Време приче са дрег краљицама (енгл. Drag Queen Story Hour — DQSH, Drag Queen Storytime, Drag Story Time или Drag Story Hour) јесу догађаји за децу које је 2015. године први пут покренула ауторка и активисткиња Мишел Ти у Сан Франциску са декларисаним циљем промовисања читања и различитости. Ови догађаји, обично намењени деци узраста од 3 до 11 година, воде дрег краљице које читају дечје књиге и учествују у другим едукативним активностима у јавним библиотекама.
Џонатан Хамилт (Jonathan Hamilt), који је коосновао њујоршки огранак као непрофитну организацију, изјавио је да је закључно са јуном 2019. године DSH имао 35 америчких и пет међународних огранака. Програм настоји да „подстакне машту и игру родне флуидности у детињству и пружи деци гламурозне, позитивне и нескривено квир узоре”.
Догађаји су изазвали јавну дебату о прикладности дрега за дечју публику. Критичари тврде да то доприноси „сексуализацији” или „грумингу” деце; поборници тврде да се ове притужбе своде на „моралну панику” и анти-ЛГБТ предрасуде подстакнуте „десничарским дезинформацијама”. Реакција против оваквих догађаја довела је до популаризације термина „дрег паника”, по узору на старији термин „геј паника”, постајући политичко питање раздора у неким заједницама.
Историја Време приче са дрег краљицама покренуто је 2015. године у Сан Франциску од стране ауторке Мишел Ти, која је у то време била и извршна директорка непрофитне организације Radar Productions; прве догађаје су организовали Хулијан Делгадо Лопера (Juliàn Delgado Lopera) и Вирџи Товар (Virgie Tovar). Ти, која се изјашњава као квир, дошла је на ову идеју након што је са својим новорођеним сином присуствовала догађајима у дечјим библиотекама, откривши да су гостољубиви, али хетеронормативни. Замислила је догађај који би био инклузивнији и афирмативнији за ЛГБТQ породице. Први догађај одржан је у Библиотеци Еурека Вали / Меморијалном огранку Харви Милк у ЛГБТ насељу Кастро у Сан Франциску, где су наступале дрег краљице и био је добро прихваћен. Други рани DSH догађаји у Сан Франциску укључивали су неколико тамнопутих дрег краљица, укључујући Хани Махогани (Honey Mahogany), Ив Сент Кроасан (Yves St. Croissant) и Панду Дулсе (Panda Dulce). Од фебруара 2020. постоји преко 50 званичних огранака DSH-а, распрострањених међународно, као и други дрег уметници који одржавају читалачке догађаје у библиотекама, школама, књижарама и музејима. У октобру 2022. године, непрофитна организација је званично променила име у Drag Story Hour, како би била инклузивнија и „одржавала разноврсну поставу приповедача”.
Године 2017. њујоршки огранак је регистрован као непрофитна организација и добио је средства од Њујоршке јавне библиотеке, Бруклинске јавне библиотеке и два члана градског већа. Средства се користе за куповину књига, поједини DSH догађаји поклањају књиге, затим за плаћање краљица, као и за обуку како би се осигурало да краљице „ефикасно разговарају са децом и њиховим родитељима о родном идентитету и дрегу”.
Године 2017. и 2018. организација је ангажовала осуђиваног сексуалног преступника над децом да наступа у Хјустонској јавној библиотеци. Библиотека није извршила проверу прошлости која је део њеног уобичајеног процеса за приповедаче. Библиотека се извинила и признала свој пропуст у неадекватној провери дотичног извођача.
Књиге које се читају укључују дечје класике и дела која садрже ЛГБТ ликове и теме. Једна од популарних књига на овим догађајима је Овог дана у јуну (енгл. This Day in June), коју је написала Гејл Питман (Gayle Pitman), а илустровала Кристина Литен (Kristyna Litten), која читаоца упознаје са идејом параде поноса.
