мини|Два мушкарца на Митингу за враћање разума и/или страха указују на свој идентитет речју геј.

Термини који се користе за описивање хомосексуалности прошли су кроз многе промене од појаве првих назива средином 19. века. У енглеском језику, неки од широко коришћених термина били су содомит, сафичарка, ураниста или урнинг, хомофил, лезбијка, геј и квир. Неке од ових речи су специфичне за жене, неке за мушкарце, а неке се могу односити на оба пола. Геј особе се такође могу идентификовати под кровним термином ЛГБТ.

Термин хомосексуалац (хомосексуалан) скован је на немачком језику 1868. године. Академска заједница наставља да кује сродне термине, укључујући андрофилију и гинефилију, који означавају само објекат привлачности, чиме се ти термини у потпуности одвајају од сексуалне оријентације.

Постоје бројни сленг изрази за хомосексуалце или хомосексуалност. Неке заједнице имају своје тајне језике, богат жаргон који се користи међу подгрупама готово као тајни језик, попут језика Полари у Великој Британији и других.

Прописана употреба

Термин хомосексуалац може се користити као придев за описивање сексуалне привлачности и понашања особа које привлачи исти пол. Писац и пионир геј покрета Квентин Крисп рекао је да би тај термин требало да гласи „хомосексуалиста”, додајући да нико не каже „ја сам сексуалац”. Неке геј особе тврде да је употреба речи хомосексуалац као именице увредљива, истичући да су они првенствено људи, а да је њихова хомосексуалност само једна особина њихове људскости. Чак и ако сам термин не сматрају увредљивим, неке особе у истополним везама могу имати примедбе да их описују као хомосексуалце јер се идентификују као бисексуалне или имају другу оријентацију.

Поједини стилски приручници препоручују да се термини хомосексуалац и хомосексуалност у потпуности избегавају, како њихова употреба не би изазвала забуну или контроверзе. Конкретно, описивање појединаца као хомосексуалаца може бити увредљиво, делимично због негативне клиничке асоцијације те речи, која потиче из времена када се истополна привлачност описивала као патолошко стање, пре него што је хомосексуалност уклоњена са листе менталних поремећаја Америчког удружења психијатара 1973. године.GLAAD GLAAD Media Reference Guide - Terms To Avoid Стилски приручници агенције Асошијејтед прес и листа Њујорк тајмс ограничавају употребу ових термина.GLAAD GLAAD Media Reference Guide - AP & New York Times Style

Особе оријентисане према истом полу ретко примењују такве термине на себе, а јавни званичници и агенције их често избегавају. На пример, Коалиција за безбедне школе из Вашингтона у свом Глосару за запослене у школама саветује да је геј „пожељни синоним за хомосексуалац”, и даље предлаже избегавање термина хомосексуалац јер је „клинички, ствара дистанцу и архаичан”.

Међутим, термини хомосексуалац и хомосексуалност се понекад сматрају прикладним када се односе на понашање (иако је истополни пожељнији придев). Коришћење термина хомосексуалност или хомосексуалан за одношење на понашање може бити непрецизно, али не носи исте потенцијално увредљиве конотације као када се термин хомосексуалац користи за описивање особе. Када се односи на људе, хомосексуалац се може сматрати погрдним, па се преферирају термини геј и лезбијка. Неки тврде да хомосексуалац ставља нагласак на сексуалност у односу на људскост и треба га избегавати приликом описивања особе. Геј мушкарац или лезбијка су пожељније именице за ословљавање људи, које наглашавају културна и друштвена питања изнад секса.

Речник New Oxford American Dictionary наводи да је геј преферирани термин.

Особе са истополном сексуалном оријентацијом углавном преферирају термине геј, лезбијка или бисексуалац. Најчешћи термини су геј (и за мушкарце и за жене) и лезбијка (само за жене).

