Тамерлан () је песма америчког писца Едгара Алана Поа. Реч је о фикционализованом приказу живота татарско-монголског освајача Тамерлана. Песма је први пут објављена 1827. године у збирци Тамерлан и друге песме. Ова збирка, штампана у свега 50 примерака, није потписана стварним именом аутора, већ је као писац наведен „Један Бостонац”. Првобитна верзија поеме имала је 403 стиха, али је скраћена на 223 стиха када је уврштена у збирку Ал Араф, Тамерлан и мање песме.

Синопсис Песма прати живот Тамерлана, војсковође из 14. века који је основао Тимуридско царство, мада дело не представља историјски веран приказ његовог живота.

Како би се домогао моћи, Тамерлан занемарује младолачку љубав према једној сељанки. На самртној постељи, он жали због ове одлуке којом је створио „царство [у замену] за сломљено срце”. Сељанка се у већем делу Поове првобитне верзије поеме зове Ада, мада је то име уклањано и поново враћано кроз бројне измењене верзије дела. Име „Ада” највероватније је референца на Аду Лавлејс, ћерку Џорџа Гордона Бајрона, чувеног песника коме се По дивио. Штавише, стих „Стигох своме дому — који више дом ми није” представља одјек једног стиха из Бајроновог Дон Жуана.

Анализа Главни мотиви песме су независност и понос, као и губитак и изгнанство. По је можда изградио поему на основу сопственог губитка — било своје ране љубави Саре Елмире Ројстер,Sova, Dawn B. Edgar Allan Poe: A to Z. Checkmark Books, 2001. било своје биолошке мајке Елајзе По или поочимеве жене Френсис Алан, која га је одгајила. Песма такође може бити одраз Поовог односа са поочимом Џоном Аланом; слично Поу, Тамерлан је несигурног порекла и користи „лажно име”. Како је имао свега 17 година када је писао ову поему, Поов лични осећај губитка извирао је из све мањих изгледа за наследство и факултетско образовање након што је напустио Универзитет Вирџиније. Као изразито младалачко дело, ова песма се бави и темама које ће По провлачити кроз читав свој живот, укључујући склоност ка самокритици и непрекидну тежњу ка савршенству.

Поема је по свом тону и стилу настала под утицајем Бајронове драме Манфред и његове поеме Ђаур. По је за Тамерлана можда први пут чуо у јулу 1822. године, као младић у Ричмонду у Вирџинији. Тада је у једном позоришту извођен коњички спектакл под називом Тамерлан Татарин, који је репризиран у октобру. Поједини проучаваоци Поовог живота и дела претпостављају да је песник присуствовао представи или да је у најмању руку чуо за њу.

По се можда и поистовећивао са главним ликом. На име „Тамерлан” се ослонио као на псеудоним уз две своје песме приликом њиховог првог објављивања — „Фани” и „За ——”, које су изашле 1833. године у листу Baltimore Saturday Visiter.

Позоришни комад Кристофера Марлоуа, Тамерлан Велики, такође доноси причу о скитском пастиру који се заљубљује у Зенократу и осваја већи део Азије, Европе и Африке.

Историја објављивања Песма је први пут објављена у Поовој најранијој песничкој збирци, Тамерлан и друге песме. Ова „свешчица”, како ју је По назвао у предговору, састоји се од десет песама. Првобитна верзија поеме садржала је 406 стихова, док је у издању из 1845. године скраћена на свега 234 стиха. Збирка Тамерлан и друге песме, која је изашла из штампе у јуну 1827. године, имала је четрдесет страница, а ауторство је приписано једноставно „једном Бостонцу”.

Приликом првог објављивања у поменутој збирци, По је додао и пратеће напомене на крају књиге како би разјаснио поједине алузије из Тамерлана. На самом почетку он такође признаје да врло мало зна о историјској личности Тамерлана, додајући: „а са тим малобројним сазнањима, узео сам пуну песничку слободу”. Ове завршне напомене се не појављују ни у једној другој збирци у коју је уврштен Тамерлан.

Између првог и другог објављивања поеме, По ју је 1829. године, заједно са поемом „Ал Араф”, послао утицајном критичару Џону Нилу на рецензију у његовом часопису The Yankee. У знак захвалности за Нилов подстрек, По је изразио жељу да му посвети целу збирку Ал Араф, Тамерлан и мање песме, али је Нил инсистирао на томе да би таква посвета шкодила и Поу и самој књизи. Уместо тога, По је Нилу унутар збирке посветио само песму Тамерлан.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Песме Едгара Алана Поа