У марту 2020. године, као одговор на пандемију ковида 19 која је праћена наредбама „останите код куће” и „избегавајте групна окупљања”, DSH догађаји су били међу одложеним манифестацијама. Нина Вест (Nina West) и друге дрег краљице почеле су са преносима уживо својих читања. Вест је ауторка дечјег албума Дрег је магија (енгл. Drag Is Magic), са књигом ЦРВЕНА: Прича о бојици (енгл. RED: A Crayon Story) аутора Мајкла Хола (Michael Hall) као првом књигом онлајн серијала. ЦРВЕНА говори о „бојици која пати од кризе идентитета јер је погрешно означена”.
Пријем Време приче са дрег краљицама наишло је на значајно противљење неких конзервативаца, који се противе самим догађајима, као и дрег краљицама које наступају и/или књигама које се читају.Corona, Marcella. "Drag Queen Story Hour: Washoe library director says hundreds participate at Sparks event". Reno Gazette Journal. Archived from the original on 1. 4. 2024. Retrieved 25. 8. 2019.
Пишући за Национал пост, Џулија Малот (Julia Malott) тврди да дрег краљице карикатурално приказују женственост, да „дрег краљица” није родни идентитет и стога мало помаже деци да разумеју концепт родног изражавања, као и да због тога што је дрег „инхерентно перформативан”, свакако не успева у нормализацији родног неконформизма. Она се слаже да дрег није нужно сексуалне природе.Malott, Julia (2023). "Drag queen story hour is not the way to teach children about diversity". Национал пост. Archived from the original on 1. 4. 2024. Retrieved 29. 12. 2023.
Поборници времена приче са дрег краљицама кажу да ови догађаји могу „подстаћи машту и игру родне флуидности у детињству и [дружити] деци гламурозне, позитивне и нескривено квир узоре”. Нина Вест сматра да дрег омогућава деци да буду „креативна” и „размишљају изван оквира које смо им ми шашави одрасли направили”.
Један организатор и извођач је приметио: „Баш као што глумац може да ради на филму са R-ознаком и дечјем филму са G-ознаком, тако и ми имамо различите нивое забаве и начина на који можемо да прикажемо свој лик.” Поједине десничарске публикације такође су објављивале дезинформације о овим догађајима и садржају читања, као када је Конзерватив фајтерс (Conservative Fighters) лажно оптужио Зочи Мочи (Xochi Mochi) за читање из „сексуално експлицитне” књиге.
Џон Кејси (John Casey), ванредни професор на Колеџу Вагнер у Њујорку, изнео је свој став у часопису Адвокат (енгл. The Advocate):
У чланку из маја 2019. године за Ферст тингс (енгл. First Things) и каснијој дебати са Дејвидом А. Френчом (David A. French), Сохраб Ахмари (Sohrab Ahmari) је тврдио да време приче са дрег краљицама представља изазов поборницима „конзервативног либерализма” који истичу личну аутономију и противе се „коришћењу јавне моћи за унапређење општег добра, укључујући и област јавног морала”. Стивен Гринхат (Steven Greenhut) је одговорио у уводнику листа Витијер дејли њуз (енгл. Whittier Daily News) да, иако доживљава ова времена за причу као „бизарна и вођена агендом”, њихова забрана би представљала прекорачење владине моћи и покушај доношења закона о моралу. У августу 2019. године, петиција коју су покренули Лајф сајт њуз (енгл. LifeSiteNews) и Персонхуд алајанс (Personhood Alliance), обе групе за антиабортусни активизам, затражила је од Америчког библиотекарског удружења (АЛА) да престане са промовисањем ових догађаја; прикупљено је скоро 100.000 потписа. АЛА је одговорила потврђујући своју подршку DSH догађајима, наводећи да се „снажно противи сваком покушају ограничавања приступа информацијама, идејама и програмима које корисници желе да истраже” и „укључује посвећеност борби против маргинализације и недовољне заступљености у заједницама којима библиотеке служе кроз повећано разумевање ефеката историјске искључености.”