У неким секторима геј поткултуре, истополно сексуално понашање понекад се посматра искључиво ради физичког задовољства уместо романтичне привлачности. Мушкарци који су у тајности (енгл. down-low или DL) могу се упуштати у прикривене сексуалне активности са другим мушкарцима док паралелно одржавају сексуалне и романтичне везе са женама.

Историја

Избор термина који се односе на сексуалну оријентацију може имплицирати одређени политички став, а различити термини су били преферирани у различитим периодима и на различитим местима.

Рана историја Историчар и филозоф Мишел Фуко тврдио је да хомосексуални и хетеросексуални идентитети нису настали све до 19. века. Пре тог времена, како је навео, ти термини су описивали праксе, а не идентитет. Фуко је цитирао познати чланак Карла Вестфала из 1870. године Супротно сексуално осећање као „датум рођења” категоризације сексуалне оријентације.Фуко, 1976 Међутим, неки научници тврде да постоје значајни континуитети између прошлих и садашњих концептуализација сексуалности, при чему су за хомосексуалност коришћени различити термини. The author has made adapted and expanded portions of this book available online as A Critique of Social Constructionism and Postmodern Queer Theory .

У својој Гозби, старогрчки филозоф Платон описао је (кроз лик профаног комедиографа Аристофана) три сексуалне оријентације — хетеросексуалност, мушку хомосексуалност и женску хомосексуалност — пружајући објашњења за њихово постојање користећи измишљени мит о стварању.Classical Myth on glbtq.com

Трибадизам

Иако се данас овај термин односи на специфичан сексуални чин између жена, у прошлости се обично користио за описивање женске истополне сексуалне љубави уопште, а жене које су имале секс са женама називане су трибадама. Како објашњава писац Риктор Нортон:

Реч tribas, лезбијка, од грчког , трљати (тј. трљати пуденде једну о другу, или клиторис о стидну кост, итд.), појављује се у грчким и латинским сатирама од краја првог века. Трибада је била најчешћа (вулгарна) лезбијка у европским текстовима вековима. 'Трибада' се јавља у енглеским текстовима од најмање 1601. до средине деветнаестог века, пре него што је свесно постала старомодна — била је у употреби готово три века.

Fricatrice, синоним за трибаду који се такође односи на трљање али има латински, а не грчки корен, појавио се у енглеском језику још 1605. године (у Бен Џонсоновом делу Валпоне). Његова употреба сугерише да је био колоквијалнији и пежоративнији од трибаде.

Содомија

Иако се израз содомија користио за описивање низа хомосексуалних и хетеросексуалних „противприродних блудова”, термин содомит се обично односи на хомосексуалног мушкарца.Albert Barnes' Notes on the BibleVincent's Word Studies Термин је изведен из библијске приче о Содоми и Гомори, а хришћанске цркве су вековима упућивале на (злочин Содомита). Модерна повезаност са хомосексуалношћу може се наћи већ 96. године нове ере у списима јеврејског историчара Јосифа Флавија. Почетком 5. века, свештеник, историчар и теолог Хијероним користио је облике Sodoman, in Sodomis, Sodomorum, Sodomæ, Sodomitæ.Халам 1993 Савремена немачка реч и норвешка такође се односе на зоофилију.

Содомија у историјским библијским референцама можда се није односила на хомосексуалне чинове, већ на чинове зоофилије, као и кастрацију жена и мушкараца у сврху сексуалног ропства.

Лезбијство

Лезбијска списатељица Ема Донахју открила је да је термин лезбијка (са његовим модерним значењем) био у употреби у енглеском језику најмање од 18. века. Епска поема из 1732. године аутора Вилијама Кинга, The Toast, наизменично користи термине „лезбијске љубави” и „трибадизам”.

Сафизам

Назван по старогрчкој песникињи Сапфи која је живела на острву Лезбос и писала љубавне песме женама, овај термин је у употреби барем од 18. века са значењем лезбијке. Године 1773, један лондонски часопис описао је секс између жена као „сафичку страст”. Придевски облик сафички (или сафистички) се данас понекад користи као инклузивни кровни термин који изражава сексуалност и романтичну привлачност квир жена, укључујући бисексуалне, небинарне и транс особе. Међутим, то не прихватају све жене које се идентификују као лезбијке.

