Велика мужица () је једногодишња зељаста биљка из породице јагорчевина ().
Опис Велика мужица је биљка висока 5—15 -{cm}- са више стабљика обраслих негранатим коврџавим длакама. Листови су сакупљени у приземну розету. Јајастог су до ланцетастог облика, дуги 1—3 -{cm}- и обода мање или више назубљеног. Цветови су сакупљени у штитасте цвасти, беле или светлоружичасте боје са заобљеним режњевима дугим 2—3 -{mm}- и нешто дужом круничном цеви на дршкама дугим 4—8 -{mm}-. Чашица је дуга 5—6 -{mm}- а у време плодоношења се продужава на 8—10 -{mm}-, шиљасто је назубљена и длакава. Цвета од априла до јула. Брактеје су дуге 5—12 -{mm}-, а плод је чаура дуга 4,5—6 -{mm}-.
Станиште и распрострањеност Расте на пољима, њивама и местима прекривеним шутом. Најбоље успева на кречњачким и глиновитим земљиштима, а распрострањена је у источној Европи, југоисточној Азији и северној Африци.
Једино познато стабилно станиште велике мужице на територији Србије је на Малкој Голаји између села Николичева и Звездана код Зајечара. Популација на овом локалитету која се процењује на око пет хиљада, пронађена је априла 2026. године током мапирања биодиверзитета. У Србији се ова биљка сматра изузетно ретком и значајном услед чега ће бити уврштена у будуће издање Црвене књиге флоре Србије. О значају проналаска ове популације говори и податак да се налази на подручју обухваћеном плановима за ширење рударско-металуршког комплекса Чукару Пеки и будућег лежишта Малка Голаја.
Употреба Биљка се понекад користи у народној медицини као диуретик.
Референце
Категорија:Primulaceae Категорија:Флора Србије Категорија:Флора Европе