Злостављање током порођаја (акушерско насиље или непоштовање пацијента) генерално се дефинише као интеракције или услови које локални консензус сматра понижавајућим или недостојанственим, као и интеракције или услови који се доживљавају или имају за циљ да буду понижавајући или недостојанствени. Анализа пејзажа коју су 2010. године спровеле Баузер и Хил (Bowser and Hill) дефинисала је седам категорија увредљиве неге или неге без поштовања, укључујући физичко злостављање, клиничку негу без пристанка, негу без поверљивости, недостојанствену негу, дискриминацију, напуштање и противправно задржавање у здравственим установама.

Овакав третман сматра се обликом насиља над женама и кршењем женских права. То је проблем који се понавља у установама широм света, према студијама Светске здравствене организације, и може имати озбиљне последице по мајку и дете. Наиме, злостављање током порођаја може спречити жене да траже пренаталну негу и користе друге здравствене услуге у будућности. Адолесценткиње, неудате жене, жене са ниским социоекономским статусом, мигранткиње, жене заражене ХИВ-ом и припаднице националних мањина су у већем ризику од акушерског насиља.

Дефиниција и облици злостављања Светска здравствена организација напомиње да злостављање током порођаја још увек није коначно дефинисано нити научно измерено. Међутим, злостављање током порођаја се генерално дефинише као занемаривање, физичко злостављање и/или непоштовање од стране здравствених радника према пацијенткињама на порођају. Овакав третман сматра се кршењем људских права жена.

Злостављање током порођаја може се јавити у широком спектру и може бити у облику неге без поверљивости, недостојанствене неге, дискриминације, отвореног физичког злостављања, неге без пристанка, напуштања или задржавања у установама.

Епидемиологија и последице Истраживања о преваленцији насилних пракси приликом порођаја спровела је Светска здравствена организација. Њихове студије показују да жене које се порађају у здравственим установама често и широм света доживљавају непоштовање, злостављање и/или занемаривање.

Студија из 2020. године, спроведена у Гани, Гвинеји, Мјанмару и Нигерији, открила је да је више од 40% посматраних жена и 35% анкетираних жена доживело малтретирање током порођаја. Штавише, сматра се да су адолесценткиње, мигранткиње, жене заражене ХИВ-ом и припаднице националних мањина подложније злостављању током порођаја него остале групе.

Неколико системских и социокултурних баријера и даље ставља жене у неповољан положај у друштву. Ово укључује застареле родне улоге због којих лекари и други виде жене као слабе или рањиве. Жене на порођају су веома рањиве и често не могу да се заштите од малтретирања, па последице акушерског насиља могу бити озбиљне и за мајку и за дете. Често је тешко избећи родну пристрасност у здравству, због чега се жене осећају несигурно када разматрају тражење помоћи или начина да се заштите. Увредљив однос који се ствара између жене и њених здравствених радника као резултат злостављања током порођаја често доводи до тога да жена развије опште неповерење према здравственим услугама. Штавише, последице могу обухватити и невољност да се у будућности затраже пренатална нега, медицинска помоћ током порођаја и друге здравствене услуге.

Географија

Северна и Јужна Америка Неки извори наводе да су северноамерички акушери и гинеколози, посебно између 1950-их и 1980-их, практиковали оно што се називало мужевљев шав, који подразумева постављање додатних шавова у вагину жене након епизиотомије или природног пуцања које се дешава током порођаја. Ова процедура је наводно извођена како би се повећало будуће сексуално задовољство мужа и често је изазивала дуготрајан бол и нелагодност код жене. Нема доказа да је таква пракса била широко распрострањена у Северној Америци, али се њено помињање често појављује у студијама о епизиотомији у одређеним америчким земљама као што је Бразил.

