Фатимидска архитектура, која се развила у Фатимидском калифату (909–1171. н. е.) у Северној Африци, комбиновала је елементе источне и западне архитектуре, ослањајући се на абасидску архитектуру, византијску, староегипатску, коптску и северноафричку традицију; представљала је мост између раних исламских стилова и средњовековне архитектуре Мамлука у Египту, уводећи многе иновације.

Богатство фатимидске архитектуре налазило се у главним градовима Махдија (921–948), ел Мансурија (948–973) и Каиро (973–1171). Средиште архитектонске активности и израза током фатимидске владавине било је у ел Кахири (Каиру), на источној обали Нила, где су изграђене многе палате, џамије и друге грађевине. Опсежни грађевински подухвати предузети су током владавине ел Муиза (вл. 953–975), ел Азиза (вл. 975–996) и ел Хакима (вл. 996–1021).

Фатимидски калифи надметали су се са владарима Абасидског и Византијског царства и уживали у изградњи луксузних палата. Међутим, њихове палате, њихова највећа архитектонска достигнућа, познате су само из писаних описа. Неколико сачуваних гробница, џамија, капија и зидина, углавном у Каиру, задржало је оригиналне елементе, иако су у каснијим периодима знатно модификовани или обновљени. Значајни постојећи примери фатимидске архитектуре укључују Велику џамију у Махдији, као и џамије ел Азхар, ел Хаким, ел Акмар, Џујуши и Лулуа у Каиру.

Иако су били под снажним утицајем архитектуре из Месопотамије и Византије, Фатимиди су увели или развили јединствене карактеристике као што су лук у облику кобилице са четири центра и тромпа, која повезује квадратне унутрашње запремине са куполом. Њихове џамије пратиле су хипостилни план, где је централно двориште било окружено аркадама чије су кровове обично носили лукови у облику кобилице, који су се у почетку ослањали на стубове са лиснатим капителима у коринтском стилу. Обично су имале карактеристике попут портала који стрче из зида, купола изнад михраба и кибли, као и орнаментику фасада са иконографским натписима и декорацијама од штукатуре. Дрвенарија врата и унутрашњости зграда често је била фино резбарена. Фатимиди су такође знатно унапредили изградњу маузолеја. Машхад, светилиште које комеморише потомка исламског пророка Мухамеда, био је карактеристичан тип фатимидске архитектуре. Три капије из фатимидског доба у Каиру, Баб ел Наср (1087), Баб ел Футух (1087) и Баб Зувеила (1092), изграђене по налогу везира Бадра ел Џамалија (вл. 1074–1094), су преживеле. Иако су мењане током векова, имају византијске архитектонске карактеристике, са мало трагова источне исламске традиције.

Многе карактеристике и технике фатимидске архитектуре наставили су да користе њихови наследници, Ајубиди, и уопште архитектура Каира након њих. Недавно се појавио „нео-фатимидски” стил, који се користи у рестаурацијама или модерним шиитским џамијама групе Давуди Бохра, која тврди континуитет са оригиналном фатимидском архитектуром.

Позадина

Порекло Фатимидски калифат је настао из исмаилитског шиитског покрета који је у Саламији, на западној ивици Сиријске пустиње, покренуо Абдулах ел Акбар, наводни потомак исламског пророка Мухамеда у осмој генерацији преко Мухамедове ћерке Фатиме. Године 899. његов унук, који ће постати познат као Абдулах ел Махди Билах, постао је вођа покрета. Побегао је од својих непријатеља у Сиџилмасу у Мароку, прерушен у трговца. Подржао га је милитант по имену Абу Абдулах ел Ши'и, који је организовао берберски устанак којим је свргнута туниска династија Аглабида, а затим позвао ел Махдија да преузме позицију имама и калифа. Царство је расло да би обухватило Сицилију и протезало се преко Северне Африке од Атлантика до Либије. Фатимидски калифи су изградили три главна града, које су заузимали редом: Махдија (921–948) и ел Мансурија (948–973) у Ифрикији и Каиро (973–1171) у Египту.

