Сексуалност и простор (енгл. ) је област проучавања у оквиру друштвене географије. Ова синтагма обухвата све односе и интеракције између људске сексуалности, простора и места, што су теме које се проучавају у оквиру културне географије, тј. еколошке и архитектонске психологије, урбане социологије, студија рода, квир студија, социо-правних студија, планирања, студија становања и криминологије.
Специфичне теме које спадају у ову област су географије пребивалишта ЛГБТ особа, јавна места за секс, места квир отпора, глобалне сексуалности, сексуални туризам,Constructing tourism landscapes – gender, sexuality and space by Pritchard A. & Morgan N. J. Tourism Geographies, , 1 May 2000, pp. 115-139(25) географије проституције и забаве за одрасле, употреба сексуализованих локација у уметности,Space and Modern (Homo)sexuality in Tsai Ming Liang's Films by Lyn Van Swol и сексуално грађанство. Ова област је сада добро заступљена у академским програмима на универзитетском нивоу и почиње да остварује утицај и на средњошколско образовање (како у САД тако и у Уједињеном Краљевству).
Порекло и развој Рад социолога се дуго бавио односом између урбанизације и сексуалности, посебно у виду видљивих кластера или насеља која се одликују специфичним сексуалним моралом или праксама. Идентификација „подручја порока” (енгл. ) и, касније, „геј села”, представља стандардни део урбане социологије још од времена Чикашке школе.
Порекло термина „сексуалност и простор” може се пратити уназад до раних 1990-их година, када су употребу ове фразе популаризовале две публикације. Године 1990, оно што би се могло описати као „геј географија” представљено је широј публици када је чланак Ларија Кнопа објављен у часопису Geographical Magazine, што је изазвало одређене контроверзе.[Knopp, L. (1990) Social consequences of homosexuality. Geographical Magazine, May 20–25.] Године 1992. објављена је књига Беатриз Коломине под називом Сексуалност и простор (енгл. ); у којој се термин користи да би се елаборирала симболика кула и других структура као фалусних икона. Рад даље расправља о сексуалној психологији боја и других елемената дизајна.Sexuality & Space (Princeton Papers on Architecture) by Beatriz Colomina, Princeton Architectural Press; 4th ed. edition (1. 7. 1996.) Рецензију ових радова објавила је Елизабет Вилсон у часопису Harvard Design Magazine, у зиму/пролеће 1997. године.Sexuality and Space Review by Elizabeth Wilson, Harvard Design Magazine, Winter/Spring 1997
Унутар савремене географије, студије сексуалности су првенствено друштвене и културне оријентације, иако постоји и значајно ангажовање у политичкој и економској географији, посебно у радовима о успону квир аутономних простора, економија и алтернативних (квир) капитализама. Добар део рада инспирисан је политиком чији је циљ супротстављање хомофобији и хетеросексизму, информисање о сексуалном здрављу и промовисање инклузивнијих облика сексуалног грађанства. Методолошки, велики део рада је квалитативне оријентације, одбацујући традиционалне „стрејт” методологије, мада су се квантитативне методе и ГИС такође успешно користили. Рад је и даље претежно фокусиран на метрополитанске центре урбаног Запада, али су постојале и значајне студије које се фокусирају на руралне сексуалности и сексуалности на глобалном Југу.
Географије ЛГБТ особа Иако сексуалност „мањина” остаје тема која се ретко спомиње у школској географији, постала је прихваћен део многих универзитетских одсека за географију и често се предаје у оквиру курсева из друштвене и културне географије. Могуће је да је најутицајнија публикација која је позиционирала сексуалност као прихваћени део географије књига Мапирање жеље (енгл. ), збирка коју су уредили Дејвид Бел и Џил Валентајн. Бел и Валентајн пружају критички преглед историје географских радова о сексуалности и постављају агенду за даља истраживања. Посебно су критични према најранијим сексуалним географијама написаним током 1970-их и 1980-их у Уједињеном Краљевству и Северној Америци. За разлику од приступа „тачкица на мапама” из 1970-их и 1980-их, Мапирање жеље представља покушај мапирања географија хомосексуалности, транссексуалности, бисексуалности, садомазохизма и буч-фем лезбијских идентитета.Bell, D. & Valentine G. (eds) (1995) Mapping desire: geographies of sexualities. London: Routledge. Ово је представљало важну прекретницу у ангажовању географа у развоју квир теорије. Каснија истраживања су даље развила овај рад, са све већим фокусом на транснационални ЛГБТ активизам; пресеке националности и сексуалности и питања ЛГБТ грађанства и сексуалне политике на различитим нивоима, од тела до глобалног нивоа.
Откако је крајем 1970-их и 1980-их порасла пажња према географијама ЛГБТ особа, више истраживања је усмерено на однос између места, простора и сексуалности. Истражују се нови феномени и проблеми; на пример, у истраживању Дереке Рашбрук, она истиче да су неки од секундарних градова у САД попут Портланда и Остина, видели геј четврти у својим градовима као нешто што представља модерност и разноврсност њихових градова;Rushbrook, D (2002). "Cities, Queer Space, and the Cosmopolitan Tourist" GLQ: A Journal of Lesbian and Gay Studies 8(1-2):183-206 штавише, транссексуалне особе и особе трећег пола, катоји на Тајланду, познати су широм света по својим плесним наступима и сматрају се обавезном атракцијом приликом посете Тајланду.
