Битка код Калиника 171. п. н. е.

Битка код Калиника (грчки: μάχη του Καλλίνικου) вођена је 171. године пре нове ере између Македоније и Римске републике близу брда званог Калиник, близу римског логора у Трипољу Лариси, пет километара северно од Ларисе, главног града Тесалије. Вођена је током прве године Трећег македонског рата (171-168. п. н. е.). Македонце је предводио њихов краљ, Персеј Македонски, док је римске снаге предводио конзул Публије Лициније Крас. Македонце је подржавао Котис IV, краљ Одриског краљевства (највеће државе у Тракији) и његове снаге, критски плаћеници и помоћне снаге мешаних националности. Римљани су имали своје италијанске савезнике са собом, а подржавали су их и војници које је обезбедио Еумен II из Пергама, као и снаге тесалске коњице и грчких савезника. У бици су учествовале трупе са коњицом измешаном са лаком пешадијом. Иако је битка заправо била нерешена јер се Персеј повукао пре него што је завршена, сматрана је македонском победом јер су Римљани претрпели велике губитке.

Позадина Са избијањем рата, римски конзул Публије Лициније је отпловио из Италије у Епир на западној обали Грчке и марширао преко већег дела Грчке кроз напорне планинске превоје да би стигао до Тесалије. У међувремену, Персеј је опустошио северне области Тесалије, близу македонске границе. Након што је поставио свој логор, Персеј је послао одред да опустошити поља Фере, у јужној Тесалији, надајући се да ће одвући Римљане од њиховог логора. Међутим, Римљани нису одговорили.Касније је Персеј виђен близу римског логора са одредом у 9 ујутру. Римски одред је послат у извиђање. Две снаге сукобиле су се у нерешеној бици.Током наредних неколико дана Персеј се појављивао на истом месту и у исти сат. Римљани нису нудили битку и сваки пут се повлачио. Пошто није успео да привуче римске коњичке јединице на њихов логор, Персеј је преместио свој логор и поставио га пет миља од римског логора. Затим је у зору кренуо ка римском логору са целом својом коњицом и лаком пешадијом. Ово је изненадило Римљане јер су били навикли да га виђају касније. Персеј је постројио своје људе миљу и по од римске линије.

Распоређивање Распоређивање римских и македонских снага описао је Ливије, који је рекао да су две војске биле готово подједнако бројне по броју коњице.

Македонија

Ливије нам каже да се главни део македонске линије састојао од мешовитих група коњице и лаке пешадије: Персејева агема (одред елитних трупа са тешком и лаком пешадијом) и „света“ (елитна) коњица која је држала центар са 400 праћкаша и бацача копља испред себе. Читава трачка коњица и лака пешадија Котиса IV држала је лево крило, док су се на десном крилу налазили македонска коњица и критска пешадија. Два крила су била окружена краљевом коњицом и помоћним снагама из различитих националности.

Рим

Слично томе, Римљани су имали коњицу измешану са лаком пешадијом на крилима, али не и тешку пешадију. Публије Лициније је послао само коњицу и лаку пешадију. Десно крило је имало римску лаку пешадију и целу коњицу италијанских савезника. Лево крило је имало коњицу и лаку пешадију разних савезничких грчких градова. Центар је имао одабрану добровољачку коњицу и 200 Гала и 300 Крићана које је Еумен II довео испред себе. Тесалска коњица од 400 војника била је постављена на краткој удаљености испред левог крила. Ове снаге су биле постројене испред бедема римског логора.

Публије Лициније је држао тешку пешадију постројену иза бедема; то јест, унутар римског логора.

Битка Битку су започели праћкаши и бацачи копља. Трачани су потом кренули у бесан јуриш на италијанску коњицу, која је бачена у неред. Персеј је јуришао у средину, потиснуо грчке савезнике Рима и потиснуо их назад. Савезничка тесалска коњица, која је била у резерви, формирала је спој са трупама Еумена II у позадини, одржавајући њихове редове непрекинутим и пружајући безбедно повлачење за неуређено бекство италијанске коњице. Интензитет македонског напада почео је да јењава, а Тесалци су кренули напред да заштите римске пешадије у бекству. Персејеве трупе су се рашириле у потери за бегунцима и стога нису покушавале да се приближе непријатељу који је напредовао у компактној формацији. Македонска фаланга је сада напредовала без Персејевог наређења, а римска тешка пешадија је изашла из логора. Видевши је како напредује, Еуандер, командант Крићана, саветовао је Персеја да је наставак битке непотребан ризик. Краљ је одлучио да се повуче.

Римљани су изгубили 200 коњаника и 2.000 пешадинаца, а 600 их је заробљено. Македонци су изгубили 20 коњаника и 40 пешадинаца. Иако је битка заправо била нерешена због Персејеве одлуке да се повуче уместо да је доведе до краја, сматрана је македонском победом због великих губитака Римљана и лаких Македонаца.

Последице

Еумен II је позвао конзула да премести логор на другу обалу реке како би се заштитио тим водотоком. Логор је премештен те ноћи. Персеј се вратио следећег дана ради још једне битке, али када је видео да је римски логор безбедан на другој страни реке, осетио је да је погрешио што није наставио битку и што је остао неактиван током ноћи. Као резултат тога, није успео да спречи Римљане да пређу реку и стога није успео да уништи непријатеља. За римску несрећу окривљен је етолски контингент, који је паничио, што је изазвало бекство целог грчког крила, које је следило пример Етолаца. Пет етолских официра за које се каже да су први побегли послати су у Рим. Тесалци су награђени за своју храброст.

Битка није много утицала на ток прве године рата. Кампања је дошла до пат позиције. Персеј је понудио мировне услове, али је Публије Лициније одбио понуду. Конзулов фокус је изгледа био на жетви локалних усева како би прехранио своје трупе. У ту сврху се преместио са севера Ларисе на њен југоисток (до Кранона, данашњег Кранона). Затим се померио на север, према Македонији и поново пожњео. Персеј је извршио неколико напада, али они нису били ништа више од окршаја. Када је изгубио један од ових окршаја, напустио је северну Тесалију и вратио се у Македонију. Како се зима приближавала, послао је своје трупе у зимске логоре. Након што је Персеј отишао, Публије Лициније је покушао да заузме град у долини Темпе, клисури између Тесалије и Македоније, која је била пролаз између две државе. Међутим, одустао је јер је била добро утврђена. Заузео је неколико градова у том подручју и вратио се у свој логор.

Тесалци су успоставили такмичење у борби бикова названо Стенеја у знак сећања на битку, која се још увек славила у римском царском периоду.

Референце Livy, History of Rome from Its Foundation: Rome and the Mediterranean (Books 42-45), Penguin Classics, Reprint edition, 1976;