мини|Поглавље VI у Collected Diplomatic Documents Relating to the Outbreak of the European War (1915), енглеском преводу „Српске плаве књиге“. Српска плава књига је збирка 52 српска дипломатска документа о догађајима од 29. јуна до 6. августа 1914, периода који обухвата последице атентата на надвојводу Франца Фердинанда (јулску кризу) и почетак Првог светског рата, коју је објавила Влада Краљевине Србије 18. новембра 1914. Укључује преписку између српских министара и дипломата, Србије и Русије (укључујући краљевску), Аустроугарске и Немачке. Објављена је у француском преводу 1914. године, а у енглеском преводу британског Министарства спољних послова у Collected Diplomatic Documents Relating to the Outbreak of the European War, а такође и од стране Америчког удружења за међународно мирење 1915. године.

Након рата, Савезничка комисија је користила ову књигу заједно са другим збиркама дипломатских докумената како би закључила одговорност Централних сила у рату. Према Џозефу Ворду Свејну, „сврха Српске плаве књиге била је да покаже агресивни дух Аустријанаца“.

Садржај Књига садржи 52 дипломатска документа, углавном телеграме и депеше, поређане хронолошки од 16/29. јуна до 3/16. августа 1914. године. Сви датуми наведени су двојно — по старом (јулијанском) и новом (грегоријанском) календару. На крају се налази и додатак са извештајем британског амбасадора у Риму о говору бившег италијанског премијера Ђолитија из децембра 1914. године.

