„Хронологија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца” је попис догађаја, првенствено војно-политичких, значајних за Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1918 — 1929.
За догађаје везане за Краљевину Југославију погледати Хронологија Краљевине Југославије.
Уједињење и провизорно стање 1918—1921.
Догађаји који су довели до уједињења, тада признатих, Срба, Хрвата и Словенаца, као и период до доношења Видовданског устава.
1918. Март 3. 3. — Загребачка декларација — тражи се народна држава Словенаца, Хрвата и Срба.
Април 8. 4.—18. 4. — Конгрес потлачених народа Аустроугарске (Италијани, Пољаци, Чеси, Румуни, Југословени) у Риму — за политичку и економску независност. 22. 4.—24. 4. — Демонстрације у Љубљани.
Мај 12. 5. — У Аустроугарској забрањена агитација у корист Мајске декларације (Југословенски клуб у Царевинском већу у Бечу 1917. захтевао уједињење земаља у којима живе Словенци, Хрвати и Срби под династијом Хабзбург-Лотарингија). пол. маја — Побуне словеначких војника у Штајерској и долини Муре. 27. 5. — Словеначке странке изјављују да не одустају од уједињења Словенаца, Хрвата и Срба у властиту државу. 29. 5. — Амерички државни секретар Роберт Ленсинг званично изразио симпатије за Чехословаке и Југословене у борби за суверенитет.
Јун 3. 6. — Савезничке владе изражавају подршку за Чехословаке, Пољаке и Југословене. 28. 6. — Влада САД се изјашњава за ослобођење свих Словена од аустријске и немачке власти.
Август 17. 8. — У Љубљани основан Народни свет за Словенију и Истру — за југословенско уједињење.
Септембар 14. 9. — Почетак артиљеријске припреме за пробој Солунског фронта. 17. 9. — Пробој Солунског фронта.
Октобар 1. 10. — Програм аустријске владе о ограниченој аутономији одбијају сви словенски посланици. 5. 10. — 30. 11. — Српска и савезничка офанзива у Србији и даље. 6. 10. — У Загребу основано Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба. 16. 10. — Манифест цара Карла I Аустријског за федерализацију аустријског дела монархије (без ефекта). 19. 10. — Објава Народног вијећа СХС — „преузима у своје руке вођење народне политике”, Декларација о уједињењу Јужних Словена у једну државу (Држава Срба, Хрвата и Словенаца). 23. 10. — Вест о побуни у хрватским јединицама у Ријеци изазива пад мађарске владе. + НВ СХС позива на формирање месних Одбора Народног вијећа за очување мира и реда. 24. 10. — 4. 11. — Италијанска офанзива у северној Италији, распад АУ армије, заузети Трст и Ријека. 28. 10. — Проглашено Председништво НВ СХС на челу са Антоном Корошцем. 28—29. 10. — Нереди и пљачка у Осијеку и околини, домобранство заводи ред. 29. 10. — 25п Хрватски сабор проглашава раскид свих државно-правних веза с Аустријом и Мађарском (Хрватско-угарска нагодба), прикључење Хрватске новоствореној Држави Словенаца, Хрвата и Срба, тражи квалификовану већину за доношење устава. 30. 10. — Мађарски парламент је изгласао раскид свих државно-правних веза с Хрватском чиме је признао њену самосталност. 31. 10. — Револуција у Мађарској, крај АУ. + Аустроугарска флота у Пули се предала представницима Народног вијећа и ставила под хрватску заставу. + Главни одбор НВ СХС у БиХ образовао владу за Босну и Херцеговину на челу са Атанасијем Шолом (преузима власт 3. 11.).
