„Хомерова фобија” () је петнаеста епизода осме сезоне америчке анимиране телевизијске серије Симпсонови. Премијерно је емитована на мрежи Фокс у Сједињеним Америчким Државама 16. фебруара 1997. године. У овој епизоди, Хомер се дистанцира од новог породичног пријатеља Џона након што открије да је Џон хомосексуалац. Хомер се посебно плаши да ће његов син Барт постати геј ако буде проводио време са Џоном, па одлучује да са њим ради хипермаскулине активности, верујући да ће тако осигурати да Барт постане хетеросексуалац.
Ово је била прва епизода коју је написао Рон Хоџ, а режирао ју је Мајк Б. Андерсон. Џорџ Мејер је предложио „Барт хомо” (Bart the homo) као почетну идеју за епизоду док су шоуранери Бил Оукли и Џош Вајнстин планирали епизоду у којој Лиса „открива чари кемп ствари”. Оукли и Вајнстин су комбиновали те две идеје, што је на крају постало „Хомерова фобија”. Фоксови цензори су првобитно сматрали да епизода није прикладна за емитовање због њене контроверзне теме, али је ова одлука поништена након промена у особљу Фокса. Филмски стваралац Џон Вотерс је гостовао, позајмивши глас новом лику, Џону.
„Хомерова фобија” је била прва епизода серије која се у потпуности бавила геј темама и добила је позитивне реакције критичара како због хумора, тако и због антихомофобичне поруке. Освојила је четири награде, укључујући Еми за најбољи анимирани програм (за програм краћи од сат времена) и ГЛААД медијску награду за „најбољу телевизијску епизоду” 1998. године.
Радња Симпсоновима је потребан новац да плате поправку од 900 долара након што Барт оштети цев за гас. Марџ покушава да прода породично наследство — „аутентичну” лутку из Америчког грађанског рата — продавници колекционарских предмета. Марџ је разочарана када Џон, власник продавнице, открије да је њено драгоцено наследство заправо јефтина флаша за пиће мале вредности. Упркос томе, Симпсоновима се Џон одмах допадне и позивају га у своју кућу, где је он фасциниран бројним кемп предметима које породица поседује.
Следећег јутра, Хомер говори Марџ да му се Џон свиђа и предлаже да позову њега и „његову жену” у госте. Када Марџ обавести Хомера да је Џон геј, Хомер је ужаснут. Његов став према Џону се потпуно мења и одбија да се придружи обиласку Спрингфилда који је Џон организовао. Остатак породице иде са Џоном у обилазак и ужива у његовом друштву. Барт почиње да носи хавајске кошуље, игра у женским перикама и једе колачиће са глазуром од јагоде уместо од чоколаде, што код Хомера изазива забринутост да би Барт могао бити геј.
У нади да ће од Барта направити хетеросексуалца, Хомер га тера да гледа у билборд са оскудно одевеним женама које рекламирају цигарете. Ово има супротан ефекат када Барт пожели танке цигарете, које се сматрају женскастим јер се рекламирају женама. Убеђен да су Барту потребни мужевни узори, Хомер га води у челичану. Међутим, испоставља се да су сви радници у челичани женскасти геј мушкарци, а челичана ноћу служи као геј бар под називом „Наковањ”.
Очајан, Хомер одлучује да одведе Барта у лов на јелене заједно са Моом и Барнијем, али не успевају да пронађу ниједног јелена у дивљини и уместо тога одлазе до заробљених ирваса у оближњем божићном забавном парку. Ирваси агресивно нападају ловце, који се искрено уплаше и одбацују своје мачо ставове. Уз помоћ Лисе и Марџ, Џон користи јапанског Деда Мраза робота како би уплашио ирвасе и спасио ловачку дружину. Хомер је захвалан Џону што им је спасао животе и невољно прихвата његову сексуалност. Док их Џон вози кући, Хомер говори Барту да га прихвата без обзира на то како одлучи да живи свој живот. Барт је збуњен док му Лиса не објасни, на његов велики шок, да Хомер мисли да је он геј.