Ифрикија

Махдија је била утврђени град смештен на полуострву које је улазило у Средоземље са обале данашњег Туниса, тада дела Ифрикије. На том месту се некада налазила картагинска лука Зела. Махдију је 913. године основао Абдулах ел Махди Билах, први фатимидски имам-калиф. Ел Махди је изградио Велику џамију у Махдији, најстарију фатимидску џамију, у новом граду. Остале зграде подигнуте у близини у то време су у међувремену нестале, али су монументална улазна капија и портик на северу џамије сачувани од оригиналне структуре.

Ел Мансурија, у близини Керуана у Тунису, била је главни град Фатимидског калифата током владавине имама ел Мансура (вл. 946–953) и ел Муиза (вл. 953–975). Грађен између 946. и 972. године, био је то кружни утврђени град са раскошним палатама окруженим баштама, вештачким базенима и воденим каналима.

Након фатимидског освајања Египта 969. године, калиф ел Муиз се преселио из града у нови град ел Кахиру (Каиро) 973. године, али је ел Мансурија наставила да служи као покрајински главни град. Године 1057. град је напуштен и уништен. Сви корисни предмети или материјали однети су током векова који су уследили. Данас су остали само слаби трагови.

Египат мини|Поглед из 1830. године на капију Баб ел Наср, коју је изградио Бадр ел Џамали 1087. године. Фатимидски генерал, Џавхар ел Сикили, изградио је нови град палата близу старе престонице Фустата након освајања Египта 969. године, који је првобитно назвао ел Мансурија по престоници у Тунису. Када је ел Муиз стигао 973. године, име је промењено у ел Кахира (Каиро). Нови град је инкорпорирао елементе дизајна ел Мансурије, иако је у основи био правоугаоног, а не кружног облика. Оба града су имала џамије назване ел Азхар по Мухамедовој ћерки, Фатими ел Азхар, и оба су имала капије назване Баб ел Футух и Баб Зувеила. Оба града су имала по две палате, за калифа и за његовог наследника, смештене једна насупрот друге.

Неке од најупечатљивијих, великих фатимидских џамија и палата изграђене су у Каиру током владавине ел Муиза и његових наследника, ел Азиза и ел Хакима. Владавина ел Азиза (вл. 975–996) генерално се сматра најпросперитетнијом. Потпомогнут делимично средствима оствареним кроз пореске реформе његовог оца ел Муиза, ел Азизу се приписује најмање 13 великих грађевинских подухвата током његове владавине, укључујући палате, џамију, тврђаву, видиковац, мост и јавна купатила. Био је одговоран за изградњу и проширење већег дела комплекса великих палата у Каиру који је првобитно основан под његовим оцем. Између осталих радова, изградио је Западну палату и наредио изградњу даљих додатака комплексу Источне палате, укључујући „Велику дворану” (ел Иван ел Кабир) и „Златну палату” (Каср ел Дхахаб). Такође је започео изградњу велике џамије коју је након његове смрти довршио његов наследник, ел Хаким. Под ел Азизовом владавином церемонијални аспекти и ритуали који су укључивали фатимидског имама-калифа постали су сложенији. За разлику од абасидских пракси у Багдаду, у којима су активности калифа углавном биле ограничене на палату, фатимидске церемонијалне праксе су постајале све више интегрисане са околним урбаним окружењем Каира. Имам-калиф је често ишао у процесијама кроз град и посећивао џамије и светилишта, укључујући новоизграђене споменике које је спонзорисао владар или његова породица.

