Хасан из Басре је народна бајка повезана са збирком Хиљаду и једна ноћ, компилацијом персијских и арапских народних прича. Сличне приче су забележене у истој збирци: Џаншах и Мазин из Хорасана.
Бајка је повезана са међународним циклусом о девојци лабуду, бићу које мења облик између људског и птичјег, као и са типом бајке ATU 400, „Човек у потрази за изгубљеном женом”, према међународном Арне—Томпсон—Утер индексу. Осим тога, почетни део приче, класификован као тип ATU 936*, „Златна планина”, стручњаци наводе као уобичајен увод за претходни наратив, између осталог, у западној Азији и јужној Европи, укључујући Грчку.
Преводи Наслов ове бајке се понекад преводи као Хасан из Басре или Хасан од Басоре.New Arabian nights' entertainments. Selected from the original oriental ms. by Jos. von Hammer, and now first translated into English by George Lamb. Vol. 2. London: H. Colburn, 1826. Аутор Идрис Шах превео је причу под називом Девојка птица у свом делу Светске бајке. Оријенталиста Едвард Вилијам Лејн објавио је бајку под називом Прича о Хасану од Ел-Басре у својој књизи из 1877. године, као и под насловом Како је Хасан ухватио девојку птицу и авантуре које су уследиле, у свом преводу Хиљаду и једне ноћи.. Песник Џон Пејн објавио је причу као Хасан од Басоре и краљева кћи Џина, у свом преводу Арапских ноћи.
Радња Упознавање са персијским чаробњаком мини|лево|Хасан гледа како персијски чаробњак претвара метал у злато (аутор Џон Батен).
Један египатски човек се настанио у граду Басори. Када је умро, његова имовина је равномерно подељена између његова два сина; млађи, по имену Хасан, постаје златар и отвара радњу. Једног дана, у радњу долази Персијанац са понудом да Хасан ради за њега, обећавајући да ће младића научити како да претвара бакар у злато. Упркос мајчиним сумњама, Хасан пристаје да верује човеку и, након што Персијанац пред њим помоћу специјалног праха претвори бакар, позива га кући на вечеру.
Персијски чаробњак се придружује Хасану на вечери у његовој кући. Током оброка, чаробњак убацује опијат од бунике у комад слаткиша и даје га Хасану, који га поједе и онесвести се. Персијанац везује Хасанове удове и ставља га у ковчег који односи до луке, где се укрцава на брод како би напустио Басору. У међувремену, Хасанова мајка примећује да ни њен син, ни чаробњак нису у кући, а ни у селу. Мислећи да јој је син мртав, она му подиже надгробни споменик и оплакује га.
Враћамо се Хасану и чаробњаку, којег наратив назива Бехрам. Младић се буди на броду и пита чаробњака за његове планове, с обзиром да је овај дао завет „хлеба и соли” за свето гостопримство. Као одговор, Персијанац каже да је Хасан само последњи у дугом низу младића које је претходно жртвовао (999 претходних жртава) и обећава да ће га поштедети ако младић буде обожавао ватру. Хасан то одбија и остаје талац на броду три месеца, све док се на океану не скупи јака олуја, па капетан брода почне да баца робове чаробњака Бехрама у море. Бехрам ослобађа Хасана, а олуја се стишава. Затим Бехрам открива њихово одредиште: Планина облака, где могу набавити еликсир који омогућава претварање метала.
Након још три месеца, Бехрам и Хасан стижу на одредиште и јашу коње кроз пустињу 14 дана док не стигну до Планине, где треба да пронађу биљку која производи еликсир. Бехрамов план је да Хасан уђе у коњску кожу и чека да птице (рок) однесу кожу на врх планине. Тако и бива, а Хасан излази из коњске коже како би убрао снопове биљке и бацио их чаробњаку. Након што добије снопове, Бехрам изјављује да му младић више није потребан и оставља га насуканог на врху планине. Хасан проглашава да нико није моћнији од Бога и покушава да пронађе излаз са планине. Долази до друге стране планине и, гледајући на море, одлучује да скочи са литице у океан.. Selected from the original oriental ms. by Jos. von Hammer, and now first translated into English by George Lamb. Vol. 2. London: H. Colburn, 1826.