Продукција мини|upright |алт=Проћелав мушкарац са малим брковима, носи наочаре за сунце и тамно одело.|Џон Вотерс је одмах прихватио позив да гостује у епизоди. Оригинални концепт за епизоду потекао је из неколико редова идеја које је написао Џорџ Мејер. Једна од њих је гласила „Барт хомо”, а Рон Хоџ је изабран да напише епизоду чија се прича темељила на тој реченици. Идеја да се филмски стваралац Џон Вотерс искористи као гостујућа звезда постојала је већ неко време. Многи чланови особља били су љубитељи његовог рада, а шоуранери Бил Оукли и Џош Вајнстин су планирали да га укључе у епизоду под називом „Лиса и кемп”, која би се бавила тиме како Лиса „открива чари кемп ствари”. Њихова идеја спојена је са Мејеровом и тако је настала ова епизода. Првобитни наслов епизоде био је „Барт иде у кемп” (енгл. Bart Goes to Camp), али је промењен јер је шала била превише двосмислена. Мајк Б. Андерсон је режирао епизоду и изјавио за новине The Gold Coast Bulletin: „Када сам прочитао сценарио био сам одушевљен, не само због визуелних могућности, већ и зато што је прича деловала веома чврсто. Била је занимљива и изненађујућа, и заиста сам унео срце у ту епизоду.”
Вотерс је одмах прихватио позив да гостује, изјавивши да ако је било довољно добро за глумицу Елизабет Тејлор, која се појавила у епизодама четврте сезоне „Лисина прва реч” и „Крусти је отказан”, довољно је добро и за њега. Међутим, нашалио се да би негативно реаговао ако би његов лик био направљен тако да личи на фитнес инструктора Ричарда Симонса. Џонов дизајн је углавном био заснован на Вотерсовом сопственом изгледу; из разлога анимације, Вотерсови бркови су промењени из равних у закривљене, како не би изгледали као грешка у цртању.
Према Оуклијевим речима, цензор мреже Фокс се успротивио емитовању „Хомерове фобије”. Уобичајена процедура је да се сценарио епизоде пошаље цензору, а затим факсом врати са списком реплика и речи које треба заменити. Међутим, ова епизода се вратила са две странице бележака о готово свакој реченици у серији. Цензори су навели да им се не свиђа употреба речи „геј”, нити уопште дискусија о хомосексуалности, и завршили параграфом који је наводио да су „тема и суштина ове епизоде неприхватљиви за емитовање”. Обично се белешке цензора игноришу јер се увредљиве реплике и проблеми решавају након што је епизода анимирана. У овом случају, цела епизода је сматрана проблематичном, па се то није могло тако решити. Проблеми са цензорима су на крају нестали јер када се епизода вратила са анимације у Јужној Кореји, тадашњи председник Фокса је управо био отпуштен и замењен, а са њим су замењени и цензори. Нови цензори су послали само једну реченицу: „прихватљиво за емитовање”.
Сцену у челичани написао је Стив Томпкинс. Он је првобитно предложио да се Хомер и Барт сусретну са лучким радницима, али је било превише посла анимирати утовар терета на бродове, па је уместо тога коришћена челичана. Томпкинс је такође написао другачији трећи чин за епизоду, који никада није продуциран. Уместо да Хомер, Барт, Барни и Мо иду у лов на јелене и заврше у „Селу Деда Мраза”, они би се вратили у челичану. Тамо би Хомер покушао да докаже своју хетеросексуалност учествујући у такмичењу у људском повлачењу трактора са неким од радника челичане. То је одбачено јер су писци сматрали да то ништа не додаје причи.