Попис докумената Бр. Датум Пошиљалац Прималац Кратак садржај 1 16/29. јун 1914. М. Јов. М. Јовановић, посланик у Бечу М. Н. Пашић, председник владе и министар иностраних дела Бечка штампа тврди да је атентат припремљен у Београду. 2 17/30. јун 1914. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић У Бечу се све више истиче да је атентат дело завере сковане у Србији. 3 17/30. јун 1914. др М. Јовановић, отправник послова у Берлину М. Н. Пашић Берлинска штампа обмањује немачко јавно мњење повезујући Србију са атентатом. 4 17/30. јун 1914. др М. Јовановић М. Н. Пашић Непријатељство немачког јавног мњења према Србији расте због лажних извештаја из Беча и Будимпеште. 5 17/30. јун 1914. М. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић Разговор са бароном Макјом у Министарству иностраних дела: Србија осуђује атентат и спремна је на суђење умешанима. 6 17/30. јун 1914. М. М. Ђорђевић, отправник послова у Цариграду М. Н. Пашић Аустроугарски амбасадор у Цариграду изражава задовољство ставом српске владе. 7 18. јун/1. јул 1914. М. М. С. Бошковић, посланик у Лондону М. Н. Пашић Енглеска штампа приписује атентат српским револуционарима. 8 18. јун/1. јул 1914. М. Н. Пашић Свим српским посланствима Инструкције да се европском јавном мњењу објасни да Србија нема користи од атентата и да не може бити одговорна за дело аустријског поданика. 9 18. јун/1. јул 1914. М. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић Демонстрације пред посланством у Бечу; мржња према Србима се шири. 10 19. јун/2. јул 1914. др М. Р. Веснић, посланик у Паризу М. Н. Пашић Француска влада саветује Србији крајњу уздржаност. 11 20. јун/3. јул 1914. М. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић Инцидент са заставом на посланству; демонстрације бечких кругова. 12 20. јун/3. јул 1914. М. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић Разговор са бароном Макјом о писању београдске штампе; Јовановић указује на провокације бечке штампе. 13 21. јун/4. јул 1914. др М. Р. Веснић М. Н. Пашић Разговор са Вивијанијем; Француска тражи да Србија сачува мир. 14 21. јун/4. јул 1914. др М. Спалајковић, посланик у Петрограду М. Н. Пашић Сазонов сматра да оптужбе из Беча неће наићи на веровање. 15 23. јун/6. јул 1914. М. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић Узбуђење у војним и владиним круговима у Бечу расте због писања београдске штампе. 16 23. јун/6. јул 1914. М. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић Анализа бечке штампе: тенденција да се атентат повеже са Београдом, „Народном одбраном“ и мајором Прибићевићем. 17 24. јун/7. јул 1914. М. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић Аустроугарска разматра како да реши питање „великосрпске агитације“; могућ рат. 18 26. јун/9. јул 1914. М. Н. Пашић Свим српским посланствима Престолонаследник Александар прима претећа писма из Аустроугарске. 19 1/14. јул 1914. др М. Јовановић М. Н. Пашић Немачки државни секретар замера провокативном писању српске штампе. 20 1/14. јул 1914. М. Н. Пашић Свим српским посланствима Објашњење о слободи штампе у Србији и злонамерном извештавању аустријског коресподентног бироа. 21 1/14. јул 1914. М. Н. Пашић Свим српским посланствима Деманти лажних вести о демонстрацијама у Београду против Аустроугарске. 22 1/14. јул 1914. М. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић Бечка штампа, под утицајем немачких кругова, заговара рат са Србијом. 23 2/15. јул 1914. М. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић Неизвесност о намерама Аустроугарске; могућност дипломатских корака након истраге. 24 2/15. јул 1914. М. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић Истрага није дала довољно доказа за званичну оптужбу Србије; немачка амбасада подстиче антисрпску политику. 25 2/15. јул 1914. М. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић Предвиђање да ће Аустроугарска оптужити Србију у форми меморандума и поставити неприхватљиве захтеве. 26 3/16. јул 1914. др М. Јовановић М. Н. Пашић Немачки државни секретар инсистира да Србија сузбије великосрпску пропаганду. 27 4/17. јул 1914. М. М. С. Бошковић М. Н. Пашић Аустријска амбасада у Лондону настоји да придобије енглеску штампу против Србије; могућ оружани напад. 28 4/17. јул 1914. М. Љуб. Михаиловић, посланик у Риму М. Н. Пашић Италијански министар спољних послова изјављује да не би одобрио акцију која угрожава независност Србије. 29 5/18. јул 1914. др М. Спалајковић М. Н. Пашић Сазонов се чуди зашто Аустрија не обузда провокативну штампу. 30 6/19. јул 1914. М. Н. Пашић Свим српским мисијама Опширан приказ држања српске владе од атентата: спремност на истрагу, али одбијање понижења независности. 31 7/20. јул 1914. М. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић У Бечу влада уверење да је Србија исцрпљена и да ће рат бити брза војна експедиција. 32 10/23. јул 1914. Барон Гизл фон Гизлинген, аустроугарски посланик у Београду др Лаза Пачу, заступник председника владе Предаја ноте Владе Србије (ултиматум). 33 10/23. јул 1914. др Лаза Пачу Свим српским посланствима Аустроугарски ултиматум садржи захтеве које ниједна српска влада не може у целини прихватити. 34 11/24. јул 1914. М. Н. Пашић др М. Спалајковић Обавештење о одговору на ултиматум и молба за заштиту независности Србије. 35 11/24. јул 1914. М. Н. Пашић М. М. С. Бошковић Изражавање наде да ће Британија утицати на ублажавање аустријских захтева. 36 11/24. јул 1914. др М. Спалајковић М. Н. Пашић Разговор са немачким амбасадором Пурталесом, који тврди да је питање само између Аустрије и Србије. 37 11/24. јул 1914. Престолонаследник Александар Цар Николај II Апел руском цару за помоћ због понижавајућих услова ултиматума и концентрације аустроугарске војске. 38 12/25. јул 1914. М. Н. Пашић Свим српским посланствима Одговор српске владе биће помирљив и прихватиће све што је могуће. 39 12/25. јул 1914. Влада Краљевине Србије Аустроугарска влада Пун текст одговора на ултиматум (објављен у наставку књиге). 40 12/25. јул 1914. Барон Гизл М. Н. Пашић Обавештење о прекиду дипломатских односа и напуштању Београда. 41 12/25. јул 1914. М. Н. Пашић Свим српским посланствима Извештај о прекиду односа и наредба о мобилизацији. 42 12/25. јул 1914. Гроф Бертхолд М. Јов. М. Јовановић Обавештење о прекиду односа и предаји пасоша. 43 14/27. јул 1914. Цар Николај II Престолонаследник Александар Уверавање да Русија неће остати равнодушна према судбини Србије. 44 17/30. јул 1914. Престолонаследник Александар Цар Николај II Захвалност на подршци и израз вере у словенску Русију. 45 15/28. јул 1914. Гроф Бертхолд М. Н. Пашић Телеграмска објава рата Аустроугарске Србији. 46 15/28. јул 1914. М. Н. Пашић Свим српским посланствима Потврда да је Аустроугарска објавила рат. 47 15/28. јул 1914. др М. Спалајковић С. Д. Сазонов Нота руском министру с молбом да се аустроугарски акт осуди и казни. 48 17/30. јул 1914. С. Д. Сазонов др М. Спалајковић Пријем ноте и израз жаљења због догађаја. 49 22. јул/4. август 1914. М. Н. Пашић др М. Јовановић Наредба да посланство напусти Немачку. 50 21. јул/6. август 1914. Министарство иностраних дела Србије Немачко посланство у Нишу Обавештење о прекиду односа са Немачком. 51 24. јул/6. август 1914. др М. Јовановић М. Н. Пашић Разговор при прекиду односа: Немачка криви Русију за рат. 52 3/16. август 1914. М. Јов. М. Јовановић М. Н. Пашић Опширан извештај о збивањима у Бечу пре рата, тајним припремама и држању великих сила. Дод. 1 6. децембар 1914. Сер Ренел Род, британски амбасадор у Риму Сер Едвард Греј Извештај о говору Ђолитија у италијанском парламенту. Дод. 2 5. децембар 1914. Ђовани Ђолити Посланички дом Италије Говор којим образлаже италијанску неутралност и став да casus foederis са Аустријом није постојао.

