Седење косе је природан процес постепеног губитка пигмента у длаци, услед чега коса поприма сиву, сребрну или белу боју. Овај процес најчешће је повезан са старењем, али се код неких особа може јавити и у млађем животном добу.
Узроци Боја косе зависи од меланина, пигмента који производе ћелије назване меланоцити у фоликулима длаке. Са годинама меланоцити постепено смањују или потпуно престају да производе меланин, па нова длака расте без пигмента и изгледа сиво или бело. Најважнији фактор који одређује када ће коса почети да седи јесте генетика, али на њен ранији настанак могу утицати и пушење, поједини здравствени порамећаји (попут недостатка витамина Б12 или обољења штитасте жлезде), као и дуготрајни стрес, за који постоје докази да може убрзати губитак пигмента.
Преглед Код мушкараца се први знаци обично јављају између ране и средине двадесетих година живота, док се код жена најчешће појављују у касним двадесетим годинама. У ретким случајевима особе могу бити рођене са седом или белом бојом косе због наслеђених особина.
Седење косе одвија се постепено. Према појединим истраживањима, око три четвртине особа између 45. и 65. године има одређени проценат седе косе, док приближно једна од десет особа и након шездесете године задржава потпуно природну боју косе. мини|Фотографија седе косе
Пигмент Стварање пигмента у длаци повезано је са циклусом раста косе. Меланин се производи током фазе активног раста (анагена), престаје да се ствара у прелазној фази (катагена), док га у фази мировања (телогена) нема. Због тога једна длака не може истовремено бити седа при корену, а обојена на врху.
Референце
Види још
Алопеција Спољашње везе
Зашто коса седи?
Да ли се чупањем седих длака ствара више њих? Зашто седа коса има другачију структуру?
Категорија:Коса