Новембар 1. 11. — Италијани потопили СМС Вирибус Унитис у Пули. + Српска војска (Дунавска дивизија) ушла у Београд. + Рудолф Мајстер преузео контролу над Марибором у име Народног вијећа. 3. 11. — Аустроугарско примирје са Савезницима, у Вили Ђусти, ступа на снагу сутрадан. 4. 11. — Италијани се искрцали у Задру, ескадра долази и у Ријеку. + Српске трупе (1. армија) почеле прелазак граничних река. 5. 11. — Народно вијеће СХС упутило делегацију у Београд, тражећи војну помоћ. 6. 11. — 9. 11. — Конференција о југословенском уједињењу у Женеви (српска влада, Југословенски одбор, НВ СХС, парламентарне групе српске скупштине); Женевски споразум предвиђа унију Државе СХС и Краљевине Србије са заједничком владом, до доношења Устава — одбачено у Србији, поделе и у Народном вијећу. 6. 11. — Један српски одред из 2. армије (Степе Степановића) стигао у Сарајево, на позив Народног вијећа Босне и Херцеговине. 7. 11. — Основан иредентистички Косовски комитет. 8. 11. — Српска влада признаје Народно вијеће у Загребу као закониту владу Срба, Хрвата и Словенаца на територији АУ монархије (не и Државу СХС). 11. 11. — Оставка српске владе (потпредседник Стојан Протић а затим и Пашић), као реакција на Женевски споразум. + Крај Првог светског рата. 13. 11. — У Београду потписано примирје са Мађарима — последње примирје Првог светског рата — који су се обавезали да се повуку на линију северно од линије Липово—Арад—Сегедин, Суботица—Баја—Печуј—Барч и даље Дравом. 14. 11. — Ппук. Стеван Швабић са српским добровољцима одвратио Италијане од заузимања Љубљане. + Један српски батаљон стигао у Загреб, наставља за Ријеку. 15. 11. — Српска војска стигла у Ријеку (или још 13?). 16. 11. — Предлог Покрајинске владе за Далмацију тражи хитно уједињење са Србијом и Црном Гором (због италијанског надирања). 17. 11. — Српска војска се из Ријеке повлачи на Сушак, улазе Италијани. 24. 11. — Седница средишњег одбора Народног вијећа СХС: усвојен предлог Одбора седморице за уједињење ДСХС са Србијом и Црном Гором и Напутак делегацији за преговоре са Србијом (коначну организацију нове државе може одредити „само свеопшта народна скупштина... са већином од две трећине гласова” итд.); Стјепан Радић: „Господо! Још није прекасно! Не срљајте као гуске у маглу.” 24. 11. — Скупштина Срема у Руми донела одлуку о прикључењу Србији. 25. 11. — Велика народна скупштина Војводине (Банат, Бачка и Барања) за прикључење Србији. 26. 11. — Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори (Подгоричка скупштина) — збачен Краљ Никола, за уједињење са Србијом. 27. 11. — Одбори Народног вијећа у Бањалуци (и неким другим босанским градовима ових дана) и Котору за уједињење са Србијом. 28. 11. — Делегација НВ СХС из Загреба стиже у Београд, уз свечани дочек (нема Радића). 30. 11. — Словеначки делегати стижу у Београд.
Децембар 1. 12. — 25п|Краљевина СХС У Београду проглашено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Изасланство Народног Вијећа СХС је обавестило престолонаследника Александра о закључку НВ СХС од 24. 11. да се Држава СХС уједини са Србијом и Црном Гором, на шта је престолонаследник прогласио уједињење. 5. 12. — Домобранске пуковније демонстрирају у Загребу за хрватску републику, долази до крвопролића у сукобу са трупама верним Народном вијећу (морнари и соколи). 10. 12. — Српска војна мисија у Загребу, с циљем стварања нове народне војске. 20. 12. — Формирана прва влада Краљевства СХС: мандат од регента добио радикал Стојан Протић (а не Пашић — противно страначком споразуму), потпред. Антон Корошец, министар спољних послова Анте Трумбић, унутрашњих послова Светозар Прибићевић. 22. 12. — Прописана застава и грб Краљевине СХС (грб ће претрпети промене). 25. 12. — У КСХС се спроводи жигосање аустроугарских круна (до 31. 1. следеће године). 28. 12. — У Хрватској укинути месни одбори Народног вијећа и Народне страже (који морају вратити оружје); на захтев мин. унутр. послова, влада Хрватске-Славоније поднела оставку.
1919. мини|250п|Историјске земље Краљевине СХС (спољне границе од 1921) Јануар 6. 1. — Божићна побуна у Црној Гори (присталице династије Петровић уз италијанску подршку). + Манифест регента Александра (програм владе) — сазивање народног представништва, уставно-парламентарна владавина, проширења права и слобода из српског устава на целу КСХС, аграрно питање, утврђивање граница. 18. 1. — Почетак мировне конференције у Версају. 27. 1. — Мариборска крвава недеља — Словенци убили десетак аустријских демонстраната. 28. 1. — У предратној Србији и Црној Гори уведен грегоријански календар, тако што је после Савиндана 14. јануара (по јулијанском) дошао 28. јануар (по грегоријанском) — тиме је изједначен календар у Краљевини СХС. 31. 1. — Завршено жигосање југословенских круна (има их 5,323 милијарде).