Ел Азизова мајка, Дурзан, удовица ел Муиза, такође је била одговорна за покретање грађевинских пројеката, углавном у области Карафа, наредивши изградњу друге џамије у Каиру, Џамија Карафа, 975. године. Слично првој џамији, ел Азхару, имала је четрнаест капија али је касније уништена у пожару, оставивши само свој „зелени михраб”. Дурзан се такође приписује наређење за изградњу палате Карафа, јавног купатила, цистерне или базена, као и краљевског врта и хидрауличне пумпе за тврђаву Абу'л-Ма'лум. Наредила је и изградњу бунара у дворишту Џамије Ибн Тулуна 995. године, павиљона с погледом на Нил званог Маназил ел Из, и сопственог маузолеја у Карафи.

Срећа Фатимида је опала средином 11. века, али је ред привремено обновљен линијом моћних везира у касном 11. веку. Јерменски везир Бадр ел Џамали био је истакнути градитељ, спонзоришући бројне државне архитектонске пројекте и рестаураторске радове током своје владавине од 1074. до 1094. године, посебно џамије, обнављајући мунаре у Горњем Египту и градећи џамије у Доњем Египту. Такође је обновио зидине и капије Каира. Иако су џамије великих размера и велики јавни радови били ретки током овог каснијег периода, мање џамије и нова комеморативна светилишта (машхади) сведоче о одржавању високог стандарда израде у уметности и архитектури.

Архитектонски стил мини|лево|Улазна капија Велике џамије у Махдији. У овој раној структури лук је округао, а не у облику кобилице. Фатимидска архитектура је објединила декоративне и архитектонске елементе са истока и запада, обухватајући период од раног исламског доба до средњег века, што је чини тешком за категоризацију. Историчар уметности Џонатан Блум (Jonathan Bloom) наводи да се фатимидска уметност и архитектура морају разумети у контексту не само Ифрикије и Египта (централних територија које су заузимали), већ и у контексту ширег медитеранског света, укључујући савремене културе омејадског Калифата у Кордоби и Византијског царства. Архитектура која се развила као аутохтони облик под Фатимидима инкорпорирала је елементе из Самаре, седишта Абасида, као и коптске и византијске карактеристике. Фатимидска архитектура је представљала мост између раних исламских стилова и касније средњовековне исламске архитектуре, попут оне Мамлука. Фатимиди су такође били необично толерантни према људима различитог етничког порекла и верских схватања, и били су вешти у искоришћавању њихових способности. Тако многа дела фатимидске архитектуре одражавају архитектонске детаље увезене из северне Сирије и Месопотамије, вероватно делом због чињенице да су често запошљавали архитекте из ових места за изградњу својих објеката. Фатимидска архитектура у Египту ослањала се на раније стилове и технике Тулунида, и користила сличне врсте материјала. Иако се свесно придржавала концепата абасидске архитектуре, архитектура је више под утицајем медитеранских култура, а мање иранских.

Према Ири М. Лапидусу, јавна архитектура под Фатимидима била је „проширење церемонијалних аспеката краљевског двора” и била је веома замршено израђена. Већина раних зграда фатимидског периода била је од цигле, иако је од 12. века надаље камен постепено постајао главни грађевински материјал. Иако је фатимидска архитектура следила традиционалне планове и естетику, разликовала се у архитектонским детаљима попут масивних портала неких џамија и њихових сложених фасада. Научници попут Догана Кубана описују фатимидску архитектуру као „инвентивнију више у декорацији него у широком архитектонском концепту”, иако признаје да су Фатимиди допринели стварању специфичног стила џамије. Фатимиди су увели или развили употребу лука у облику кобилице са четири центра и тромпе у стилу мукарнас, карактеристике која повезује квадрат са куполом. Тромпа у стилу мукарнас била је сложена иновација. У њој је једна ниша била постављена између два сегмента нише, преко које се налазила још једна ниша. Могуће је да је овај дизајн имао иранску инспирацију. Сличан систем је примењен приликом изградње прозора.

мини|Прозорска решетка од штукатуре из џамије Салиха Талаија (1160) у Каиру, која представља пример употребе орнаменталне биљне и куфске декорације