостална изложба цртежа, Мали салон, Нови Сад (1983) Самостална изложба цртежа, Галерија „Зечевић”, Београд (1983) Самостална изложба цртежа, Галерија „Оз”, Београд (1990) Самостална изложба цртежа, Галерија УЛУС, Београд (1993) Самостална изложба цртежа, Народни музеј, Зајечар (1995) Самостална изложба цртежа и слика, Модерна галерија, Ваљево (2008) Самостална изложба слика, Галерија Париски круг, Београд (2009) Постхумна ретроспективна изложба слика и цртежа, Завичајни музеј Књажевац, Књажевац (2025)

Колективне изложбе у иностранству Contemporary Serbian Drawing, Дамаск – Национални музеј (1982); 1983. изложба пренета у Аман XX prix international d’art contemporain de Monte Carlo (1986) „Поетски реализам”, галерија XIMO43, Базел (2000) Exposition peintures de B. Miljuš, S. Šefer, B. Marković, D. Živković, G. Mitrović, Културни центар Србије, Париз (2006) Уврштен у антологијски пројекат и монографију „Париски круг”, издавач Живојин Иванишевић, Београд (2009)

Хронолошки приказ учешћа на групним изложбама „Свет у коме живимо” – II изложба цртежа младих уметника, Галерија Дома ЈНА, Београд (1973) Изложба новопримљених чланова УЛУС-а (1973) Јесен ’73, УЛУС, Дом синдиката, Београд (1973) Цртеж ’75, УЛУС (1975) IV тријенале савременог југословенског цртежа, Сомбор (1975) Октобарски салон, павиљон „Цвијета Зузорић” (1976) Изложба цртежа, Галерија Графички колектив (1976) Цртеж и ситна пластика УЛУС ’76, Павиљон „Цвијета Зузорић” (1976) 58. изложба УЛУС-а ’76, Павиљон „Цвијета Зузорић” (1976) 6. загребачка изложба југословенског цртежа, Загреб (1977) Октобарски салон, Павиљон „Цвијета Зузорић” (1978) Цртеж и мала пластика ’78, Павиљон „Цвијета Зузорић” (1978) VI тријенале савременог југословенског цртежа, Сомбор (1978) „Свет у коме живимо”, VII изложба младих југословенских уметника, Галерија Дома ЈНА (1980) II изложба цртежа „Београд” ’80, Галерија НУБС, Београд (1980) Нова београдска фантастика, Галерија Културног центра, Београд (1980) Ликовни уметници Савског венца, НУ „Ђуро Салај”, Београд (1981) Цртеж и мала пластика ’82, Павиљон „Цвијета Зузорић” (1982) Октобарски салон, Павиљон „Цвијета Зузорић” (1982) Ars et Animalia – Од реалног до фантастичног, Галерија 73, Београд (1982) 67. изложба УЛУС-а, Павиљон „Цвијета Зузорић” (1982) Златно перо Београда ’84, „Цвијета Зузорић”, Београд (1984) Златно перо Београда ’85, Сајам књига, Београд (1985) Пролећна 25. изложба УЛУС-а, „Цвијета Зузорић” (1985) Октобарски салон, „Цвијета Зузорић”, Београд (1986) Златно перо Београда, Музеј примењене уметности (1987) Цртеж и мала пластика, „Цвијета Зузорић” (1987) Београдски цртеж, НУБС, Београд (1987) Јесења изложба УЛУС-а, „Цвијета Зузорић” (1988) Београд – инспирација сликара, Културни центар Београда (1990) Јесења изложба УЛУС-а, „Цвијета Зузорић” (1991) Пролећна изложба ’92, „Цвијета Зузорић” (1992) XV изложба цртежа, Београд (1993) Београдски бијенале цртежа и мале пластике, „Цвијета Зузорић” (1993) Тријенале савременог југословенског цртежа, Ликовна јесен, Сомбор (1994) Откупи и поклони Музеја града Београда 1973–1993 (1994) 36. златно перо Београда и Међународни бијенале илустрација (1994) 37. златно перо Београда, „Цвијета Зузорић” (1995) I октобарски сликарски салон, Дом културе, Књажевац (1995) 39. златно перо Београд ’97 (1997) „Косанчићев венац 19”, Београд (1998) Трећи београдски бијенале цртежа и мале пластике, „Цвијета Зузорић”, Београд (1998) Прва годишња изложба самосталних ликовних уметника УЛУС-а, Музеј „25. мај”, Београд (1998) Акварел и цртеж у српској уметности, Продајна галерија Београд (1998) 42. октобарски салон, Шабац (1998) Београд некад и сад, Продајна галерија Београд (1999) Акварел и цртеж у српској уметности, Продајна галерија Београд (1999) Пролећна изложба УЛУС, Београд (1999) Пејзаж у савременом српском сликарству, Продајна галерија Београд (2000) Акварел и цртеж у српској уметности, АРТ ЕXПО, Београд (2001) Уметници за уметнике, Београд (2001) „Петроварадин 2001”, Галерија на Петроварадину (2001) Савремени сликари, Нови Пазар (2001) Акт, „Гварнериус”, Београд (2002) „Петроварадин 2002”, Галерија на Петроварадину (2002) Савремени српски сликари, Младеновац (2002) Савремени српски сликари, Галерија Мебло – Југоекспорт, Београд (2002) Продајна галерија „Београд” – 40 година, Београд (2003) „Бином”, Београд (2004) „Мртва природа”, Галерија Париски круг, Београд (2006) „Портрет — Између реалности и имагинације”, Модерна галерија, Ваљево (2008)

Награде Откупна награда на изложби „Свет у коме живимо” (1973) Златно перо Политикиног Забавника (1987) II награда „Београд, инспирација сликара” (1990) II награда „XV изложба цртежа”, Београд (1993) Похвала за опрему књиге Речник песничких слика, 30. међународни сајам књига, Београд (1985)