Јуриј Борисович Левитан (рус. Юрий Борисович Левитан; Владимир, 2. октобар 1914 — Бесоновка, 4. август 1983) био је совјетски радио-спикер током и након Другог светског рата. Познат је по томе што је најавио низ важних догађаја од 1940-их до 1960-их, укључујући немачки напад на Совјетски Савез 22. јуна 1941. године, предају Немачке 9. маја 1945. године, смрт Јосифа Стаљина 1953. године и први свемирски лет с посадом 12. априла 1961. године.
Биографија
Живот пре Другог светског рата Левитан је рођен у Владимиру 1914. године у јеврејској породици, као син кројача и домаћице. Почетком 1930-их, дошао је у Москву са жељом да постане глумац, али су га због провинцијалног нагласка одбили. Међутим, успео је да се упише у групу за радио-спикере коју је водио руски глумац Василиј Качалов. У јануару 1934. године, након што је чуо његов глас, Стаљин је, према неким изворима, контактирао радио-станицу и затражио да Левитан убудуће чита његове говоре преко радија. Као последица тога, постао је једна од водећих совјетских радијских личности.
Други светски рат Након немачког напада на Совјетски Савез 1941. године, Левитан је евакуисан из Москве, пошто су московске радио-станице биле демонтиране или премештене због рањивости на немачка бомбардовања. Током боравка ван Москве, своје ратне извештаје је започињао речима: „Пажња, говори Москва!” (рус. Внимание, говорит Москва!). Током рата емитовао је са тајних локација, у оквиру државног система ратног информисања. Боравио је у Свердловску и Кујбишеву, одакле је укупно емитовао око 2.000 извештаја.
Живот после Другог светског рата После 1945. године, Левитан је наставио рад на совјетском радију, али без улоге коју је имао током рата. И даље је био један од најпознатијих радијских спикера у Совјетском Савезу и учествовао је у читању званичних државних саопштења, као и у емисијама посвећеним државним празницима и значајним годишњицама. Међу најважнијим догађајима које је најавио били су смрт Јосифа Стаљина 1953. године и успешан лет првог човека у свемир у оквиру мисије Восток-1 1961. године. Од 1965. до 1983. године читао је текст за емисију „Минута тишине”, посвећену сећању на жртве Другог светског рата. 1980. године одликован је титулом Народног уметника СССР-а. Умро је од последица срчаног удара 1983. године и сахрањен је на гробљу Новодевичје.
Значај У Владимиру, његовом родном граду, једна улица носи његово име. Споменици су му подигнути на гробљу Новодевичје у Москви и у Волгограду. У његову част, улице су назване по њему и у Алматију, Дњепру, Одеси, Орску, Тверу и Уфи. мини|Споменик Јурију Левитану на гробљу Новодевичје
Референце
Категорија:Рођени 1914. Категорија:Умрли 1983. Категорија:Личности Другог светског рата Категорија:Сахрањени на гробљу Новодевичје у Москви