Према прогресивном информативном веб-сајту Тинк прогрес (енгл. ThinkProgress), „уобичајена тактика крајње деснице је ометање DSH-а”. У јуну 2019. године, Јужњачки правни центар за сиромашне (SPLC) известио је да је „бели националиста и бивши кандидат за Конгрес САД Пол Нелен (Paul Nehlen) објавио 19. јуна план који је назвао 'ПРОЈЕКАТ ДОКС ТРАНИ ВРЕМЕ ЗА ПРИЧУ'”. Нелен је позвао следбенике да прикупљају фотографије и регистарске таблице возила учесника DSH-а ради доксинга, праксе засноване на Интернету која подразумева истраживање и емитовање приватних или идентификационих информација (посебно лично идентификујућих информација) о појединцу. SPLC је известио да су догађаји попут DSH-а „велики мамац за екстремисте крајње деснице”. У априлу 2019. године, два члана беле националистичке групе Амерички покрет за идентитет (раније познате као Идентитет Европа) обучени као кловнови ометали су DSH у Њу Орлеансу у Луизијани.
Дрег за децу Нина Вест, такмичарка једанаесте сезоне емисије Руполова дрег трка, победница у категорији Мис конгенијалности и продуценткиња Дрег је магија, ЕП-а са дечјом музиком о овој уметничкој форми, каже да се нада да ће их инспирисати да „сањају велико, буду љубазни и буду своја савршена верзија.” Вест сматра да је дрег „прилика за децу да постану креативна и размишљају изван оквира које смо им ми шашави одрасли направили.” Марти Гулд Камингс (Marti Gould Cummings) је рекао нешто слично када је вирални видео његовог извођења песме Бејби шарк (енгл. Baby Shark) на једном дрег бранчу постао виралан. „Свако ко мисли да дрег није за децу, греши”, рекао је Камингс. „Дрег је изражавање, а деца су бића без предрасуда; није им много стало до тога шта носите, већ до онога што изводите.” До маја 2019. године, овај видео је прегледан преко 806.000 пута.
Вест је одговорила критичарима који се питају да ли су деца превише млада да би искусила дрег, рекавши: „Дрег је прилика за свакога – укључујући и посебно децу – да преиспитају маске које смо сви приморани да носимо сваки дан.” Вест је додала: „Деца су преплављена имплицитним сликама из медија о томе шта је 'дечак', а шта 'девојчица'. И верујем да су готово сва деца заправо мање забринута око играња са играчком која је наводно у складу са њиховим полом, а више су заинтересована за играње са играчкама које им се допадају.”
Њујорк тајмс је приметио да је „Лора Едвардс-Липер (Laura Edwards-Leeper), клинички психолог у Орегону која ради са квир и транс децом, рекла да експериментисање са родним изражавањем није нужно повезано са тим да ли је неко квир или транс.” и „Нормално је у готово сваком узрасту да се дечаци облаче као принцезе, а девојчице у костиме мушких суперхероја”. Она тврди да се променило родитељство: „Када нема осуде, деца ће се вероватније осећати слободно да истражују”.
По државама
Аустралија Овакви догађаји (слични онима у Сједињеним Државама) предложени су у Аустралији, али су наишли на контроверзе.
У јануару 2020. године, догађај је одржан у Библиотеци Бризбејн сквер у Бризбејну, али га је дочекао протест Либералног националног клуба Универзитета у Квинсленду (који је месец дана раније искључен из Либералне националне партије Квинсленда - LNP). Дан након протеста, један од чланова клуба, који је био отворено геј, извршио је самоубиство. Још један догађај одржан је у предграђу Мелбурна, Верибију, али је такође био испраћен протестима.
Догађаји се нису одржавали током већег дела 2020. и 2021. године због пандемије ковида 19.
У новембру 2022. године, дрег краљица се појавила у дечјој телевизијској емисији Плеј скул читајући књигу о кросдресингу, што је изазвало бројне критике.
У фебруару 2023. године, сличан догађај одржан је у библиотеци у Менлију у Сиднеју, али га је полиција обезбеђивала због протеста и чак пријављене претње бомбом. Догађају је присуствовала локална одборница из странке Зелени Новог Јужног Велса са својим сином. Догађај се такође одржао у Лонсестону, али је наишао на протесте и критике. Међу критичарима су били Аустралијски хришћански лоби (ACL) и Либерална партија Аустралије, док је заменик премијера Тасманије Мајкл Фергусон критиковао догађај као неприкладан.