Праисторијска технологија је технологија која претходи писаној историји. Историја је проучавање прошлости помоћу писаних записа. Све што претходи првим писаним историјским изворима је праисторијско, укључујући и раније технологије. Око 2,5 милиона година пре развоја писма, технологија је започела са најранијим хоминидима који су користили камене алатке, првобитно за лов на храну, а касније и за припрему хране.
Постоји неколико фактора који су омогућили или учинили неопходном еволуцију праисторијске технологије. Један од кључних фактора је бихевиорална модерност високо развијеног мозга врсте Homo sapiens способног за апстрактно расуђивање, језик, интроспекцију и решавање проблема. Појава пољопривреде довела је до промене начина живота од номадског до живота у сталним насељима, са припитомљеним животињама и земљом која се обрађивала разноврснијим и софистициранијим алатима. Уметност, архитектура, музика и религија развијале су се током праисторијских периода.
Стари свет
Камено доба Камено доба је широк праисторијски период током којег се камен широко користио за израду алатки са оштром ивицом, врхом или ударном површином. Овај период је трајао отприлике 2,5 милиона година, од времена раних хоминида до врсте Homo sapiens у касном плеистоцену, и углавном се завршио између 6000. и 2000. године пре нове ере појавом обраде метала.
Начин живота у каменом добу био је карактеристичан за ловце-сакупљаче који су путовали како би ловили дивљач и сакупљали дивље биљке, уз минималне промене у технологији. Како се последњи глацијални период тренутног леденог доба ближио крају (пре око 12.500 година), велике животиње попут мамута и изумрле врсте бизона (Bison antiquus) су изумрле, а клима се променила. Људи су се прилагодили максимизирањем ресурса у локалним срединама, сакупљањем и конзумирањем ширег спектра дивљих биљака, као и ловом или хватањем ситније дивљачи. Припитомљавање биљака и животиња у раним фазама током мезолита у Старом свету (Афроевроазија) и архајског периода у Новом свету (Америке) довело је до значајних промена и ослањања на пољопривреду током неолита у Старом свету и формативног периода у Новом свету. Пољопривредни живот довео је до седелачког начина живота и значајних технолошких унапређења., Revised Edition. Boulder, Colorado: Johnson Books.
Иако палеолитске културе нису оставиле писане записе, прелазак са номадског живота на стална насеља и пољопривреду може се закључити из низа археолошких доказа. Такви докази укључују древне алатке, пећинске слике и другу праисторијску уметност, попут Вилендорфске Венере. Људски остаци такође пружају директне доказе, како кроз испитивање костију, тако и проучавањем мумија. Иако су конкретни докази ограничени, научници и историчари успели су да донесу значајне закључке о начину живота и култури различитих праисторијских народа, као и о улози коју је технологија играла у њиховим животима.
Доњи палеолит Период доњег палеолита био је најранија подела палеолита или старог каменог доба. Обухвата време од пре око 2,5 милиона година, када се у тренутном археолошком запису појављују први докази о изради и употреби камених алатки од стране хоминида, па све до пре око 300.000 година, протежући се кроз олдованску („модус 1”) и ашелску („модус 2”) литичку технологију.
Рани људи (хоминиди) користили су технологију камених алатки, попут ручног клина који је био сличан оном који користе примати, за које је утврђено да имају ниво интелигенције модерне деце узраста од 3 до 5 година. Интелигенција и употреба технологије нису се много мењали милионима година. Прва врста рода Homo почела је са врстом Homo habilis пре око 2,4 до 1,5 милиона година.Gabora, Liane; Russon, Anne. "The Evolution of Intelligence." chapter in Sternberg, Robert J.; Kaufman, Scott Barry. (editors). (2011). . . Homo habilis („спретни човек”) стварао је камене алатке назване олдованске алатке.Leakey, Richard Dutton Adult. Wilford, John Noble. (9. 8. 2007). Fossils in Kenya Challenge Linear Evolution New York Times. Retrieved 16. 12. 2011.Dalling, Robert. (2006). The Story of Us Humans, From Atoms to Today's Civilization. Lincoln: iUniverse. . Homo ergaster је живео у источној и јужној Африци пре око 2,5 до 1,7 милиона година и користио разноврсније и софистицираније камене алатке од свог претходника, Homo habilis-а, укључујући усавршавање наслеђених олдованских алатки и развој првих ашелских бифацијалних секира.Beck, Roger B.; Black, Linda; Krieger, Larry S.; Naylor, Phillip C.; Shabaka, Dahia Ibo. Evanston, IL: McDougal Littell. .