Културне референце Епизода садржи бројне културне референце. Песма „Gonna Make You Sweat (Everybody Dance Now)” извођача C+C Music Factory пушта се два пута током епизоде: први пут када се челичана претвори у дискотеку, и други пут преко алтернативне одјавне шпице. Хомерова колекција плоча укључује музику бенда The New Christy Minstrels и венчање Линде Берд Џонсон, албуме Loony Luau и Ballad of the Green Berets наредника Барија Садлера. Песма коју Џон бира и уз коју он и Хомер плешу је „I Love the Nightlife” извођача Алише Бриџиз, а песма уз коју Барт игра је „The Shoop Shoop Song (It's in His Kiss)” где он пародира младу Кристину Ричи из музичког спота за Шерину верзију ове песме. Оригинал је снимила Бети Еверет. Када је Џон представљен, у позадини се налази пластични розе фламинго, што је референца на филм Џона Вотерса Ружичасти фламингоси. Предмети у Џоновој продавници укључују неколико значки које подржавају политичке кампање Ричарда Никсона, Дена Квејла и Боба Дола, као и издање часописа TV Guide које је поседовала Џеклин Кенеди а које приказује главне ликове из ситкома Laverne & Shirley на насловници. Џонов аутомобил, који невероватно подсећа на Кадилак који вози Тони Монтана у филму Лице са ожиљком (1983), свира прве тактове песме „Somewhere Over the Rainbow” из филма Чаробњак из Оза (1939), алудирајући на статус Џуди Гарланд као геј иконе. Када Џон води породицу Симпсон у обилазак Спрингфилдске трговачке четврти, показује им продавницу у којој тврди да је мексичка филмска глумица Лупе Велез купила тоалет у којем се удавила. Ово је референца на урбану легенду да је Велезова пронађена мртва са главом у тоалету у ноћи свог самоубиства 1944. године. Забавни парк са ирвасима заснован је на стварној атракцији која је радила током целе године, под називом Село Деда Мраза у планинама Сан Бернардино у јужној Калифорнији, која је нудила божићне активности и вожње са темом Северног пола. Оригинално Село Деда Мраза затворено је 1998. године, а имање је од тада преуређено у авантуристички парк и камп на отвореном.
Кауч гег у овој епизоди пародира процес пријављивања на AOL путем дајал-ап интернета, пародирајући га као „America On-Link”. На интерфејсу налик на Мек систем 7, корисник покушава да се пријави, долазећи до заглављене траке напретка под називом „учитавање породице”. Невидљиви корисник, вероватно фрустриран кашњењем, више пута кликће на дугме за отказивање, покрећући „Sosumi” звук упозорења који се чује сваки пут као одговор. У то време, корисници AOL-а имали су значајних проблема са приступом услузи након што је AOL прешао са наплате по сату на фиксну месечну претплату, што је довело до засићења капацитета.
Пријем мини |алт=Мушкарац са седом косом и наочарима седи испред микрофона.|десно|Мајк Б. Андерсон је освојио две награде за режију ове епизоде. Током свог оригиналног емитовања, „Хомерова фобија” је заузела 47. место у недељном рејтингу за недељу од 10. до 16. фебруара 1997. године, са Нилсеновим рејтингом од 8,7. То је била четврта најгледанија емисија на мрежи Фокс те недеље.
Епизода је освојила Еми награду за најбољи анимирани програм (за програм краћи од сат времена) 1997. године. Мајк Андерсон је освојио Ени награду за најбоље индивидуално достигнуће: режија у телевизијској продукцији, и WAC награду за најбољег режисера за серије у ударном термину на Светској прослави анимације (енгл. World Animation Celebration) 1998. године. Алијанса хомосексуалаца и лезбејки против клевете (ГЛААД) назвала ју је „сјајним примером како донети интелигентне, фер и смешне приказе наше заједнице на телевизију” и доделила јој медијску награду ГЛААД за најбољу појединачну телевизијску епизоду. Неколико анимацијских ћелија из ове епизоде изабрано је за приказ у галерији Silver K у Мелбурну, Аустралија, 2001. године.
„Хомерова фобија” се наводи као значајан део истраживања лезбејских, геј, бисексуалних и трансродних (ЛГБТ) тема у серији Симпсонови. Серија је направила неколико референци на хомосексуалност пре него што је епизода емитована.Raju Mudhar, "Springfield's coming-out party; Cartoon to reveal gay character And it might not be Smithers", Toronto Star, 28. 7. 2004., стр. A.03. У епизоди „Симпсон и Далила” из 1990. године, лик Карл (коме глас позајмљује Харви Фајерстин) љуби Хомера, док је за споредног лика Вејлон Смитерс често приказивано да је заљубљен у свог шефа, Монтгомерија Бернса, у почетку сугестивно, а од тада и отвореније.Stephen Kiehl, "Homersexual debate splits Springfield", The Ottawa Citizen, 12. 2. 2005., стр. L.7. Међутим, „Хомерова фобија” била је прва епизода која се у потпуности бавила хомосексуалним темама. Две касније епизоде које су истраживале ЛГБТ питања биле су „Три геја у стану” и „Има нешто у удаји”."Springfield awaits its first outing", Calgary Herald, 29. 7. 2004., стр. E.2.