Принцеза џинова Након што је скочио у море, Хасан плива кроз таласе и стиже до обала краљевства поред којег је прошао са Бехрамом. Проналази палату и улази у њу; унутра, две девојке које играју шах примећују Хасана, препознају га као Бехрамовог сапутника и поздрављају га као брата. Девојке објашњавају да су принцезе из расе џина и да их је у ову палату затворио њихов отац, који се зарекао да се ниједна од њих никада неће удати.
Седам сестара усвајају Хасана као свог брата и, годину дана касније, помажу младићу да се освети чаробњаку Бехраму када овај доведе свог новог шегрта/роба. Након неког времена, облак прашине се приближава њиховој палати, а принцезе објашњавају да је то трупа џина њиховог оца, која долази да их позове на свечаност. Прихватају позив и дају Хасану сет кључева за палату, уз једно упозорење: забрањено му је да отвори одређена врата.
Након што принцезе оду на двор свог оца, Хасан покушава да се забави и на крају отвара забрањена врата: унутра се налази предиван и бујан врт са павиљоном у близини. Изненада, десет птица слеће близу павиљона, претварају се у десет девојака изузетне лепоте, купају се и играју у води. Хасан, скривен иза дрвећа, види најлепшу од њих и заљубљује се у њу. Девојке поново постају птице и одлећу одакле су дошле.
Хасан се заљубљује у девојку птицу и сутрадан покушава да је пронађе, али без успеха. Након што се принцезе џинова врате, Хасан објашњава ситуацију најмлађој принцези, која га грди што је отворио забрањена врата. Хасан одводи принцезу у врт, а она му објашњава да павиљон и базен припадају принцези џинова, кћери краља краљева њихове расе; оне лете кроз ваздух користећи своје пернате огртаче. Стога, саветује принцеза, ако Хасан жели да је има, треба да украде њен пернати огртач и да га не врати.
Сутрадан, девојке птице се враћају да се купају код павиљона; Хасан краде пернати огртач најмлађе од њих. Док девојке одлећу назад, принцеза џинова схвата да јој је огртач украден и вришти од терора; Хасан је хвата за косу, вуче је у једну собу у палати и закључава је. Хасанове усвојене сестре посећују велику принцезу џинова и траже објашњење. Девојке ублажавају њене страхове и причају јој Хасанову причу. Хасан затим посећује своју вољену, изјављује јој љубав, обећавајући да ће је оженити и купити јој кућу у Багдаду каква јој доликује.
Остале принцезе џинова се враћају из лова и сазнају за присуство ћерке свог владара. Посећују је и клањају јој се, а затим објашњавају да Хасан нема зле намере, осим да је учини својом женом, пошто је њен пернати огртач спаљен, па не може да се врати у палату свог оца.. Selected from the original oriental ms. by Jos. von Hammer, and now first translated into English by George Lamb. Vol. 2. London: H. Colburn, 1826.
Селидба у Багдад Хасан и принцеза џинова се венчавају. Једне ноћи, младић сања своју мајку и одлучује да се са женом врати у Басору. Након сусрета са мајком, предлаже да се преселе у Багдад како би живели под заштитом калифа.
Хасан им купује велику кућу у Багдаду, где живи са принцезом џинова и њихова два сина, Насиром и Мансуром. Три године касније, одлучује да се врати својим усвојеним сестрама јер су му недостајале, и упозорава мајку да не пушта његову жену да напушта кућу, нити да јој враћа пернати огртач - што је жена чула. Након његовог одласка, принцеза одлучује да оде у локално јавно купатило, упркос невољности њене свекрве.
У купатилу, принцеза џинова привлачи пажњу посетилаца, а вести о њеној лепоти стижу до ушију Зубејде (Зубејда), жене калифа Харун ал Рашида. Зубејда наређује да се жена доведе пред њу и шаље Месрура, главног евнуха, по њу. Месрур одлази у кућу Хасанове мајке и тражи да обе жене пођу са њим.
мини|десно|Хасанова жена се поново претвара у птицу и одводи синове са собом (аутор Џон Батен).
Хасанова мајка и његова жена одлазе на двор носећи велове, а Зубејда наређује жени да скине вео. Калифова жена је заслепљена лепотом џина и распитује се о њеним талентима. Хасанова жена каже да може да плеше докле год носи своју пернату хаљину. Чувши ово, Зубејда наређује Хасановој мајци да донесе огртач, али она то одбија. Зубејда шаље Масрура да донесе пернати огртач из њихове куће. Он узима огртач и враћа га Хасанове жени; она га облачи и почиње да лети по соби. Као опроштајне речи, говори свекрви да би Хасан требало да је пронађе са децом на острвима Вак-Вак, а затим одлеће.
