Прокопије Устјански је светитељ Руске православне цркве, поштован у лику праведника. Спомен се обележава 8. (21) јула.
Средином 17. века, пронађено је нетрулежно тело непознатог мушкарца у Важском округу, на обали реке Устје, близу парохијске цркве у селу Верјуги. Осећао се мирисни мирис. Ковчег је био направљен од врбових грана и изронио је из земље. Нико од мештана није знао ништа о томе ко је тамо сахрањен или када. Сељани су подигли капелу над ковчегом у којем се налазило тело непознатог покојника. У сну се покојник јавио локалном становнику, Савелију Онтропову (Антропову), називајући себе Прокопијем, и наредио је да се направи нови ковчег. Сељани, који су поштовали покојника као свеца, раставили су стари ковчег, штап по штап. Савелиј је направио нови ковчег, након чега су мошти покојника положене унутар цркве Ваведења Пресвете Богородице у храм, близу јужног зида. Један од сељана је саставио црквену службу Прокопију у малој књижици, а сељани су почели да се моле Прокопију из ње, држећи службу посвећену покојнику у цркви. На захтев солвичегодског трговца Ивана Јермолајева, иконописац Онисим Карамзин је насликао прву икону Прокопија Устјанског 1652. године. Иван Јермолајев је тврдио да му се сам Прокопије јавио и „дао дозволу“ да наслика његов лик. Е. Е. Голубински пише да је прослава установљена пре 1739. године. Прокопије није канонизован. Молитвено поштовање Прокопија прекинуо је епископ волого-великопермски Арсеније Тодорски (15. август 1796 – 15. јун 1802) пре краја 1801. године, уз образложење да су, након поновног прегледа, мошти утврђене као нетрпељиве – „многи делови нису пронађени на телу овог поштованог светитеља“. Свети Правитељски синод је 16. децембра 1801. године потврдио декрет епископа Арсенија: „Пошто су, према овим моштима (тј. Прокопијевим) из 1696. и 1739. године, многи делови тела овог поштованог светитеља недостајали, а штавише, нису пронађене поуздане информације о датуму открића, од кога, ко је он и одакле је дошао. Штавише, опис наводних чуда која су произашла из ових моштију, што је довело до његовог потпуног признања за светитеља и проглашења моштију, сасвим је неадекватан: стога их треба оставити на њиховом садашњем положају, без општег проглашења о њима.“
Године 1818, епископ Вологодски и Устјушки Онисифор (Боровик) покушао је да обнови празник Прокопија и поднео је молбу, али је Свети Правитељски Синод одбио молбу, позивајући се на свој претходни декрет из 1801. Упркос декрету Синода, Прокопија Устјанског су локални становници и даље поштовали као светитеља. Свештеник Јован Верјужски сведочи о певању молитава код Прокопијевих моштију; гласине су наставиле да круже о Прокопијевим моштима као да су оне савршено цело тело. Голубински, наводећи три прегледа моштију 1696, 1739. и 1818. године, пише да то није случај; многи делови тела су недостајали.
Упркос забрани Синода да се Прокопије поштује као светитељ, црквени писци су уврстили Прокопија Устјанског у спискове светих. Сергије (Спаски) је 1876. године уврстио његово име у „Комплетну менологију Истока“, називајући га јуродивим Христа ради. М.В. Толстој је 1887. године уврстио Прокопијево име у „Књигу описа руских светаца“. Највећу количину информација везаних за мошти Прокопија представио је свештеник Јован Верјужски (син Петра Верјужског, ђакона Введенске цркве у Велском округу Вологодске губерније; касније игуман Кирило-Новоезерског манастира (1886-1901)); 1880. године написао је књигу „Историјске приче о животима светих који су се трудили у Вологодској епархији, прослављених од целе Цркве и поштованих у месту“, у којој је уврстио име Прокопија као светитеља и посветио му цело поглавље; Поред тога, Јован Верјужски је написао малу брошуру „Свети праведни Прокопије Усјански Чудотворац“, објављену 1879. и 1889. године. Јован Верјужски извештава о 20 исцељења која су се догодила у близини ковчега са моштима Прокопија. Он пише да је локални помен Прокопија прослављен 8. јула, а многи локални становници су постили целу недељу пре овог догађаја.
Званичне канонизације Прокопија није било све до 1903. године. После Револуције, 6. марта 1919. године, током кампање за откривање његових моштију, отворен је ковчег са Прокопијевим телом. Према извештају VIII одељења Народног комесаријата правде Конгресу Совјета, у реликвијару је пронађено мумифицирано тело.
Тренутно се име Прокопија Устјанског налази у православним календарима Руске православне цркве.
Референце
Категорија:Руски светитељи