мини|Мерење снаге стиска код бубе Bolitotherus cornutus Снага стиска је сила коју шака примењује да би се вукли предмети или висило са њих и представља специфичан део снаге шаке. Предмети оптималне величине омогућавају шаци да се обавије око цилиндричног облика пречника од 2,5 cm до 7,6 cm (1—3 инча). Ограде на степеницама су пример где су облик и пречник кључни за правилан стисак у случају пада. Још једна врста снаге стиска која је проучавана јесте стисак који се користи при руковању чекићем или другим ручним алатима. Приликом примене снаге стиска, ручни зглоб мора бити у неутралном положају како би се избегао развој кумулативних трауматских поремећаја.
Снага стиска је општи термин који се такође користи за означавање физичке снаге животиња, а код спортиста за мишићну моћ и силу која се може генерисати шакама. У атлетици, снага стиска је кључна за пењаче по стенама и представља важан фактор у такмичењима стронгмена и дизању тегова. Тренинг снаге стиска је такође главна карактеристика у борилачким вештинама и може бити користан у разним професијама где људи морају да раде рукама.
Врсте стиска Људска шака се може користити за хватање предмета у неколико различитих положаја. Ови различити положаји захтевају различите врсте снаге стиска које се обично квантификују на основу начина на који се шака користи.
Стисак дробљења (енгл. crush grip) је оно што се најчешће сматра „стиском”. Обухвата стисак попут руковања, где предмет који се хвата чврсто належе на длан и све прсте. Снажан стисак дробљења је користан за изузетно јака руковања или за ломљење предмета притиском.
Код стиска штипања (енгл. pinch grip), прсти су са једне стране предмета, а палац са друге. Обично, предмет који се подиже овим стиском не додирује длан. Ово се генерално сматра слабијим положајем стиска. Стисак штипања се користи приликом хватања нечега попут плоче са теговима или подизања плоче од шперплоче за горњу ивицу.
Стисак подршке (енгл. support grip) обично подразумева дуготрајно држање нечега, попут ручке канте. Ова врста снаге је оличена у такмичарској дисциплини Фармеров ход (енгл. Farmer's walk), где се канта пуни песком или водом и носи на велику удаљеност. За добар стисак при ношењу неопходна је велика мишићна издржљивост.
Нормативни подаци Спроведена су опсежна медицинска и ергономска истраживања која су се бавила снагом стиска, а која су открила да 95% мушкараца има већу снагу стиска од 90% жена. Такође постоје просечне вредности за различите врсте стиска у различитим положајима. Снага стиска се повећава или смањује у зависности од положаја руке у ком се мери. Особа обично има најјачи стисак када јој је рука испружена под углом од 90° испред тела, за разлику од других екстремних положаја, попут руке спуштене уз тело или испружене право изнад главе. Снага стиска није оптимална уколико је рука испружена уназад, иза положаја мировања уз бокове тела. Може се закључити да на снагу стиска утичу различити мишићи руке и њихова способност контракције.
У медицини Снага стиска се често користи у медицини као специфична врста снаге шаке. Сврха овог тестирања је разнолика и укључује дијагностиковање болести, процену и упоређивање третмана, документовање напретка мишићне снаге и пружање повратних информација током процеса рехабилитације као мере која указује на ниво функције шаке. На пример, користи се да укаже на промене у снази шаке након операције руке или након програма рехабилитације. Тражењем од испитаника да одрже максималну контракцију током дужих периода, може се користити као мера умора. Такође може да предвиди пад функције у старости. Светска здравствена организација је идентификовала снагу стиска као индикатор виталности код старења популације. С обзиром на то да горенаведени стисци укључују рад великог броја различитих зглобова и мишићних група, снага стиска у медицини није увек довољно осетљива за мерење појединачних мишићних група. У ту сврху развијени су динамометри који пружају специфичније информације о појединим мишићима шаке, попут ротердамског интринзичног миометра шаке (РИХМ). У медицини, лекари понекад користе снагу стиска за тестирање психичког стања пацијента, јер снага стиска директно корелира са менталним стањем. Снага стиска се такође користи за мерење степена рехабилитације након повреда; ако су сви остали фактори једнаки, она ће варирати у складу са општим стањем. Поред тога, снага стиска се може користити за утврђивање физичке стабилности пацијента. Мерење овога у интервалима омогућава лекару да утврди да ли пацијент напредује или је потребно применити другачије методе. Постоји директна корелација између снаге стиска старијих особа и укупне снаге њиховог тела. Ова корелација веома помаже лекарима у лечењу старијих особа, јер им омогућава да виде колико добро старија особа функционише. Релативна снага стиска шаке, односно мера стиска подељена са индексом телесне масе (БМИ), утиче на будућу појаву дијабетеса и предијабетеса. Снажнији стисак повезан је са мањим бројем случајева дијабетеса. Јачање снаге стиска помаже спортистима да се опораве од спортских повреда попут тениског лакта.
