мини|Аустријска двопушка без табана (око 1510). Опаљивала се фитиљем или усијаним гвожђем које је стрелац или његов помоћник приносио руком. Двопушка или двострука кукача (, , ), тешка варијанта ране аркебузе фитиљаче, коришћена као лако артиљеријско оруђе у Немачкој и Хабсбуршкој монархији у 16. и 17. веку. Двопушка је била рана верзија бедемске пушке и претеча првих мускета, развијених после 1520.

Историја

Име мини|Двојица војника испаљују двопушку са дрвеног постоља: илустрација из војног приручника цара Максимилијана (1493-1519), настала око 1502. године. У немачким и аустријским изворима из 16. века помињу се такозване дупле аркебузе (, дословно двострука кука, скраћено од , двострука аркебуза), а Аугуст Шеноа превео је овај термин као двопушка () у свом популарном роману Сељачка буна из 1878. године. Од Шеное овај термин су прихватили хрватски историчари Рудолф Хорват (1897), Јосип Хартингер (1911) и Милан Дурман (1936) у својим историјама Хрватско-словеначке сељачке буне (1573).

Опис Упркос имену двопушке нису имале две цеви, већ су заправо биле знатно већа и тежа верзија обичних аркебуза - двоструко веће од обичних. Због знатно већег калибра (преко 20 мм) и тежине (до 32 кг) опаљивале су се искључиво са постоља, најчешће тврђавског зида, гвоздене виљушке забодене у земљу или обртне виљушке постављене на палуби речних ратних бродова. Неке су чак имале и лафет на точковима. Најстарије су имале само цев (са фаљом или чанком за припалу) и кундак, укупне дужине до 2 метра, а послуживала су их двојица војника. Касније су добиле табан (најпре на фитиљ, затим на коло), па их је могао користити само један човек.

У немачким изворима из 16. века, реч двопушка се некад користи уопштено за све аркебузе (), а некад специфично за теже оруђе већег калибра, што се лако разликује у латинским изворима ().

У 16. и 17. веку, обична немачка аркебуза испаљивала је оловне кугле пречника 20-25 мм. Меци су тежили око 4 лота (58 г): 8 метака () се правило од једне фунте олова. Код праве двопушке, меци су могли тежити 8 лота (116 г). Дужина аркебуза била је 1,2 - 2 метра, а тежина се кретала од 7 до 14 кг, при чему су двопушке биле на горњој граници овог распона. Двопушке су биле супериорније од другог ручног ватреног оружја тог времена због великог домета, до 400-500 метара.

Употреба thumbtime=251.06|мини|Испаљивање ране аркебузе, двопушке и топа острагана у отвореном музеју у Концу, Немачка (2011). Због своје велике тежине, двопушка је углавном коришћена као стационарно оружје, лаки облик артиљерије, за одбрану зидина током опсада. Вероватно је била у употреби од прве половине 15. века, или барем од 1470-их.

Сачувана документа из 1573. показују да су двопушке масовно коришћене од стране аустријских трупа из Крањске током Сељачке буне, а и устаници су заробили преко 30 комада у освојеним замковима.

У сачуваним списковима наоружања тврђава на Војној крајини из 1577. налази се велики број двопушака, које се називају различито (). Тако је Хрватска крајина у 56 тврђава имала 368 двопушака и само 26 ручних пушака, а Славонска крајина у 38 тврђава 488 двопушака и 74 ручне пушке. +Инвентар оружја на Војној крајини 1577.ОружјеКопљаТешки топовиФокониФалконетиМерзериДвопушкеРучне пушкеСтари топовиБарутКапетанија (број тврђава)на стањуна стањуна стању на стањуна стањуна стањунарученона стањусерпентинигвоздени остраганигвоздени малицентиХрватска крајинаСењ (10)//34299500//630Бихаћ (26)//176153500/3/1340Храстовица (14)////485500162235Огулин (6)///253150010//10Укупно56 тврђава00413173682.000263221115Славонска КрајинаИванић (7)///2/28300172/510Крижевци (12)///4/96300/117/15Копривница (6)28/25/118300203/2050Вараждин (5)760255/122300/2/4114Загреб (8)200/24/12430037/31140Укупно38 тврђава988292004881.5007482040229 Двопушке су још биле у употреби на обе стране током Аустријско-турског рата 1663-1664.

Цена Године 1577. двопушка је коштала 4 златника (форинте), у поређењу са ручном пушком (аркебузом) фитиљачом која је коштала само 3 форинте заједно са барутницом, или пушком колашицом, која је коштала 4,5 форинти (укључујући и барутницу). Поређења ради, копље је коштало 1/4 форинте, хелебарда 1 форинту, мач 1,5 форинти, а шлем 4 форинте.

Еволуција у мускету Око 1520. године, шпански пушкари су направили лакшу, преносиву верзију двопушке, која се могла ефикасно користити на отвореном пољу. Ново оружје је названо мускете, да би се разликовало од много лакших аркебуза, које су биле лакше од 5 кг. Међутим, прве шпанске тешке мускете, способне да пробију чак и тешки оклоп, првобитно су биле само мања верзија старијих двопушака, које је коришћене у одбрани тврђава већ скоро читав век.

Наслеђе Велики број остао је сачуван до данас у немачким и аустријским музејима.

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

A Rare and Complete Bavarian Haquebut Wall Gun (Doppelhaken), ca. 1490 Rifle Stocks

Категорија:Рано ватрено оружје