мини|upright=1.2|Материјална добра сложена у складишту|alt=Картонске кутије сложене у складишту Економски материјализам, колоквијално познат једноставно као материјализам, представља лични став који придаје значај стицању (и често конзумирању) материјалних добара. Употреба израза „материјалистички” за описивање личности појединца или друштва обично носи негативну или критичку конотацију. Ретко се назива и стицалаштво, често се повезује са системом вредности који друштвени статус сматра одређеним богатством (видети упадљиву потрошњу), као и са веровањем да имовина може да пружи срећу, што је критиковано као лаж коју је произвео капитализам. Екологизам се може сматрати оријентацијом супротстављеном материјализму.

Дефиниција материјализма обухвата начин и разлоге због којих се ресурси за екстракцију и израду материјалних добара логистички обликују. „Материјализам успеха” се може сматрати прагматичним обликом просвећеног личног интереса заснованог на разборитом разумевању карактера тржишно оријентисане економије и друштва.

Дефиниција Истраживање потрошача обично посматра материјализам на два начина: један као скуп особина личности, а други као трајно уверење или вредност.

Материјализам као особина личности Расел В. Белк концептуализује материјализам тако да укључује три изворне особине личности: Недарежљивост – неспремност да се поседи дају или деле са другима. Завист – жеља за поседима других људи. Посесивност – брига око губитка поседа и жеља за већом контролом власништва.

Материјализам као вредност Централност стицања настаје када стицање материјалне имовине постане средишњи животни циљ, уз веровање да су поседи кључ среће и да се успех може проценити на основу материјалног богатства особе, као и квалитета и цене материјалних добара које та особа може да купи.

Растући материјализам у западном свету У западном свету постоји растући тренд материјализма као реакције на незадовољство. Истраживање спроведено у Сједињеним Државама показује да се новије генерације фокусирају на новац, имиџ и славу више него икада раније, посебно од генерација бејби-бумера и генерације X.

У једној анкети Американаца, преко 7% је рекло да би озбиљно размотрило убиство некога за 3 милиона долара, а 65% испитаника је рекло да би провело годину дана на пустом острву да би зарадило милион долара.

Анкета коју су спровели Универзитет Калифорније и Амерички савет за образовање на 250.000 нових студената показала је да је њихов главни разлог за упис на факултет био стицање материјалног богатства. Од 1970-их до касних 1990-их, проценат студената који су изјавили да им је главни разлог за одлазак на факултет био развијање смислене животне филозофије опао је са 73% на 44%, док је проценат оних којима је циљ стицање финансијске добити порастао са око 44% на 75%.

Материјализам и срећа мини|upright|Тибор Сцитовски Серија студија уочила је повезаност материјализма са несрећом. Студије у Сједињеним Државама показале су да повећање материјалног богатства и добара у земљи има мало или нимало утицаја на благостање и срећу њених грађана. Тибор Сцитовски назвао је то „безрадосном економијом” у којој људи бескрајно јуре за удобностима на штету задовољстава.

Користећи две мере субјективног благостања, једно истраживање је показало да је материјализам негативно повезан са срећом, што значи да су људи склонији материјализму били мање срећни собом и својим животима. Када људи извлаче много задовољства из куповине и верују да је стицање материјалних добара важан животни циљ, обично имају ниже резултате животног задовољства. Материјализам је такође позитивно повезан са озбиљнијим психолошким проблемима попут депресије, нарцизма и параноје.

Међутим, однос између материјализма и среће је сложенији. Смер утицаја може ићи у оба смера. Индивидуални материјализам може довести до смањеног благостања, а нижи ниво благостања може подстаћи људе да буду материјалистичнији тражећи спољашње задовољење.

У многим источноазијским културама, веза између материјализма, среће и благостања праћена је неутралним или позитивним осећањима. У Кини је материјализам често мотивисан друштвеним односима, попут породице или села, а не индивидуалистичком тежњом за богатством. То сугерише да материјализам у међузависним културама оријентисаним на заједницу, какве су у Кини и Јапану, може да побољша благостање и срећу уместо да им штети. Ипак, чак и у независним културама, људи са друштвеним мотивима за стицање богатства могу позитивно да гледају на материјализам, што указује да је однос материјализма и среће сложенији него што то саме културне разлике могу да објасне.

Уместо тога, истраживања показују да куповине обављене с намером стицања животних искустава, попут одласка на породични одмор, чине људе срећнијим од куповина ради стицања материјалних добара попут скупог аутомобила. Чак и само размишљање о искуственим куповинама доноси више среће него размишљање о материјалним. Анкета коју су спровели истраживачи са Факултета за менаџмент Универзитета Бингхемтон открила је разлике између „материјализма успеха” и „материјализма среће”. Људи који виде материјализам као извор успеха обично су мотивисанији да напорно раде и теже успеху не би ли побољшали сопствени живот, за разлику од оних који га виде као извор среће. Међутим, ниједан начин размишљања не узима у обзир друге факторе, попут прихода или статуса, који могу утицати на срећу.

Види још Антиконсумеризам – покрет против прекомерне потрошње Месечева група – млади људи који троше целу плату до краја месеца Статусни симбол – предмет који означава друштвени положај Конзумеризам – култура прекомерне потрошње Продуктивизам – уверење да је продуктивност најважнија Капитализам – привредни систем Похлепа – прекомерна жеља за богатством Култура – скуп обичаја и веровања Воркизам – уверење да је рад центар идентитета Позиционо добро – добро чија вредност зависи од поређења са другима Постматеријализам – вредносна оријентација након задовољења материјалних потреба Материјалистички феминизам – феминистичка теорија која наглашава материјалне услове Економска неједнакост – неједнака расподела богатства Извођење идентитета – начин на који људи представљају свој идентитет Робни фетишизам – придавање магијских својстава роби Економија среће – проучавање односа економије и среће Редукција (сложеност) – свођење сложених појава на једноставније Упадљива потрошња – трошење ради показивања статуса Држати корак са Џоунсима – тежња да се не заостаје за другима

Референце

Литература

Категорија:Конзумеризам Категорија:Понашање потрошача