Национална галерија Зимбабвеа је уметничка галерија у Харареу, Зимбабве, посвећена презентовању и очувању савремене уметности и визуелног наслеђа Зимбабвеа.
Првобитна институција, позната као Национална галерија Родезије, пројектована је и вођена од стране Френка Макјуена, британског држављанина који се сматра заслужним за промоцију шона скулптуре на међународној уметничкој сцени.
Галерију је 16. јула 1957. године званично отворила краљица мајка Елизабета, док је краљица Елизабета II посетила изложбу „Изложба баштине Зимбабвеа” у октобру 1991. године.
Тренутни извршни директор је Рафаел Чикука.
У галерији су заступљени различити уметнички медији, укључујући камен, метал и дрво (скулптуре), као и сликарство, цртеж, инсталације и друга савремена дела зимбабвеанских уметника.
Регионалне галерије
Национална галерија Зимбабвеа у Булавају Огранак Националне галерије у Булавају отворен је 1970. године у другом по величини граду Зимбабвеа. Налазио се у старој пијаци иза Градске куће, а од 1993. године смештен је у згради Дуслин хаус на главној улици, елегантној двоспратној згради из 1901. године.
Међу ранијим руководиоцима галерије били су Стивен Вилијамс, Јвон Верa, Адeлис Сибута, Воти Тебе и Бутолезве Кгоси Њати.
Национална галерија Зимбабвеа у Мутареу Огранак у Мутареу отворен је 1999. године у згради Копје хаус, изграђеној 1897. године као прва болница у Мутареу. Зграда је касније проглашена спомеником, а потом претворена у Кућу културе под управом Националних музеја и споменика.
Галерија у Мутареу има пет запослених, а води је регионална директорка Елизабет Муша. Програм обухвата годишње изложбе радова из главне галерије у Харареу, као и презентацију локалних уметника.
Историја мини|249x249п|Улаз у Националну галерију Зимбабвеа Национална галерија Зимбабвеа постоји од 1957. године и прати историјски прелазак земље од колонијалног периода до независности. Играла је значајну улогу у афирмацији зимбабвеанских уметника на међународном тржишту уметности.
Иако је идеја о оснивању галерије постојала још 1930-их, Други светски рат је одложио њен развој. Нови замах добила је 1943. године када је сер Џејмс Макдоналд оставио легат од 30.000 фунти за оснивање уметничке галерије у тадашњој Јужној Родезији.
До почетка 1950-их формиран је управни одбор, а 1952. године донет је закон о Националној галерији. Први председник одбора био је Стивен Курто, који је остао на тој функцији до 1962. године и значајно допринео развоју институције.
Галерија је првобитно замишљена као институција федералног значаја за Јужну Родезију, Северну Родезију и Њасаленд. Градско веће Солсберија (данашњег Харареа) преузело је одговорност за изградњу и управљање институцијом.
Библиотека Библиотека Националне галерије Зимбабвеа основана је педесетих година XX века. Од 1980-их година садржи књиге о култури, архитектури и савременој уметности Зимбабвеа, служећи као едукативни ресурс за истраживање уметности.
Изложбе
„Изложба пилића планетарне заједнице” Изложба „Изложба пилића планетарне заједнице” представљала је експериментални уметничко-научни пројекат, одржан 2016. године. Развили су га уметник Коен Ванмејхелен, предузетница Чидо Говера и кустос Рафаел Чикука.
Циљ пројекта био је подстицање локалне производње хране и одрживог начина живота у Зимбабвеу. Инсталација је укључивала кокошињце, узгој печурака и контролисано окружење које захтева сталну негу, укључујући одржавање температуре, влажности и услова за живину и печурке.
Референце
Спољашње везе
Веб-сајт Националне галерије Зимбабвеа
Категорија:Музеји у Зимбабвеу