Значајнији документи и цитати Документ бр. 12 – Разговор посланика Јовановића са бароном Макјом (20. јун/3. јул 1914):„…Нико не оптужује Краљевину Србију, ни њену владу, ни цео српски народ. Ми оптужујемо оне који подстичу великосрпску идеју и раде на остварењу њених циљева…“ – изјава барона Макје. Посланик Јовановић му одговара: „…Од првог тренутка намерно се истиче народност убица како би се умешао Београд и створио утисак да је злочин организовала Србија.“ Документ бр. 25 – Прогнозе посланика Јовановића (2/15. јул 1914):„Аустроугарска ће, мислим, саставити у форми меморандума оптужбу против Србије. (…) Истовремено ће Аустроугарска и нама уручити ноту са својим захтевима, које ћемо морати прихватити без поговора.“ Исти документ наводи да је главни покретач те политике гроф Форгач, некадашњи аустроугарски посланик у Београду. Документ бр. 31 – Упозорење из Беча (7/20. јул 1914):„Овде влада опште уверење да би за Аустроугарску било равно самоубиству ако још једном не искористи прилику да делује против Србије. (…) Уверење да је Србија после два рата потпуно исцрпљена и да би рат против ње био тек једна војна експедиција која би се брзо завршила окупацијом.“ Документ бр. 33 – Пачуов извештај о ултиматуму (10/23. јул 1914):„Захтеви су такви да их ниједна српска влада не може прихватити у целини.“ Документ бр. 36 – Разговор у Петрограду (11/24. јул 1914):Српски посланик Спалајковић преноси речи немачког амбасадора грофа Пурталеса: „…ствар се мора решити само између Аустрије и Србије и никога се другог не тиче.“ Спалајковић му одговара: „Ви се варате, грофе, и видећете ускоро да ово није питање само између Србије и Аустрије, него европско питање.“ Документ бр. 52 – Завршни извештај посланика Јовановића (3/16. август 1914):„…Било је јасно да је Аустроугарска била уверена, и чврсто веровала, да ће српско-аустроугарски сукоб бити локализован. У то су је уверавали нарочито – можда и једино – г. фон Чиршки, немачки амбасадор у Бечу. Фон Чиршки је једини сматрао, па чак и јавно изјављивао, да ће Русија остати мирна док Аустроугарска буде извршавала своју казнену експедицију против Србије. (…) Многи су због тога заступали мишљење да Немачка жели да изазове европски рат.“ Додатак – Говор бившег италијанског премијера Ђолитија (5. децембар 1914):„Ако Аустрија интервенише против Србије, јасно је да се casus foederis не може успоставити. То је корак који она предузима на сопствени рачун, јер овде нема говора о одбрани, будући да нико не помишља да њу нападне. (…) Неопходно је да се Аустрији на најформалнији начин стави до знања да ми такав поступак не сматрамо одбрамбеним и да, према томе, casus foederis не постоји.“ Овај став Италије објашњава њену каснију неутралност и одвајање од савеза са Централним силама.

Види још Српска кампања Првог светског рата Аустроугарска црвена књига Белгијска сива књига Обојене књиге Француска жута књига Немачка бела књига Британска плава књига Руска наранџаста књига

Референце

Литература

Спољашње везе Српска плава књига (1914) на World War I Document Archive; Rastko The Serbian Blue Book — цео текст на енглеском (WWI Document Archive)

Категорија:Србија у 1914.