Ференц Краус (; 17. мај 1962) је мађарски физичар који ради у области атосекундне науке. Био је директор Института за квантну оптику Макса Планка и професор експерименталне физике на Универзитету Луизијане у Минхену у Немачкој. Његов истраживачки тим је генерисао и измерио први атосекундни светлосни импулс и користио га за снимање кретања електрона унутар атома, обележавајући рођење атофизике. Године 2023, заједно са Пјером Агостинијем и Ан Л'Уије, добио је Нобелову награду за физику. Од новембра 2025. године, био је професор на Одсеку за физику Универзитета у Хонг Конгу, Покфулам, Хонг Конг.
Од 1981. до 1985. Краус је студирао теоријску физику на Универзитету у Будимпешти и електротехнику на Техничком универзитету у Будимпешти у Мађарској. Од 1987. до 1991. године дипломирао је и докторирао на Техничком универзитету у Бечу, у Аустрији, а од 1991. до 1993. године се тамо и хабилитовао. 1996–1998. постао је ванредни професор, од 1999. до 2004. године професор електротехнике на истом институту.
Године 2003. именован је за директора Института за квантну оптику Макса Планка у Гархингу, а 2004. године постао је шеф катедре за експерименталну физику на ЛМУ Минхен.
Референце
Спољашње везе Summary biography at the Deutsche Forschungsgemeinschaft Homepage of Ferenc Krausz Homepage of the group of Ferenc Krausz Munich-Center for Advanced Photonics
Категорија:Рођени 1962. Категорија:Мађарски физичари Категорија:Мађарски нобеловци Категорија:Нобеловци за физику Категорија:Добитници Волфове награде за физику Категорија:Биографије живих особа