мини|Благовести, Царске двери, Јанко Халкозовић и Марко Гавриловић Јанко Халкозовић је био српски сликар из Старе Србије.
Његова уметност, као и уметност Христофора Жефаровића, развијала се у традицији јужних српских крајева. Постао је познати уметник када се преселио у Војводину у северном делу српских крајева.
Године 1757. насликао је иконостас за манастир Мала Ремета, а следеће године је урадио делове иконостаса у манастиру Беочин, где је 1777. насликао неколико зидних слика. Халкозовић је такође насликао иконостас у Осијеку и главне иконе на иконостасу цркве Вазнесења Пресвете Богородице у Новом Саду, међу којима доминира централна компонента Крунисања Богородице која му се приписује.
Сарађивао је и са другим сликарима, укључујући Јована Исаиловића Старијег. Халкозовић је живео и радио отприлике у исто време када и сликари Станоје Поповић, Васа Остојић, Алексије Лазовић, Арсеније Теодоровић, Јоаким Марковић, Јован Четиревић Грабован, Теодор Илић Чешљар, Павел Ћурковић, Јован Исаиловић, Павле Симић, Илија Лончаревић и други.
Нажалост, велики део њихових иконостаса и појединачних слика је уништен или нестао током инвазије на Краљевину Југославију и геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата. Преостале иконе и појединачне слике које су пронађене сада се налазе у музејима широм Србије.
Иако у Халкозовићевом делу постоје елементи старог начина сликања, доминантни утицаји су истакнути трендовима барокне ере.
Референце
Категорија:Српски иконописци