Педерастија

Данас се педерастија односи на мушку привлачност према адолесцентним дечацима,На основу дефиниције из речника OED: „Мушкарац који има или жели сексуалне односе са дечаком.” или на културне институције које подржавају такве односе, као у античкој Грчкој. Ипак, у 18. и 19. веку, реч се обично односила на мушку хомосексуалност уопште. Педераст је такође био активни партнер у аналном сексу, било са мушким или женским партнером. Овај однос је друштвено неприхватљив у модерним културама, док је законски дефинисан старосном границом за пристанак на сексуалне односе.

Хомосексуалац

мини|Карл-Марија Кертбени сковао је реч хомосексуалац у овом писму из 1868. године.

Реч хомосексуалац у буквалном преводу значи „истог пола”, будући да је то хибрид грчког префикса што значи 'исти' (за разлику од латинског корена који значи 'човек') и латинског корена што значи 'пол'.

Прво познато јавно појављивање термина хомосексуалац у штампи налази се у немачком памфлету из 1869. године под називом („Параграф 143 Пруског кривичног законика и његово задржавање као параграфа 152 Нацрта кривичног законика за Севернонемачку конфедерацију”). Памфлет је написао Карл-Марија Кертбени, али је објављен анонимно. У њему се заговарало укидање пруских закона против содомије.Bullough et al. ed. (1996) Кертбени је претходно употребио ту реч у приватном писму написаном 1868. године Карлу Хајнриху Улрихсу. Кертбени је користио израз (хомосексуалност) уместо Улрихсовог ; уместо , и уместо .

Термин су првобитно користили углавном немачки психијатри и психолози. Хевлок Елис је у својој књизи Студије из психологије секса из 1901. писао о еволуцији терминологије у овој области, која се на крају зауставила на хомосексуалности. У предговору првом издању (1900), Елис то назива сексуалном инверзијом, а други том књиге носи наслов „Сексуална инверзија”. У предговору трећем издању (1927) Елис то назива „проучавањем хомосексуалности”. На првој страници првог поглавља он расправља о терминологији, помињући Улрихсову употребу израза () из 1862. године, који је касније прешао у или ураниста (док је Дионијан или Дионинг био женски пандан), користећи као назив стања. Елис је известио да је први прихваћени научни термин био супротно сексуално осећање (), који је сковао Вестфал 1869, а користили су га Крафт-Ебинг и други. Овај термин никада није коришћен ван Немачке и убрзо је и тамо изашао из употребе. Термин хомосексуалност измислио је Кертбени исте године (1869), али дуго није привлачио пажњу, да би касније стекао значај. Био је лако преводив на многе језике, а користио га је и Хиршфелд у својој књизи Die Homosexualität des Mannes und des Weibes из 1914. године, једној од врхунских референци у тој области. Елис је наставио да користи оба термина, сексуална инверзија и хомосексуалност, у 3. издању, са благо различитим значењима.

Прва позната употреба речи хомосексуалац у енглеском језику налази се у преводу Крафт-Ебинговог дела из 1892. године који је урадио Чарлс Гилберт Чадок.David Halperin, , Routledge, Термин је популаризован афером Харден-Ојленбург из 1906. године.

Сама реч хомосексуалац имала је другачије конотације пре 100 година него данас. Иако су неки рани аутори користили придев хомосексуалан за однос на било који контекст са једним полом (попут женских школа), данас термин имплицира сексуални аспект. Термин хомосоцијалност се сада користи за описивање истополних контекста који нису романтичне или сексуалне природе.Merl Storr,

Колоквијална скраћеница хомо за хомосексуалца је кованица из периода између два светска рата, први пут забележена као именица 1929, а као придев 1933. године.OED, "homo, n.2 and a." Данас се често сматра погрдним епитетом.

Хомофил