Марино Зурл (Сплит, 22. септембар 1929 — Загреб, 21. јануар 2006) био је хрватски новинар, књижевник и публициста. Познат је по хуманитарној акцији „Арена тражи ваше најмилије“ у којој је, као новинар загребачког недељника Арена, проналазио дјецу која су преживјела усташке логоре током Другог свјетског рата и враћао им изгубљени идентитет и породице.
Биографија
Марино Зурл је рођен 22. септембра 1929. у Сплиту. Гимназију је завршио у Загребу, гдје је од 1947. до 1956. године радио у Радничкој библиотеци, затим као репортер у Народном листу и ревији Globus. Од 1960. до 1977. био је новинар у загребачком недељнику Арена, а од 1977. до 1979. у Startu.
Преминуо је 21. јануара 2006. у Загребу.
Хуманитарни рад
Зурл је најпознатији по акцији „Арена тражи ваше најмилије“, коју је покренуо недељник Арена почетком 1960-их, а повјерена је управо њему. Циљ акције било је проналажење дјеце која су током Другог свјетског рата одвојена од родитеља и депортована у усташке логоре (Стара Градишка, Јасеновац, Јабланац) или су након рата живјела под измијењеним именима.
Зурл је користио детаљне истраживачке методе: телефонске разговоре, снимке, анализу физичких одлика (нпр. младежи, ожиљци) и друге трагове како би повезао дјецу са њиховим породицама. Током више деценија вратио је 163 малишана њиховим кућама. Његове репортаже биле су веома читане, а свака прича доносила је нова емотивна спајања.
Прво дијете које је вратио родитељима била је Милена Обрадовић из села Прусци код Босанског Новог, чија је прича објављена 13. септембра 1963. под насловом „И Милена има рођендан“.
Књижевни рад
У књижевности се јавио 1954. збирком пјесама Nemiri. Објавио је велики број књига, међу којима су путопис Splavom od Zagreba do Crnog mora (1976), збирка приповједака Tri jablana (1978), романи Čarobnjakova smrt (1979), Truba za Bleiburg (1997), Američki poljubac (2005), као и дјела за дјецу Mama, kome on to priča! (1977), Poštar i ptice (1985) и друге.
Писао је и публицистичка дјела о хајдучким злочинима (Knjiga o Jovi Čarugi i Joci Udmaniću, 1972), смртној казни (Na smrt osuđeni, 1976) и крвној освети (Krvna osveta u Kosovu, 1978). Његова дјела превођена су на француски, енглески, италијански и мађарски језик.
По мотивима Зурлових репортажа снимљени су телевизијски филмови Три јаблана (1976) и Стотину педесет и осма (1981), као и монодрама Јока, кћи козарачка коју је изводила његова супруга Миња Николић у Хрватском народном казалишту и по поткозарским школама.
Споменик „Рањена птица“ и Јокино брдо
Зурл је иницирао изградњу споменика „Рањена птица“ на Јокином брду, у подножју Козаре. Споменик је 1983. године израдио словеначки вајар Тоне Светина од заробљеног њемачког и усташког оружја, граната и гелера пронађених на Козари. Споменик је посвећен дјеци жртвама рата.
Зурл је крајем 1970-их напустио Загреб и населио се на Јокином брду, гдје је саградио кућу која је постала окупљалиште умјетника, глумаца, сликара и музичара из читаве Југославије. Дјеца из околине сваке недеље у 11 часова држала су стражу испод споменика и читала пјесме.
Током ратних деведесетих година Зурл је постао одбачен и у Загребу и на Козари, а након његове смрти кућа је остала запуштена, а у њој је живјела избјегличка породица из Кулен Вакуфа.
Наслеђе
Упркос великом доприносу, Марино Зурл није добио никакво трајно обиљежје – ни улицу, ни установу, ни награду ни у Поткозарју ни у Загребу. Његова кћерка Кармен Зурл дуго се борила да поврати насљедну кућу на Јокином брду. У Градишци се, међутим, и данас његује сјећање на његов хуманитарни рад.
Види још Диана Будисављевић Козара Логор Јасеновац Логор Стара Градишка
Референце
Литература
Спољашње везе Приједор: Промовисана нова издања из едиције „Овјенчани“ и „Трагови“ (РТРС)
Категорија:Хрватски новинари Категорија:Хрватски књижевници Категорија:Рођени 1929. Категорија:Личности Другог светског рата Категорија:Хуманитарни радници