десно|мини|Натријум-тиопентал, који се продавао као пентотал (Pentothal) „Серум истине” је колоквијални назив за било коју из низа психоактивних дрога које се користе у настојању да се добију информације од субјеката који не могу или не желе да их пруже другачије. У њих спадају етанол, скополамин, 3-хинуклидинил бензилат, мидазолам, флунитразепам, натријум-тиопентал и амобарбитал, између осталих.

Иако су разне такве супстанце тестиране, покренута су озбиљна научна, етичка и правна питања о њиховој употреби. Тренутно не постоји лек за који је доказано да изазива доследно или предвидљиво побољшање говорења истине. Утврђено је да су субјекти испитани под утицајем таквих супстанци подложни сугестији и да су њихова сећања подложна реконструкцији и измишљању. Иако су се такви лекови користили током истрага грађанских и кривичних случајева, западни правни системи и правни стручњаци их нису прихватили као истинске истражне алате. У Сједињеним Америчким Државама, сугерисано је да је њихова употреба потенцијално кршење Петог амандмана Устава САД (право на ћутање). Забринутост је такође изражена преко Европског суда за људска права, уз аргумент да би се употреба серума истине могла сматрати кршењем људског права на слободу од понижавајућег поступања, или би се могла сматрати обликом мучења, а забележена је и као кршење Међуамеричке конвенције о спречавању и кажњавању мучења.

„Серум истине” се раније користио у лечењу психотичних пацијената у пракси психијатрије.Naples M, Hackett TP: The amytal interview: history and current uses. Psychosomatics01 1978; 19: У терапеутском контексту, контролисано давање интравенских хипнотичких лекова назива се „наркосинтеза” или „наркоанализа”. Такву примену је први документовао др Вилијам Блеквен. Поузданост и подложност пацијената сугестији представљају проблем, а пракса хемијског изазивања невољног менталног стања сада се широко сматра обликом мучења.

Активне хемијске супстанце мини|усправно|Амобарбитал, једно од хемијских једињења која се могу користити као серум истине

Седативи или хипнотици који мењају вишу когнитивну функцију укључују етанол, скополамин, 3-хинуклидинил бензилат, снажне хипнотичке бензодиазепине кратког или средњег дејства као што су мидазолам, флунитразепам, и различите барбитурате кратког или ултракратког дејства, укључујући натријум-тиопентал (познат под трговачким именом пентотал) и амобарбитал (раније познат као натријум-амитал).

Поузданост Иако је било много клиничких студија о ефикасности наркоанализе у испитивању или откривању лажи, постоји спор око тога да ли се икаква од њих квалификује као рандомизована, контролисана студија, која би задовољила научне стандарде за утврђивање ефикасности.Постоје одређене контроверзе око ове тачке; видети дебату IJME у и Једноставна претрага: Индиректни цитат од Б. М. Мохана

Употреба по земљама

Индија Индијски Централни истражни биро користио је интравенске барбитурате за испитивање, често у случајевима високог профила. Један такав случај било је испитивање Аџмала Касаба, јединог терористе којег је полиција ухватила живог током напада 2008. у Мумбају, Индија. Касаб је био пакистанскиВлада Пакистана је првобитно негирала да је Касаб пакистански држављанин, али је у јануару 2009. потврдила његово држављанство. милитант и члан терористичке групе Лашкар-е-Таиба. Дана 3. маја 2010, Касаб је проглашен кривим за 80 прекршаја, укључујући убиство, вођење рата против Индије, поседовање експлозива и друге оптужбе. Исто судеће веће осудило га је 6. маја 2010. на смрт по четири тачке и на доживотни затвор по пет тачака.

Централни истражни биро је такође спровео овај тест на Кришни, кључном сведоку и осумњиченом у озлоглашеном случају убиства Аруши и Хемраџа 2008. године како би тражио више информација од Кришне и такође утврдио његов кредибилитет као сведока са кључним информацијама, које истражним органима још нису биле познате. Према разним непровереним медијским изворима, Кришна је наводно сматрао да Хемраџ (главни осумњичени) није крив за Арушино убиство, тврдећи да се он према Аруши „понашао као према сопственој ћерки”.

Дана 5. маја 2010. године, судија Врховног суда Баласубраманијам у случају „Смт. Селви против Државе Карнатака” пресудио је да наркоанализа, полиграф и тестови мапирања мозга треба да буду дозвољени уз пристанак оптуженог. Судија је изјавио: „Сматрамо да ниједан појединац не може бити приморан и подвргнут таквим техникама недобровољно, јер се тиме чини неоправдано уплитање у личну слободу.”

У Гуџарату, Виши суд у Мадја Прадешу дозволио је наркоанализу у истрази убиства тигра које се догодило у мају 2010. године. Тигрица Џурџура у Националном парку Бандавгар, мајка три младунца, пронађена је мртва након што ју је ударило возило. Специјална радна група затражила је тестирање наркоанализом за четири особе, од којих је једна одбила да дâ пристанак због потенцијалних компликација након теста.

Филипини

СССР Године 2004, Новаја газета, позивајући се на генерала КГБ-а Олега Калугина, објавила је чланак у коме се наводи да су од краја 1980-их Прва и Друга управа КГБ-а користиле, у изузетним случајевима и углавном на страним држављанима, растворљиву супстанцу без мириса, боје и укуса под кодним називом СП-117, побољшаног наследника сличних лекова које је КГБ раније користио, која је била ефикасна у томе да субјект изгуби контролу над собом 15 минута након узимања.РЫБКИНУ ДАЛИ СП-117? Новаја газета, 15. фебруар 2004. Што је најважније, особа којој би се узастопно дале две компоненте лека, односно „отров” и „противотров”, не би имала сећање на оно што се догодило између тога и осећала би се касније као да је изненада заспала. Пожељан начин за давање „отрова” био је у алкохолном пићу, јер би то послужило као уверљиво објашњење за изненадни напад поспаности.