У новије време већа пажња се поклања начину на који северноамерички лекари третирају труднице. Све је присутнија идеја да долази до „исправљања” акушерског насиља, те да је право жена на избор у неким ситуацијама угрожено. У случајевима када су животи жене и фетуса у опасности, жена има право да одбије негу кроз процедуре као што су царски рез, епизиотомија или порођај уз помоћ вакуума. Жене су често присиљене на ове инвазивне процедуре, иако се показало да таква принуда изазива дуготрајна оштећења, при чему многе жене упоређују то искуство са силовањем.

Термин „акушерско насиље” посебно се користи у латиноамеричким земљама, где закон забрањује такво малтретирање. Ови закони постоје у неколико латиноамеричких земаља, укључујући Аргентину, Порторико и Венецуелу.Види још:

Истраживање акушерског насиља у две јавне болнице у Мексику, које је анализирало искуства са порођаја током једног месеца 2012. године, показало је да су се физичко злостављање, вербално злостављање и дискриминација отворено дешавали широм установа. Жене које су примале државно помогнуто осигурање биле су изложене највећој дискриминацији од стране здравствених радника.

Африка Танзанија је афричка земља са историјом злостављања током порођаја. Године 2011, Шенон Макман (Shannon McMahon) и њени сарадници истраживали су да ли су наводне интервенције за смањење преваленције злостављања током порођаја биле ефикасне. Приликом интервјуисања жена, оне су своја искуства у почетку описивале као неутрална или позитивна. Међутим, након што су им предочени различити аспекти злостављања, велика већина жена је заправо пријавила да је доживела злостављање током порођаја. У периоду 2013–2014, Хана Ратклиф (Hannah Ratcliffe) и сарадници спровели су студију како би истражили могуће интервенције за побољшање искустава жена на порођају. Увели су „дан отворених врата за порођај” који је олакшао комуникацију између пацијената и пружалаца услуга и едуковао их о процедурама везаним за порођај. Тим је такође спровео „радионицу о породиљској нези са поштовањем” која је имала за циљ стварање разговора о поштовању између здравственог особља и пацијената. Оно што су открили јесте да је овај приступ био успешан у помоћи реконструкцији система без великих трошкова. Дошло је до повећања задовољства искуством порођаја код жена за 60%. Током истог временског периода као и Ратклифина студија, Стефани Куџаваки (Stephanie Kujawaki) и сарадници урадили су упоредну студију порођаја са и без интервенција. Основна линија за студију спроведена је 2011–2012, а завршна половина студије спроведена је 2015. године. Оно што су открили јесте да је након интервенција дошло до смањења злостављања и непоштовања током порођаја за 66%. Ова студија показује да реформе заједнице и здравственог система могу помоћи у промени и преобликовању норми по којима се жене малтретирају током порођаја.

Азија У периоду 2014–2015, Шрипорна Батачарја (Shreeporna Bhattacharya) и Т. К. Сундари Равиндран (T.K. Sundari Ravindran) одлучиле су да квантитативно утврде преваленцију злостављања током порођаја у округу Варанаси у северној Индији коришћењем упитника. Два рурална блока у округу Варанаси са високим стопама институционалних порођаја била су фокус студије, а субјекти су насумично одабрани међу женама које су живеле на том подручју. Батачарја и Равиндран извештавају да је учесталост насилног понашања износила 28,8%, при чему је „насилно понашање” служило као општи термин. Два најчешћа облика злостављања била су недостојанствена нега (19,3%) и физичко злостављање (13,4%). Поред тога, 8,5% пацијенткиња је пријавило да су биле занемарене или напуштене, 5,6% је доживело негу без поверљивости, а 4,9% се суочило са понижењем због недостатка чистоће. Ауторке такође примећују да је 90,5% субјеката било суочено са неприкладним захтевима за новац. Што се тиче корелације, није било значајне везе између социо-економског статуса и злостављања, иако су жене које су имале компликације током порођаја имале четири пута већу вероватноћу да ће доживети злостављање у установама.