Хасан се враћа у Багдад и пита мајку за породицу. Са сузама у очима, жена му говори да је његова жена повратила огртач и одлетела на острва Вак-Вак са њиховом децом. Хасан пада у очај због нестанка своје породице.. Selected from the original oriental ms. by Jos. von Hammer, and now first translated into English by George Lamb. Vol. 2. London: H. Colburn, 1826.
Хасаново дуго путовање Након месец дана туговања, Хасан се враћа својим седам усвојених сестара у потрази за траговима. Принцезе се консултују са стрицем, шеиком Абдул-Родусом, који пристаје да помогне човеку, иако његову невољу сматра узалудном. Шеик и Хасан затим јашу слонове до мрачног плаветнила, где шеик набавља књигу, и говори Хасану да јаше коња до друге пећине.
На путу тамо, Абдул-Родус објашњава да су острва Вак-Вак пуна Амазонки, генија и демона, а Хасанова жена је ћерка краља тих острва. Наоружан овом новом информацијом, Хасан стиже до црне планине, где га дочекује црнац по имену Али Абул Риш („Отац перја”) и преузима књигу.
Абул Риш води Хасана са собом и уводи га у собу са 4 шеика. Група разговара о путовању на које Хасан намерава да крене, а Абул Риш позива џина да одведе човека у Земљу Камфора, са писмом које објашњава ситуацију њеном монарху.
Долазак у Вак Вак мини|лево|Хасанова жена, Манар Ал-Сана, и њен отац, краљ генија острва Вак-Вак (аутор Џон Батен).
У Земљи Камфора, Хасан се укрцава на брод за Вак Вак. Када брод стигне на обале, он види чланове амазонске страже како тргују са трговцима и облачи се у женску одећу како би се боље уклопио са локалним становништвом.
Хасан затим упознаје вођу амазонске страже, Шавахи Ум Ал-Давахи, која је краљичина дадиља. Хасан се придружује Шавахиној војсци и они пролазе кроз огромне територије Вак Вака, док не стигну до планина. Шавахи доводи Хасана пред њихову краљицу, Нур ал-Худу, коју Хасан помеша са својом женом. Сазнавши за брак своје млађе сестре са човеком, Нур ал-Худа наређује Шавахи да оде код Манар ал-Сане (Хасанове жене) и доведе њену децу.
Краљичина наређења су извршена, и пред собом, Хасан препознаје своје синове, Насира и Мансура. У међувремену, Манар ал-Сани је наређено да се појави пред судом своје сестре, а отац јој прича о сну који је имао: био је у врту са великом ризницом блага, и седам драгуља му је било најдрагоценије, али је дошла птица и зграбила седми драгуљ, најмањи и најсјајнији. Забринут да његов сан нешто значи, послао је по тумаче снова, који су прорекли да ће му седма ћерка, Манар, бити одузета. Након што је чула његове речи, Манар га уверава да ниједан мушкарац није способан да стигне у Вак Вак и да јој га одузме, јер је путовање до тамо веома опасно.
Манар стиже на суд краљице и проналази своја два сина, који јој кажу да су видели свог људског оца. Краљица Нур се тада руга Манар због њеног незаконитог брака са човеком, и наређује својим стражарима да ухвате њену сестру, баце је у тамницу и бичују је. Шавахи, њихова дадиља, моли краљицу да опрости њеној сестри, али је жена такође претучена и избачена из палате. Нур пише њиховом оцу писмо у којем открива случај Манарине авантуре са човеком, а краљ се слаже са њеним погубљењем.
У међувремену, Хасан, још увек у Вак Ваку, проналази два брата који се свађају око свог наследства: магичне капе невидљивости и штапа који позива чланове седам племена џинова. Човек превари завађену браћу, краде предмете и одлази у посету Шавахи, носећи капу невидљивости. Током овог сусрета, Хасан сазнаје да је његова жена Манар ухапшена по наређењу њене сестре.
мини|десно|Хасан грли своју жену поред кревеца њихових синова - породица је поново на окупу (аутор Џон Батен).