Квантификоване мере здравственог стања код старијих одраслих особа Као мера снаге потребне старијим одраслим особама за обављање тежих задатака (попут ношења предмета тешких 11 kg / 24 lb), минимална снага стиска за мушкарце одређена је на 28,5 kg (63 lb), а за жене 18,5 kg (41 lb). Шест студија које су повезивале снагу стиска са тестом шестоминутног ходања утврдиле су да „споро” варира између 23,2 kg (51 lb) до 39 kg (86 lb) за мушкарце, и 15,9 kg (35 lb) до 22 kg (49 lb) за жене.
У спорту Стисак шаке је важна, иако често занемарена, компонента снаге у спорту. Међутим, снага стиска је најчешће секундарна или помоћна функција спорта. Спортови у којима је снага стиска део секундарног фокуса укључују следеће: спортове засноване на покрету попут пењања, калистенике, гимнастике, плеса на шипки, коњских трка, пауерлифтинга, стронгмена или обарања руку; спортове са лоптом као што су бејзбол, амерички фудбал, рагби, кану поло, бадминтон или тенис; и борилачке спортове попут рвања, џудоа, бразилског џијуџицуа, бокса или мачевања. У спорту, снага стиска шаке је главни фактор снаге играча, који одређује колико лако се лопта може ухватити или колико ефикасно се опрема може користити. Снага стиска је директно повезана са координацијом око-рука: када особа гледа у предмет који хвата, снага стиска се појачава због ове синхронизације.
Снага стиска шаке је веома важна када је у питању спорт. Пре него што играч почне са игром, тест снаге стиска је важан за одређивање његовог тренинга. Снага стиска одређује спремност играча за спорт. У голфу, снага стиска шаке се користи за контролу силе којом голфер удара лоптицу. Угао под којим голфер удара лоптицу одређује колико далеко ће она отићи. У америчком фудбалу, квотербек користи снагу стиска да баци прецизна додавања хватачима. Хватачи користе снагу стиска да ухвате и задрже контролу над лоптом. У хокеју, снага стиска се користи за усмеравање ударца пака, било да играчи додају пак или шутирају на гол. Снага стиска је неопходна за извођење вештина у хокеју. У борилачким вештинама, снага стиска шаке има кључну улогу у савладавању техника. Снага стиска одређује успех функционалности руке, као што су брзина и прецизност.
Као засебна дисциплина Од својих почетака као необичних наступа на вашарима и у циркусима, подвизи снаге стиска недавно су прихваћени као спорт сами по себи, при чему се такмичења одржавају све чешће. Дисциплине укључују мртво дизање једном руком (енгл. rolling thunder), савијање ексера, затварање торзионих грипера за шаке, дизање вертикалне шипке (енгл. v-bar) и стандардизоване справе за стисак штипања. Друге уобичајене дисциплине могу укључивати мртво дизање дебеле шипке (енгл. thickbar deadlift), дизање наковња (енгл. little big horn), као и подизање блокова, тегова типа „блоб” (енгл. blob) и плоча (енгл. hub).