Фатима Алзјуд (Fatima Alzyoud) и њене колеге проучавали су злостављање током порођаја у Јордану, посебно у облику занемаривања и вербалног злостављања. За локације студије коришћена су четири државна центра за здравље мајке и детета, а испитанице су биле 390 јорданских жена старости од 18 до 45 година. Скала за вербално злостављање и занемаривање током порођаја (CVANS) показала је да је 32,2% субјеката доживело занемаривање, а 37,7% се суочило са вербалним злостављањем током свог последњег порођаја. Поред тога, постојала је негативна корелација између старости и занемаривања/вербалног злостављања.

Интерсекционалност акушерског насиља

Раса и етничка припадност Док су глобална истраживања и залагање за здравље мајки тек недавно скренули пажњу на акушерско насиље, историчари примећују и историјске примере. У Сједињеним Америчким Државама, историчари потврђују да је то почело током ропства, где су поробљене жене биле физички експлоатисане и где су над њима вршили експерименте лекари предратни југа који су желели да унапреде области акушерства и гинекологије. Касније, историчари потврђују да је то имало облик присилних стерилизација црнкиња и других жена не-белкиња као део еугеничког покрета. Мисисипијевске апендектомије (енгл. Mississippi appendectomies) односе се на искуство присилне и изнуђене стерилизације црнкиња између 1920. и 1980. године. Овај термин који је сковала активисткиња Фани Лу Хејмер, подразумевао је стерилизацију црнкиња и других жена не-белкиња без њиховог пристанка, знања и без ваљаног медицинског разлога. Хејмер се присећа да јој је урађена хистеректомија, без пристанка, током операције уклањања миома материце, чиме је постала неплодна. Истраживачи потврђују да су хистеректомије и подвезивања јајовода сиромашним црнкињама радили медицински стажисти којима је било дозвољено да на њима „вежбају” хируршке вештине.

Научници показују да су неки од ових историјских облика неге без поштовања опстали и у 21. веку. Црне мајке свих социоекономских статуса, укључујући Серену Вилијамс, детаљно су описале искуства у којима су биле игнорисане или одбациване док су пријављивале знаке компликација или изражавале забринутост током својих трудноћа. Студија спроведена о неједнакостима у здрављу мајки и одојчади у Калифорнији открила је да расна неједнакост у исходима за мајку и одојче опстаје и у оквиру 20% најбогатијих породица. Студија је закључила да су црне мајке и одојчад имале два пута већу вероватноћу да умру у поређењу са белим мајкама и одојчади у оквиру ове пореске групе. Истраживачи су такође открили да су стопе смртности мајки међу најбогатијим црнкињама биле исто толико високе као и међу белкињама са најнижим приходима. Друга студија је приметила да жене не-белкиње чешће доживљавају малтретирање од припадница других раса, при чему су стопе малтретирања код њих конзистентно више у поређењу са њиховим белим сународницама. Истраживања Министарства здравља државе Њујорк и Центара за контролу и превенцију болести показала су да црнкиње имају три до четири пута већу вероватноћу да ће умрети од компликација у вези са трудноћом него белкиње, при чему је више од 60% ових смртних случајева могуће спречити уколико им се пружи одговарајућа нега са поштовањем.

Иако су студије откриле да су утицаји акушерског насиља непропорционално распоређени, оне такође показују да то није ограничено само на црнкиње. Студија спроведена током 1970-их открила је да је око четвртине индијанских жена у репродуктивном добу било стерилисано у болницама Индијанске здравствене службе.

Види још Анђео милосрђа (криминологија) – укључује и убиство од стране здравствених радника и штету нанесену пацијенту у покушају да здравствени радник изгледа као херој Порођајна повреда Порођајна траума (физичка) Посттрауматски стресни поремећај повезан са порођајем Психијатријски поремећаји повезани са порођајем Револуција ружа Симфизиотомија, описана као међународни медицински скандал Трудноћа код трансродних особа

Референце

Категорија:Злостављање Категорија:Феминизам и друштво