Јадранско-јонски ауто-пут (, , , ) или Плави коридор, представља будући ауто-пут који ће се протезати дуж читаве источне обале Јадранског и Јонског мора, повезујући западну обалу Балканског полуострва од Трста у Италији на северу, преко Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније, све до Каламате у Грчкој на југу.

Овај ауто-пут је од стратешког значаја за повезивање држава региона, нарочито оних које нису чланице Европске уније. Док Црна Гора, која такође није чланица, има статус кандидата и остварује напредак у приступним преговорима, Босна и Херцеговина се још увек налази на почетку тог пута и не очекује се скорији улазак у ЕУ. Стога изградња ове саобраћајнице има додатни значај за прекогранично повезивање, развој туризма и привредну сарадњу на подручју Западног Балкана, обезбеђујући модерну везу између ЕУ и не-ЕУ земаља дуж источне обале Јадрана и Јона.

Преглед Планирано је да се цео ауто-пут изгради према пуном аутопутном стандарду. Траса почиње у Трсту (Италија), пролази кроз Словенију, улази у Хрватску код Ријеке и даље се протеже Хрватском као део ауто-пута А1. Код Дубровника прелази преко границе у Босну и Херцеговину, води јужно од Требиња и улази у Црну Гору. Након обиласка Подгорице, наставља јужно од Скадарског језера у Албанију. Кроз Албанију пролази поред Скадра, Тиране и Ђирокастре, након чега улази у Грчку. У Грчкој се ослања на ауто-пут А5 (Јонска осе) и завршава у Каламати.

Коридор се у Хрватској, Црној Гори и Албанији сматра пројектом од националног значаја. Ове државе су покренуле иницијативу да се ауто-пут уврсти у паневропске коридоре како би се олакшало обезбеђивање средстава из фондова ЕУ и међународних финансијских институција.

Европска унија је 7. маја 2025. године усвојила ревидирани акциони план Макрорегионалне стратегије за јадранско-јонски регион (EUSAIR), чиме су прекограничне саобраћајне везе на овој траси добиле већи приоритет, а средства из кохезионих и претприступних фондова лакше су доступна.

Италија Као почетак ауто-пута у Трсту користе се постојећи аутопутни прикључци RA 13 и RA 14 до словеначке границе. RA 14 се надовезује на словеначки ауто-пут А3.

Словенија Словеначки део започиње већ постојећим ауто-путем А3 од италијанске границе код Сежане до петље са А1. Даља траса још није у потпуности дефинисана, али би требало да води до хрватске границе код Јелшана, где би се повезала са хрватским ауто-путем А7. До изградње тог дела саобраћај се одвија националним путем. Почетак градње ауто-пута А6 (Постојна – Јелшане) предвиђен је тек после 2030. године.

Хрватска мини|десно|350px|Крчки мост на ауто-путу А1 јужно од Скрадина, у непосредној близини Националног парка Крка У Хрватској се Јадранско-јонски ауто-пут ослања на ауто-пут А7 читавом дужином и на ауто-пут А1 од петље Жута Локва до граничног прелаза Нова Села.

Хрватска је до сада остварила највећи напредак: завршени су значајни делови А7 и А1. А7 је у целости изграђена од словеначке границе (Рупа) до Матуља и даље као обилазница Ријеке до Крижишћа (укупно 42 km). Продужетак од Крижишћа до Жуте Локве (дуг око 69 km) дугорочни је пројекат; деоница Крижишће–Нови Винодолски (17,5 km) налази се у фази припреме за изградњу, обилазница Новог Винодолског (6,5 km) гради се као двотрачни пут с могућношћу надоградње на четири траке, а за деоницу Сењ – Жута Локва (10,8 km) почела је израда пројектне документације.

Ауто-пут А1 од Жуте Локве до граничног прелаза Нова Села (око 390 km) изграђен је и у употреби.

+ Деонице хрватског дела Пут Деоница Дужина Статус А7 граница Словеније / Рупа – Матуљи 16 km завршено Матуљи – Ореховица 12 km завршено (преко А6/Босиљево до Жуте Локве око 135 km) Ореховица – Свети Кузам – Крижишће 14 km завршено Крижишће – Нови Винодолски 17,5 km у припреми за изградњу Обилазница Новог Винодолског 6,5 km гради се (две траке, могућа надоградња) Нови Винодолски – Сењ 21 km пројектовање почело 2023. Сењ – Жута Локва 10,8 km планирано А1 Жута Локва – Свети Рок – Задар 137 km завршено Задар – Шибеник – Сплит 115 km завршено Сплит – Макарска – Плоче 100 km завршено Плоче – Нова Села 8 km завршено

Босна и Херцеговина Још увек није коначно дефинисано да ли ће ауто-пут пролазити јужним делом Босне и Херцеговине у близини Требиња. Рута кроз Требињско поље захтевала би сагласност и Херцеговачко-неретванског кантона и Републике Српске.

Просторни план Црне Горе подразумева прелазак границе између БиХ и Црне Горе на правцу Аранђеловац – Нудо. Конкретни планови за деоницу кроз БиХ још нису израђени, али ће траса свакако пролазити крај Требиња.

Црна Гора

мини|десно|Коридори будућих аутопутева у Црној Гори – Јадранско-јонски ауто-пут означен је плавом бојом Према Просторном плану Црне Горе, рута Јадранско-јонског ауто-пута дефинисана је на следећи начин:

Нудо (граница с Босном и Херцеговином) – Грахово – Чево – Мареза (Подгорица) – Смоковац (Подгорица) – Диноша – Божај (граница с Албанијом)

Укупна дужина црногорске деонице износи око 100 km, од чега се око 10 km између Марезе и Смоковца поклапа са ауто-путем Бар–Бољаре.