Homo erectus („усправни човек”) живео је пре око 1,8 до 1,3 милиона година у западној Азији и Африци и сматра се првим хоминидом који је ловио у координисаним групама, користио сложене алате и бринуо се о немоћним или слабијим сапутницима.Boehm, Christopher. (1999). . .New discovery suggests Homo erectus originated from Asia Daily News & Analysis. 8. 6. 2011. Retrieved 17. 12. 2011. Homo antecessor, најранији хоминид у северној Европи, живео је пре између 1,2 милиона и 800.000 година и користио камене алатке.Moore, Matthew. (8. 7. 2010). "Norfolk earliest known settlement in northern Europe." London: The Daily Telegraph Retrieved 8. 7. 2010.Ghosh, Pallab. (7. 7. 2010). "Humans' early arrival in Britain." BBC Retrieved 8. 7. 2010. Homo heidelbergensis живео је пре између 600.000 и 400.000 година и користио технологију камених алатки сличну ашелским алаткама које је користио Homo erectus.
Европска и азијска налазишта која датирају од пре 1,5 милиона година изгледа да указују на контролисану употребу ватре од стране Homo erectus-а. Налазиште у северном Израелу од пре око 690.000 до 790.000 година сугерише да је човек могао да пали ватру.Fire out of Africa: a key to the migration of prehistoric man. The Hebrew Museum of Jerusalem. 27. 10. 2008. Retrieved 20. 12. 2011. Homo heidelbergensis је можда био прва врста која је сахрањивала своје мртве пре око 500.000 година.The Mystery of the Pit of Bones, Atapuerca, Spain: Species Homo heidelbergensis. Smithsonian Institution. Retrieved 15. 12. 2011.
Средњи палеолит Период средњег палеолита одвијао се у Европи и на Блиском истоку, током којег су живели неандерталци (око 300.000–28.000 година пре нове ере). Најранији доказ (Мунго човек) о насељавању у Аустралији датира из периода од пре око 40.000 година, када су модерни људи вероватно прешли из Азије селећи се са острва на острво. Склоништа у стенама Бимбетке показују најраније трагове људског живота у Индији, од којих су неки стари око 30.000 година.
Homo neanderthalensis је користио мустеријенске камене алатке које датирају од пре око 300.000 годинаSkinner, A.; Blackwell, B.; Long, R.; Seronie-Vivien, M.R.; Tillier, A.-M.; Blickstein, J. (28. 3. 2007). "New ESR dates for a new bone-bearing layer at Pradayrol, Lot, France". Paleoanthropology Society. и укључују мање алатке налик ножевима и стругаче. Они су сахрањивали своје мртве у плитким гробовима заједно са каменим алаткама и животињским костима, иако су разлози и значај сахрана оспорени. (2nd edition). Thames & Hudson. ."Evolving in their graves: early burials hold clues to human origins - research of burial rituals of Neanderthals." Findarticles.com 15. 12. 2001. Retrieved 25. 3. 2011.
Homo sapiens, једина жива врста у роду Homo, настала је у Африци пре око 200.000 година. У поређењу са својим претходницима, Homo sapiens је имао сложенију структуру мозга, што је омогућило бољу координацију за манипулисање предметима и знатно већу употребу алатки.Sternberg, Robert J.; Kaufman, Scott Barry. (editors). (2011). . . Током овог периода стварана је и уметност. Намерно сахрањивање, посебно са гробним прилозима, може бити један од најранијих облика религијске праксе који се могу открити, јер може означавати „бригу за мртве која превазилази свакодневни живот”.Lieberman, Philip. (1991). . . Најранија неспорна људска сахрана до сада датира од пре 130.000 година. Људски скелетни остаци обојени црвеним окером откривени су у пећини Скул у Кафзеху у Израелу са разним гробним прилозима.Lieberman, Philip . .
