Герма (), у античко доба позната као Гарама, је археолошко налазиште у Либији. Била је престоница Гарамантског краљевства.
Етимологија Герма и племе Гараманти су названи по свом митском оснивачу Гарамасу.
Историја Гараманти су били сахарски народ који је живео у Фезану у североисточној пустињи Сахара. Моћ Гараманта је достигла врхунац током другог и трећег века нове ере, често у сукобу са Римским царством на северу. Гарама је имала око четири хиљаде становника, а још шест хиљада је живело у селима у радијусу од пет километара.
Гараманти су често вршили препаде преко римске афричке границе, Limes Tripolitanus, и повлачили се у сигурност пустиње. Године 203, римски цар Септимије Север је покренуо кампању дубоко у Сахару и заузео Гараму, али ју је убрзо напустио.
Неки верују да је град освојио Укба ибн Нафи 669. године нове ере,Salem Mohammed ez Zawam, "Mu’jam al Amakin al Jughrafiya fi Libia", Dar wa Maktabat ash Sha’b, Misratah, 2005, а други да је мировни споразум закључен након сукоба између њега и Канемског царства.
Археолошка истраживања у Герми су спроведена у оквиру Фазан пројекта професора Дејвида Матинглија, који је наставио рад Чарлса Данијелса и Мухамеда Ајуба. Објављена је књига заснована на овом раду, The Archaeology of Fazzan: Synthesis. Дигитална верзија је доступна са отвореним приступом од стране Британског института за либијске и северноафричке студије.
Галерија
Види још
Гараманти Туарези
Референце
Категорија:Археолошка налазишта у Либији