Црна Гора тренутно даје приоритет изградњи ауто-пута Бар–Бољаре, док су конкретне активности на јадранско-јонском ауто-путу тек у почетној фази. Премијер Милојко Спајић најавио је крајем 2023. да би овај ауто-пут требало да буде завршен до 2030. године.

Оператер Монтепут расписао је у септембру 2024. израду идејног пројекта за јужну деоницу Бар–Улцињ–Сукубин (око 42 km) са шест петљи, прорачунском брзином од 100 km/h и четири возне траке. Укупан црногорски део процењен је на око 1,9 милијарди евра, а планира се суфинансирање путем EBRD/EIB и усклађивање с ЕУ стандардима.

+ Деонице црногорског дела Пут Деоница Дужина Статус А2 граница БиХ / Нудо – Грахово 16 km у току припрема тендера Грахово – Чево 17 km у току припрема тендера Чево – Градац 25 km ревизија пројекта А1 Градац – Вирпазар 24 km ревизија пројекта (заједнички део с аутопутем Бар–Бољаре) Вирпазар – Стари Бар 26 km пројектовање у току А2 Стари Бар – Улцињ 16 km пројектовање у току Улцињ – Сукубин (граница с Албанијом) 10 km пројектовање у току

Албанија

Албанија је већим делом завршила свој северно-јужни коридор (магистрални путеви SH1 и SH4) који повезује Црну Гору с Грчком. Преостали делови тек треба да буду надограђени у пун аутопутни стандард: нова деоница између граничног прелаза Мурићан/Сукубин и SH1 код Бушата, деоница Тумане–Кашар–Рогожина у оквиру модернизације правца Милот–Фијер, те проширење SH4 јужно од Фијера са одступањем код Поцема.

Од укупне дужине у Албанији, само око 90 km изграђено је као прави ауто-пут; остатак је двотрачна брза цеста („superstradë”) која се постепено модернизује.

+ Деонице албанског дела Пут Деоница Дужина Статус SH1 граница Црне Горе / Мурићан – Бушaт око 20 km планирана нова деоница SH1 Мелгуш – Балдрен – Милот око 45 km изграђено као двотрачни пут; планирана надоградња у ауто-пут (укљ. тунел код Балдрена) А1 Милот – Тумане око 15 km ауто-пут завршен А1 Тумане – Кашар око 20 km ауто-пут завршен SH2 – SH85 – SH4 Кашар – Рогожина око 40 km планиран нови ауто-пут (веза од Кашара до SH4 код Лекаја) SH4 Рогожина – Фијер (Леван) око 60 km завршена двотрачна брза цеста; обилазница Фијера завршена (планирана надоградња) SH4 Леван – Фратар око 35 km двотрачна брза цеста; планирана надоградња у четворотрачни ауто-пут SH4 Фратар – Мемаљај око 30 km планирана нова четворотрачна траса SH4 Мемаљај – Тепелена – Ђирокастра око 35 km двотрачна брза цеста; обилазнице Тепелене и Ђирокастре у плану (надоградња) SH4 Ђирокастра – Какавија (граница с Грчком) око 30 km двотрачна брза цеста; планирана надоградња

Грчка У Грчкој се траса углавном поклапа са ауто-путем А5 (Јонска осе) од Јањине до Пиргоса и даље преко моста Рио–Антирио. Од албанске границе до Јањине коридор тренутно чине национални путеви ЕО22 и ЕО20, али се планира изградња брзе саобраћајнице барем на делу од Калпакија до Јањине.

+ Деонице грчког дела Пут Деоница Дужина Статус ЕО22 граница Албаније / Какавија – Калпаки око 16 km брза цеста; надоградња у ауто-пут одложена ЕО20 Калпаки – Јањина (петља с А2) око 30 km национални пут; надоградња одложена А5 Јањина (петља с А2) – Филипијада око 50 km завршено августа 2017. А5 Филипијада – јужна Арта (обилазница Арте) око 17 km завршено 2003. А5 Амфилохија – Арта око 34 km завршено августа 2017. А5 Куварас – Амфилохија око 26 km завршено децембра 2016. А5 Куварас – Етолико (обилазница Агринија) око 34 km завршено маја 2009. А5 Етолико – Антирио око 45 km завршено јуна 2017. А5 Антирио – Рио (мост Рио–Антирио) око 5 km завршено 2004. А5 Рио – Минтилогли (обилазница Патраса) око 20 km завршено 2002. А5 Минтилогли – Пиргос око 75 km у изградњи, завршетак 2025. ЕО9 Пиргос – Кало Неро око 50 km одложено због еколошких разлога ЕО9а Кало Неро – Цакона око 30 km планирана надоградња у ауто-пут А7 Цакона – Каламата око 16 km завршено

Види још Јадранска магистрала Саобраћај у Словенији Саобраћај у Хрватској Саобраћај у Црној Гори Саобраћај у Босни и Херцеговини Саобраћај у Албанији Саобраћај у Грчкој

Референце

Литература

(Грчка грађевинска и управљачка компанија за ауто-пут 5/9)

Спољашње везе Adriatic – Ionian Transport Corridor on the Territory of the Republic of Croatia (архивирано)

Категорија:Путеви у Албанији Категорија:Путеви у Хрватској Категорија:Путеви у Црној Гори Категорија:Аутопутеви Категорија:Балкан