Фебруар 3. 2. — Ванредна скупштина ХПСС — осуђено спровођење централизације у Хрватској. 10. 2. — САД признале Краљевину СХС (прво међународно признање). 15. 2. — Нова влада Хрватске-Славоније, с мањим бројем министарстава и овлашћења. 25. 2. — Претходне одредбе за припрему аграрне реформе: декретом укинути чивчијски (кметски) и колонатски односи, предвиђена раздеоба великих имања. т. м. — У Сарајеву основана Демократска странка, од неколико либералних странака и група. т. м. — Основана Југословенска муслиманска организација.
Март 1. 3. — Окупило се Привремено народно представништво Краљевине СХС (296 посланика делегираних из скупштина и сабора; ХПСС, са 2 посланика, одбила учешће). 8. 3. — Резолуција ХПСС — не признају монархију ни легитимитет Привременог представништва. 9. 3. — Гомила студената демолирала књижару Стјепана Радића у Загребу. 11. 3. — Царинска тарифа Србије проширена на целу КСХС (жели се заштита индустрије). 16. 3. — Престоном беседом регента Александра формално почео рад Привременог народног представништва. 22. 3. — Југословенска демократска лига у Паризу предлаже јединствену (унитарну) Југославију са управном децентрализацијом. 25. 3. — Стјепан Радић ухапшен (у затвору до 27. 2. 1920). пролеће — Местимични напади на властелинска имања и самовласна подела земље у КСХС.
Април 14. 4. — Вудро Вилсон одбацује италијанске захтеве за Ријеком и обалом јужно од града — Италијани напуштају конференцију 23. 4.. 20. 4.—23. 4. — У Београду, на Конгресу уједињења социјал-демократских странака југословенског простора (осим словеначке Југословенске социјалдемократске странке), основана Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста), скраћено СРПЈ(к) — за социјалну револуцију, донета одлука о приступању Комунистичкој интернационали (на Вуковарском конгресу 1920. трансформисана у Комунистичку партију Југославије (КПЈ). Истовремено одржан Конгрес синдикалног уједињења. 12. 5. — Одлучено да се одржи плебисцит у Целовечкој котлини, подељеној на Зоне А и Б. 29. 5. — Проглашена краткотрајна Република Прекмурје. 30. 5. — Француски предлог за слободни град Ријеку — делегација СХС одбија. мај — Стјепан Радић сакупио 167.667 потписа у позиву Западним силама да обнове независност Хрватске.
Јун 6. 6. — У југословенској корушкој офанзиви заузет Целовец (Клагенфурт), под притиском Сила делимично повлачи трупе, у зону А. 13. 6. — Одлука о подели Баната између Румуније и Југославије. 28. 6. — Немачка потписује Версајски споразум; фактичко колективно међународно признање Краљевине СХС (В. Британија и Француска то учиниле почетком месеца).
Јул 17. 7. — Основана Хрватска заједница (Старчевићевци и Напредна демократска странка). 20. 7. — 21. 7. — Генерални штрајк радника на територији Краљевине СХС, у знак солидарности са револуцијама у Совјетској Русији и Мађарској. Влада то користи као изговор да не иде у интервенцију против Мађарске.
Август 12. 8. — Уредба о забрани отуђивања и оптерећивања великих поседа у КСХС. 16. 8. — Љуба Давидовић на челу владе (први пут), чији ће учинак бити 8-часовно радно време и осигурање радника.
Септембар 12. 9. — Габријеле Д'Анунцио са својим добровољцима заузео Ријеку. 10. 9. — Потписан мировни уговор између сила Антанте и Аустрије у Сен Жермен ан Леу, формално распуштање Аустроугарске и признање новонасталих држава, међу којима и Краљевине СХС („Српско-хрватско-словеначка држава”); делегација КСХС потписује тек 5. 12. због питања мањина и репарација. септембар — Уредба о увођењу општег осмочасовног радног времена у КСХС.
Октобар 10. 10. — У Загребу образован СКОЈ. октобар — Основана Земљорадничка странка (или Земљораднички савез).
Новембар 26. 11. — Почело маркирање раније жигосаних југословенских круна, како би се спречиле злоупотребе (до 11. 1. следеће године). 27. 11. — Потписан мировни уговор с Бугарском у Нејиу; добици Краљевине СХС: Струмица, Босилеград, Цариброд (тражени и Видин, Трн, Ћустендил...). 29. 11. — Упад Мађара у Лендаву одмах одбијен.