Други извештаји наводе да је СП-117 био само облик концентрованог алкохола намењен за додавање у алкохолна пића као што је шампањац.

Руска Федерација Према речима официра руске Спољне обавештајне службе (СВР), Александра Кузминова, који је напустио службу почетком 1990-их, официри Управе С СВР-а, која руководи „илегалцима” СВР-а, првенствено су користили овај лек да провере верност и поузданост својих агената који су деловали у иностранству, као што је Виталиј Јурченко.. . Према речима Александра Литвињенка, руског председничког кандидата Ивана Рибкина агенти ФСБ-а су дрогирали истом супстанцом током његове отмице 2004. године.Alex Goldfarb and Marina Litvinenko. .

Сједињене Америчке Државе Акушер Роберт Ернест Хаус промовисао је употребу скополамина од 1922. године, као напредак који би спречио лажне осуде. Приметио је да жене на порођају којима је дат скополамин могу тачно да одговарају на питања чак и док су у стању помућене свести, и често су биле „изузетно искрене” у својим примедбама. Хаус је предложио да би се скополамин могао користити приликом испитивања осумњичених криминалаца. Чак је организовао да се скополамин даје затвореницима у затвору округа Далас. Веровало се да су обојица мушкараца била крива, али су под дејством скополамина негирали кривицу и на крају су обојица ослобођени. Године 1926. употреба скополамина одбијена је у једном судском спору од стране судије Роберта Вокера Френклина, који је довео у питање његово научно порекло и неизвесност његовог ефекта.

Канцеларија за стратешке услуге (ОСС) Сједињених Америчких Држава експериментисала је са употребом мескалина, скополамина и марихуане као могућих лекова истине током Другог светског рата. Закључили су да се ефекти не разликују много од оних које изазива алкохол: субјекти су постајали причљивији, али то није значило да су били искренији. Као и код хипнозе, постојали су и проблеми подложности сугестији и утицаја испитивача. Случајеви који су укључивали скополамин резултирали су мешавином сведочења и за и против осумњичених, која су понекад директно противречила једна другима.

ЛСД се такође разматрао као могући серум истине, али је утврђено да је непоуздан. Током 1950-их и 1960-их, Централна обавештајна агенција (ЦИА) Сједињених Америчких Држава спровела је низ истрага, укључујући Пројекат МКУлтра и Пројекат МКДелта, које су укључивале илегалну употребу лекова истине, међу њима и ЛСД. Извештај ЦИА из 1961. године, објављен 1993, закључује:

Године 1963, Врховни суд Сједињених Америчких Држава пресудио је у случају Таунсенд против Сејна да су признања добијена као резултат узимања серума истине „неуставно изнуђена” и стога неприхватљива.Таунсенд против Сејна (Townsend v. Sain, Sheriff, et al.), 372 U.S. 293, 307-308 Одрживост форензичких доказа добијених уз помоћ серума истине разматрана је пред нижим судовима — судије и вештаци су се генерално сложили да они нису поуздани за откривање лажи.На пример, видети

Године 1967, током његове истраге о атентату на председника Џона Ф. Кенедија, окружни тужилац Њу Орлеанса Џим Гарисон организовао је да се његовом кључном сведоку, Перију Русоу, да натријум-пентотал пре испитивања о његовом знању везаном за наводну заверу.JFK Assassination System Archives.gov Русо ће касније описати своје „испитивање у канцеларији окружног тужиоца као потпуно испирање мозга”.Memo by Edward F. Wegmann of interview with Perry Russo, 27. јануар 1971.

Године 1995, током потраге за доказима који би могли ослободити Андреса Инглиш-Хауарда, његов бранилац је користио метохекситал.

У новије време, судија је одобрио употребу наркоанализе у суђењу за масовну пуцњаву у Орори у Колораду 2012. године, како би проценио да ли је стање ума Џејмса Игана Холмса било валидно за позивање на неурачунљивост. Судија Вилијам Силвестер пресудио је да ће тужиоцима бити дозвољено да испитују Холмса „под утицајем медицинског лека дизајнираног да га опусти и наведе да проговори”, као што је натријум-амитал, ако поднесе захтев због неурачунљивости. Нада је била да би „наркоаналитички интервју” могао да потврди да ли је он био правно неурачунљив 20. јула, на дан пуцњаве. Не зна се да ли је такво испитивање спроведено.

Вилијам Шепард, председник секције за кривично право Америчке адвокатске коморе, изјавио је у вези са Холмсовим случајем да би употреба „лека истине” као што је предложено „за утврђивање истинитости тврдње оптуженог о неурачунљивости ... изазвала интензивну правну расправу у вези са Холмсовим правом да ћути према Петом амандману америчког устава”. Говорећи о могућој ефикасности таквог прегледа, психијатар Огаст Пајпер изјавио је да „амиталови ефекти смањења инхибиције ни на који начин не подстичу субјекта да понуди истините изјаве или сећања”. Скот Линфилд из часописа Psychology Today приметио је, према Пајперу, да „постоји добар разлог за веровање да серуми истине само снижавају праг за изношење готово свих информација, како истинитих, тако и лажних”.

Види још Експериментисање на људима Микроекспресија Наркотици Фармаколошко мучење Полиграф Пројекат МКУлтра Пројекат Чатр Пројекат Артичока In vino veritas

Референце

Спољашње везе

Неформална демонстрација тиопентала (видео), BBC, 4. 10. 2013.

Категорија:Обмана Категорија:Кршење људских права