Денис Бетс (; Солфорд 14. септембар 1969) професионални је енглески рагби тренер и бивши рагбиста.
Играо је у другој линији скрама. Оставио је велики траг у Вигану и у репрезентацији Велике Британије. Освојио је награду Човек од челика и Трофеј Ленс Тод. Тренутно ради као тренер женског рагби 13 клуба Виган вориорси.
Детињство
Денис Бетс се родио у Солфорду, у Енглеској 1969. Похађао је средњу школу Клерендон. Прошао је млађе категорије Лиф мајнерса.
Играчка каријера
Клупска каријера
Каријеру је почео у Вигану 1986. Бриљирао је у финалу Купа изазивача и освојио Трофеј Ленс Тод 1991. Освојио је и награду Човек од челика 1995. Током првог мандата, за Виган је одиграо 160 утакмица и постигао 20 есеја. Отишао је на Нови Зеланд и потписао за Вориорсе 1995. За тај новозеландски клуб је одиграо 42 утакмице и постигао 11 есеја.
Вратио се у Енглеску и поново потписао за Виган 1998. Играо је против Шефилда у финалу Купа изазивача 1998., играо је против Сент Хеленса, у великом финалу Суперлиге 2000. и против Бредфорда, у великом финалу Суперлиге 2001. Током другог мандата, за Виган је одиграо 116 утакмица и постигао 34 есеја. Са Виганом је освојио 2 светске титуле, 8 домаћих титула, 5 Премијершипа, 7 Купова изазивача, 5 Лига купова, 4 Купа Ланкашира и 1 Черити шилд. Завршио је играчку каријеру 2001.
Репрезентативна каријера
Дебитовао је за репрезентацију Енглеске 1995. Предводио је као капитен Енглеску против Аустралије, у финалу Светског купа у рагбију 13 1995. За рагби 13 репрезентацију Енглеске је укупно одиграо 4 тест утакмице и постигао 1 есеј.
Дебитовао је за репрезентацију Велике Британије 1990. Ишао је на турнеје 1990., 1992. и 1996. За Велику Британију је укупно одиграо 32 тест утакмице и постигао 8 есеја. Одиграо је и једну утакмицу за репрезентацију Ланкашира.
Тренерска каријера
Тренерску каријеру је почео у Вигану 2004. Био је помоћни тренер рагби 15 клуба Глостер од 2006. до 2010. Изабран је за тренера рагби 13 клуб "Виднес" 2010. Предводио је тај тим на 233 утакмице, учинак је био 94 победе, 6 ремија и 132 пораза, проценат успешности је био 40%. Радио је као тренер рагби 13 клуба "Њукасл". Запослио се као тренер женског рагби 13 клуба Виган вориорси 2024. Освојио је дуплу круну са Виганом.
Успеси
Победник тест серије против Новог Зеланда са Великом Британијом као играч
1990, 1992 и 1993.
Клупски првак Света са Виганом као играч
1991 и 1994.
Победник Прве дивизије са Виганом као играч
1986/87, 1989–90, 1990/91, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1994/95.
Победник Суперлиге са Виганом као играч
1998.
Победник Премијершипа са Виганом као играч
1986–87, 1989/90, 1991/92, 1993/94, 1994/95.
Победник Купа изазивача са Виганом као играч
1988/89, 1989/90, 1990/91, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1994/95.
Победник Лига купа са Виганом као играч
1986–87, 1988/89, 1989/90, 1992/93, 1994/95.
Победник Купа Ланкашира са Виганом као играч
1986–87, 1987–88, 1988/89, 1992/93.
Победник Черити шилда са Виганом као играч
1987–88, 1991/92.
Победник Суперлиге са женским клубом Виган као тренер
2025.
Победник Купа изазивача са женским клубом Виган као тренер
2025.
Награде
Награда Човек од челика
1995.
Трофеј Ленс Тод
1991.
Најбољи рагби 13 тренер женске Суперлиге
2025.
Приватан живот
Његов млађи брат Дерен Бетс је такође рагбиста.
Референце
Категорија:Рођени 1969. Категорија:Енглески рагби 13 играчи Категорија:Енглески рагби 13 тренери Категорија:Енглески рагби тренери