Колитис

Колитис је оток или запаљење дебелог цријева (колона). Колитис може бити акутан и самоограничавајући или хроничан. У ширем смислу спада у категорију болести дигестивног система.

У медицинском контексту, назив колитис (без ближег одређења) користи се ако: узрок упале у дебелом цријеву није утврђен; на примјер, колитис се може примијенити на Кронову болест у тренутку када дијагноза није позната, или контекст јасан; на примјер, особа са улцерозним колитисом разговара о својој болести са љекаром који зна дијагнозу.

Знаци и симптоми

Знаци и симптоми колитиса су прилично промјенљиви и зависе од узрока колитиса и фактора који утичу на његов ток и тежину.

Уобичајени симптоми колитиса могу укључивати: благе до јаке болове у стомаку и осјетљивост (у зависности од стадијума болести), упорну хеморагијску дијареју са присуством или одсуством гноја у столици, фекалну инконтиненцију, надутост, умор, губитак апетита и необјашњив губитак тежине.

Тежи симптоми могу укључивати: кратак дах, убрзан или неправилан рад срца и грозницу.

Други мање чести или ријетки неспецифични симптоми који могу пратити колитис укључују: артритис, чиреве у устима, болну, црвену и отечену кожу, те иритиране, закрвљене очи.

Знаци који се виде на колоноскопији укључују: еритем слузнице колона (црвенило унутрашње површине дебелог цријева), улцерације и крварење.

Дијагноза Симптоми који указују на колитис испитују се узимањем анамнезе, физикалним прегледом и лабораторијским анализама (комплетна крвна слика, електролити, копрокултура и антибиограм, преглед столице на јаја и паразите, итд.). Додатна испитивања могу укључивати медицинско снимање (нпр. компјутеризовану томографију абдомена, рендген абдомена) и преглед камером уведеном у ректум (сигмоидоскопија, колоноскопија).

Важно испитивање у процјени колитиса је биопсија за хистопатологију. Веома мали комад ткива (обично око 2mm) узима се из слузнице цријева током ендоскопије и хистопатолог га прегледа под микроскопом. Извјештај о биопсији углавном не наводи дијагнозу, али би требало да наведе било какво присуство хроничног колитиса, да назнаку активности болести, као и да наведе присуство било каквог оштећења епитела (ерозије и улцерације).

Хистопатолошки налази који се генерално повезују са хроничним колитисом укључују:

Други налази укључују базалну плазмацитозу и деплецију муцина. Хистопатолошки налази који се генерално повезују са активним колитисом укључују:

Врсте Постоји много врста колитиса. Узрок колитиса одређује како се они обично класификују.

Врсте колитиса укључују:

Аутоимуни Упалне болести цријева (-{IBD}-) – група хроничних колитиса. Улцерозни колитис (-{UC}-) – хронични колитис који захвата дебело цријево. Кронова болест (-{CD}-) – још једна врста IBD-а која често доводи до колитиса.

Непознати Микроскопски колитис – колитис који се дијагностикује микроскопским прегледом ткива колона; макроскопски („голим оком”) изгледа нормално. Лимфоцитни колитис Колагени колитис

Узроковани лијечењем Диверзиони колитис Хемијски колитис Колитис индукован хемотерапијом Колитис индукован имунотерапијом Радијациони колитис Колитис индукован инхибиторима контролних тачака

Васкуларне болести Исхемијски колитис

Инфективни Инфективни колитис

Подврста инфективног колитиса је [колитис узрокован бактеријом -{Clostridioides difficile}-, који се неформално скраћено назива „-{C-diff}- колитис”. Он карактеристично формира псеудомембране и често се назива псеудомембранозни колитис, што представља његов (неспецифичан) хистоморфолошки опис.

Ентерохеморагијски колитис може бити узрокован Шига токсином бактерије -{Shigella dysenteriae}- или шигатоксигеном групом бактерије -{Escherichia coli}- (-{STEC}-), која укључује серотип -{O157:H7}- и друге ентерохеморагијске -{E. coli}-.

Паразитске инфекције, попут оних које узрокује -{Entamoeba histolytica}-, такође могу узроковати колитис.

Некласификовани колитиси Индетерминантни колитис је класификација за колитис који има обиљежја и Кронове болести и улцерозног колитиса. Понашање индетерминантног колитиса обично је ближе улцерозном колитису него Кроновој болести.

Лијечење Лијечење овог стања може укључивати лијекове попут стероида и промјене у исхрани. У одређеним случајевима могу бити потребни хоспитализација и хируршка интервенција.

Осим тога, неколико недавних студија пронашло је значајну повезаност између колитиса и алергије на млијечне производе (укључујући кравље млијеко, УХТ кравље млијеко и казеин), што указује на то да би појединим пацијентима могла користити елиминациона дијета.

Модификација микробиома Употреба оралних пробиотских суплемената ради измјене састава и понашања микробиома разматрана је као потенцијална терапија како за индукцију, тако и за одржавање ремисије код особа са Кроновом болешћу и улцерозним колитисом. Кокранов систематски преглед из 2020. године није пронашао јасне доказе о већој вјероватноћи постизања ремисије, нити о мањем броју нежељених догађаја код особа са Кроновом болешћу након терапије пробиотицима.

Код улцерозног колитиса постоје докази ниске поузданости да пробиотски суплементи могу повећати вјероватноћу клиничке ремисије. Пацијенти који су узимали пробиотике имали су 73% већу вјероватноћу за постизање ремисије болести и преко два пута већу вјероватноћу да пријаве побољшање симптома у поређењу са онима који су примали плацебо, без јасне разлике у погледу блажих или озбиљнијих нежељених ефеката. Иако није било јасних доказа о већој стопи ремисије када су пробиотски суплементи поређени са терапијом 5-аминосалицилном киселином као монотерапијом, вјероватноћа ремисије била је 22% већа ако су се пробиотици користили у комбинацији са терапијом 5-аминосалицилном киселином. Насупрот томе, код особа које су већ у ремисији, није јасно да ли пробиотици помажу у спрјечавању будућег рецидива, било као монотерапија или као комбинована терапија.

Истраживања Једна студија је извијестила о успјешном лијечењу експерименталног колитиса код мишева помоћу мезенхималних матичних ћелија.

Додатно истраживање које су спровели Хуанг и сарадници анализирало је специфичне гене и биолошке маркере који су повезани са ризиком од развоја рака дебелог цријева код пацијената са колитисом. Резултати су показали корелацију између одређених биомаркера и развоја болести.

Колитис је чест у дијеловима свијета гдје је хелминтска колонизација ријетка, а риједак у оним подручјима гдје већина људи има црве. Инфекције хелминтима могу измијенити аутоимуни одговор који узрокује ову болест. Рана испитивања са јајима -{Trichuris suis ova}- (-{TSO}-) показала су обећавајуће резултате када су примијењена код особа са упалним болестима цријева (IBD), али су каснија испитивања пропала у другој фази (фази 2), а већина их је на крају обустављена. Међутим, у испитивањима друге фазе коришћена је другачија формулација TSO-а у односу на ону која је употребљавана у ранијим студијама које су показале позитивне исходе.

Референце

Литература

Категорија:Стања дијагностикована тестом столице Категорија:Упалне болести дигестивног система Категорија:Неинфективни ентеритис и колитис Категорија:Пролив

Колитис

Źródło i licencja