С друге стране, потенцијална потрошња ЛГБТК+ група и градови почињу да циљају ову групу, што ствара феномен назван ружичасти туризам (енгл. ) или ЛГБТК+ туризам, где се пружају сигурне услуге без дискриминације и објекти попут пабова и сауна који циљају ЛГБТК+ особе. Штавише, све већа легализација истополних бракова у неким западним земљама имала је значајан утицај на туризам и кретање, упркос томе што истополни бракови можда имају ограничену правну моћ у њиховим матичним земљама.
Како је Роберт Олдрич рекао у чланку „Хомосексуалност и град: Историјски преглед”,Collins A. Eds (2006) Cities of Pleasure :Sex and the Urban Socialscape London, Routledge постоји нераскидив однос између простора и људи, где људи непрестано обликују пејзаж. На пример, једна од школа на Тајланду понудила је изградњу тоалета за трећи пол како би транссексуални ученици избегли присилно бирање између мушког или женског тоалета.BBC News :Thai school offers transsexual toilet http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/7529227.stm Однос између сексуалности и простора није независан од других области географије; често постоје и други аспекти повезани са овим питањима и феноменима као што су културна и политичка географија. У погледу културне географије, барови су одиграли велику улогу у повезивању простора са ЛГБТК заједницом, али и у раздвајању тих заједница. Сепаратизам у лезбијским и геј мушким заједницама је теорија о томе зашто су се ове заједнице раздвојиле и како су барови одиграли улогу у том раздвајању. Барови и квир простори имају међусобну везу. Године 2012, додатна пажња посвећена је ЛГБТ заједници и домовима за пензионере у Британској Колумбији, Канада. Становник Ванкувера „Алекс Санга је одлучан да осигура да старији припадници ЛГБТ заједнице имају удобно место за провођење старости” изградњом домова за пензионере намењених ЛГБТ заједници, док у Монтреалу (Квебек), Канада, већ постоји један у функцији, као и неколико њих у Сједињеним Америчким Државама.
Хетеросексуалне географије Истраживање о сексуалностима и простору се временом проширило и обухватило не само студије о ЛГБТ популацијама, већ и географије и просторе хетеросексуалности. Ово укључује, између осталог, разматрање утицаја сексуалности на видљивост комерцијалног секса; дизајн и потрошњу стамбеног простора; просторе сексуалног образовања; сексуализацију простора за слободно време и малопродају; пејзаже сексуалног туризма; просторе љубави, бриге и интиме. Ово је довело географије сексуалности у дијалог са родном географијом показујући да сексуалне норме репродукују одређене идеје о мушкости и женствености.[Hubbard, P. (2008) "Here, there, everywhere: the ubiquitous geographies of heteronormativity" Geography Compass]. Даљи развој у овом погледу тиче се сексуализације глобалног пословања и глобализације комодификованих женских сексуалности које фаворизују одређене појмове покорности и доминације.
Духовни простори ЛГБТКИ особа Чланови нехетеросексуалних заједница могу изгубити могућност да се моле или практикују религију у оквиру најраширенијих верских организација јер нису прихваћени због своје сексуалности. Због тога се стварају други духовни простори, познати у многим случајевима као „квир духовни простори”, који могу варирати од светих зграда или локација које могу бити „квир” до природних окружења или културних пракси самих по себи. Овакво понашање доводи до тога да општа популација верује да су ЛГБТКИ (лезбијке, геј, бисексуалне, трансродне, квир и интерсекс) заједнице углавном атеистичке или агностичке, али у ствари неки само усвајају неаврамске вере са предхришћанским традицијама и обичајима, који се темеље на охрабривању тежњи и личном благостању.
Друга опција за стварање ових квир духовних простора је учешће у „квировању” религија, покрету који омогућава људима да и даље практикују своје традиционалне религије, али у простору који је толерантан према њиховим сексуалним изборима. Ово ствара нови начин културног ангажмана и отвара верске групе људима који би иначе били изопштени. Ова опција постаје све популарнија и стога су квир цркве постале алтернатива за ЛГБТКИ заједнице широм света.
Такође су створене и алтернативне религије/духовне организације, попут лезбијског огранка сепаратистичког феминизма који је успео да дâ глас делу заједнице који је био изопштен, а такође је имао моћ да пружи основу или образложење за разлике са којима су се сусретали у хетеросексуалном друштву.
Географије сексуалне трговине Истраживања локација порока и проституције дуго су повезана са проучавањем сексуалности и простора. Пионирски – иако контроверзан – у овој области био је Симанскијев рад (1988) Неморални пејзаж (енгл. );Symanski, R. (1981) Immoral Landscape: female prostitution in the urban West Toronto: Butterworths касније студије су разматрале социо-правну регулацију простора проституције, забаве за одрасле, секс шопова и барова са хостесама, и настојале су да таква питања сместе у шири теоријски контекст који се односи на репродукцију хетеронормативности.Hubbard, P. (1999) Sex and the city: geographies of prostitution in the Urban West (Chichester; Ashgate) Многи радови, међутим, игноришу мушки сексуални рад и облике интерсекс и транс рада, док се други радови и даље фокусирају искључиво на однос између локација сексуалног рада и ширења сексуалних инфекција, укључујући ХИВ. Студије попут „Процене ризика код возача камиона на дугим релацијама” (енгл. ) коју спроводи Универзитет Алабаме у Бирмингему, активне од априла 2007. године,Clinicaltrial.gov такође могу бити повезане са овим пољем проучавања јер ће прикупљене статистике представљати узорковање сексуалног понашања у контролисаној популацији једне подгрупе.Social Geographies: From Difference to Action by Ruth Panelli, pg.113-117, 2004
Критике и конфликти