Горњопалеолитска револуција Током горњопалеолитске револуције, напредак у људској интелигенцији и технологији радикално се променио са појавом бихевиоралне модерности пре између 60.000 и 30.000 година. Бихевиорална модерност је скуп особина које разликују врсту Homo sapiens од изумрлих линија хоминида. Homo sapiens је достигао пуну бихевиоралну модерност пре око 50.000 година захваљујући високо развијеном мозгу способном за апстрактно расуђивање, језик, интроспекцију и решавање проблема.
Орињасијенске алатке, попут алатки са каменим сечивом, алатки од рогова и алатки од костију, створене су током овог периода. Људи су почели да праве одећу. Оно што изгледа као игле за шивење пронађено је од пре око 40.000 година, аTravis, John. "The Naked Truth? Lice hint at a recent origin of clothing." Retrieved 15. 4. 2007. обојена влакна лана која датирају од пре 36.000 година пронађена су у праисторијској пећини у Републици Грузији. Људска бића су можда почела да носе одећу још пре 190.000 година.Travis, John. (2003)."The naked truth? Lice hint at a recent origin of clothing." . Отровано оружје је обележје напредне технологије ловаца-сакупљача. Трагови токсичних биљних алкалоида на микролитским врховима стрела у Квазулу-Наталу, у Јужној Африци, датирају од пре 60.000 година.
Појавили су се културни аспекти, попут уметности горњег палеолита, која је укључивала пећинске слике, скулптуре попут фигурина познатих као Венере, као и резбарије и гравуре од кости и слоноваче. Најчешћи мотиви биле су велике животиње које су ловили људи тог времена. Пећина Алтамира и палеолитска пећинска уметност северне Шпаније и палеолитска уметност у долини Коа су примери таквих уметничких дела. Музички инструменти попут фрула појавили су се током овог периода.
Мезолит Мезолитски период био је прелазна ера између палеолитских ловаца-сакупљача, која је почела са топлим периодом холоцена пре око 11.660 година и завршила се неолитским увођењем земљорадње, чији је датум варирао у сваком географском региону. Током овог периода било је неопходно прилагођавање због климатских промена које су утицале на животну средину и врсте доступне хране.
Мале камене алатке назване микролити, укључујући мала сечива и микробирине, појавиле су се током овог периода.. На пример, копља или стреле пронађени су на најранијем познатом мезолитском месту битке на Гробљу 117 у Судану.Dawn of Ancient Warfare. Ancient Military History. Retrieved 17. 12. 2011. Холмегардски лукови пронађени су у мочварама северне Европе, а датирају из мезолита. The Traditional Bowyers Bible Volume 2. The Lyons Press. Ови микролити указују на употребу пројектилне технологије јер се широко претпоставља да су чинили врхове и зупце стрела. То доказују мезолитски налази пронађени у југозападној Немачкој, који су открили две врсте коришћених пројектила: стреле са попречним, трапезоидним каменим врховима и велике „харпуне” од рогова са зупцима. Ови алати указују на природу људског прилагођавања животној средини током тог периода, описујући мезолитска друштва као ловце-сакупљаче.
Неолитска револуција Неолитска револуција била је прва пољопривредна револуција, која је представљала прелаз са номадског живота ловаца-сакупљача на пољопривредни начин живота. Развила се независно на шест одвојених локација широм света пре око 10.000–7.000 година (8000–5000 година пре нове ере). Најранији познати докази постоје у тропским и суптропским областима југозападне/јужне Азије, северне/средње Африке и Средње Америке.
Постоје неке кључне дефинишуће карактеристике. Увођење пољопривреде резултирало је преласком са номадског на седелачки начин живота,. а употреба пољопривредних алатки попут плуга, штапа за копање и мотике учинила је пољопривредни рад ефикаснијим. Животиње су припитомљене, укључујући псе. Још једна дефинишућа карактеристика овог периода била је појава грнчарије, док је у касном неолиту уведен точак за израду грнчарије.. .