Подвизи снаге Иако је снага стиска погодна за импровизоване наступе који могу укључивати јединствени реквизит или задовољити одређеног појединца или мању групу, наступи на стандардизованим, широко доступним тестовима имају већу тежину. Један такав подвиг који укључује снагу стиска светске класе јесте званично затварање грипера Captains of Crush број 3, што је први остварио Ричард Сорин (енгл. Richard Sorin) 1991. године. Цепање карата је традиционални подвиг снаге стиска и подлактице који има богату историју. У наставку су наведене неке од најпознатијих мера снаге стиска.
Грипери Captains of Crush (енгл. Captains of Crush Grippers) Ролинг тандер (енгл. Rolling Thunder) Аполонова осовина, мртво дизање (енгл. Apollon's Axle deadlift) Дизање наковња (енгл. Little Big Horn) Штипање плоча (енгл. Plate pinching) Блок, блоб, хаб (енгл. Block, Blob, Hub) Савијање кратке челичне шипке (енгл. Short Steel Bending)
Методе тренинга лево|мини|Гуртне за зглобове омогућавају подизање већих тежина без потребе за снагом стиска која би иначе била неопходна. Тренинг снаге стиска захтева другачији режим вежбања од осталих мишићних тренинга. Разлози се првенствено заснивају на међусобном деловању тетива и мишића и недостатку „времена за одмор” које руке већине људи имају.
Генерално се сматра да се сви аспекти шаке морају вежбати како би се развила здрава и снажна рука. Рад само на стиску затварања изазваће дисбаланс између мишића који затварају и оних који отварају шаку (антагонисти), што може довести до проблема као што су тендинитис и синдром карпалног тунела.
За стисак затварања Вежбе на дебелој шипки (два инча или дебље) — попут мртвог дизања, згибова и фармеровог хода — тренирају стисак подршке. Грипери тренирају стисак дробљења. Штипање плоча — подизање плоче са теговима са земље (постављене усправно на ивицу) до груди користећи само стисак штипања између прстију и палчева. Плоча не би требало да додирује длан. Полуга са мацолом — подизање мацоле као полуге користећи ручне зглобове како би се тренирали прсти и зглобови. Прегиби са плочом и прегиби зглоба — хватање плоче и извођење зглобних или обичних прегиба, са прстима одоздо и палцем одозго, тренира зглобове, прсте и палац за стисак штипања. Блок-тегови — одсечени крајеви хексагоналних бучица који се хватају стиском штипања са различитих страна (један крај се хвата прстима, а други палцем); тренирају се кроз појединачна подизања, задржавања на време или бацања из руке у руку. Хенгборд (енгл. Hangboard) се може користити за тренирање пуног стиска (енгл. full-crimp), полу-стиска (енгл. half-crimp) и стиска отвореном шаком, који су неопходни у пењању. Савијање кратке челичне шипке вежба „стисак затварања” на јединствен начин. Комбинује цилиндрични покрет хватања челичне шипке са улнарном девијацијом ручног зглоба. Ова акција се затим претвара у својеврсно изометријско „задржавање”, док особа покушава да савије шипку користећи искључиво своје две руке.
За стисак отварања Екстензори; ово су мишићи који се супротстављају флексорима шаке и требало би их тренирати како би се постигла добра равнотежа између супротстављених мишићних група; мишићи екстензори су кључни за стисак јер се морају снажно контраховати да би подржали флексију прста. Гурање руке у нешто попут пиринча уз њено отварање (екстензију), или стављање камења у конзерву од кафе, увлачење руке у њу и отварање шаке како би се конзерва подигла, неки су од начина за тренирање екстензора шаке. Неке компаније за опрему продају гумене траке високог отпора које активирају екстензоре. Друга опција је машина са теговима; овај тип машине са плочама не само да ће ојачати ваш стисак, већ и снагу подлактице. Пошто флексори и екстензори прстију имају и функцију флексора и екстензора ручног зглоба, извођење вежби екстензије зглоба (понекад званих „обрнути прегиби зглоба”) такође ће стимулисати влакна екстензора прстију.