Избори за председника Републике Србије треба да се одрже најкасније 26. децембра 2026. године. Ово су ванредни председнички избори, с обзиром да су редовни требали да се одрже на пролеће 2027. Председник Александар Вучић, поднео је оставку 27. септембра 2026, чиме је скратио свој други председнички мандат, с обзиром да за трећи мандат по Уставу нема право да се кандидује. Оставка и ванредни председнички избори су дати у склопу ванредних парламентарних избора, заказаних за 25. октобар 2026, на којима је Вучић предводио листу Српске напредне странке и коалиционих партнера, као кандидат те листе за новог премијера Србије.

Позадина мини|Александар Вучић, одлазећи председник Србије|233x233п Александар Вучић (СНС) који је од 2012. био потпредседник Владе Србије, а касније премијер Србије, изабран је први пут за председника Србије 2017. године, а други пут 2022. године. Сва истраживања, као и резултати избора показали су знатно већу популарност Александра Вучића од саме странке којој припада (СНС). Стога је оба пута, на председничким изборима 2017. и 2022. победио у првом кругу, своје противкандидате.

Од његовог доласка на власт, посматрачи су проценили да је Србија патила од демократског назадовања у ауторитаризам, након чега је уследио пад слободе медија и грађанских слобода. Институт В-Дем је категорисао Србију као изборну аутократију од 2014. године док је Фридом Хаус 2024. године приметио да је СНС „нагризао политичка права и грађанске слободе, вршио притисак на независне медије, опозицију и организације цивилног друштва“. Са друге стране, током његовог периода, Србија је забележила велики економски напредак, фискалну и монетарну стабилност, завршетак капитално значајних инфраструктурних пројеката уз отпочињање нових, као и повећање животног стандарда и запослености.

На спољно политичком плану његова политика је од стране критичара извргавана строгој осуди, док су присталице истицали немерљив значај оваквом приступу. Спољна политика би се могла окарактерисати као фино балансирање између сукобљених великих сила у немирним светским међународним околностима, не сврставање ни уз једну страну потпуно, уз грађење односа са свим странама (земље Европске Уније, САД, Русија, Кина, Израел и УАЕ)

Протести и утицај на изборе Током првог и другог мандата Александра Вучића као председника Србије, одигравале су се читаве серије протеста у Србији са различитом тематиком,али са крајњим усмерењем против његове владавине. Да би након урушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду у новембру 2024. године, отпочели највећи икада забележени антивладини протести у новијој историји Србије. Александар Вучић тада нуди парламентарним опозиционим странкама расписивање народног референдума са питањем подршке гласача њему, те назначава да ће се повучи са места председника уколико народна воља буде таква. Међутим опозиционе странке одбијају такву понуду, сматрајући је неискреном и тактичком.

На челу протеста су се временом нашли студенти државних универзитета у Србији, који су блокирали рад факултета, а затим истакли одређене захтеве, што је подржао знатан број грађана, невладиних организација, удружења и јавних личности, чиме се протест знатно омасовио и проширио на целу земљу.

Након 5. маја 2025. сви захтеви прерасли у један—расписивање ванредних парламентарних избора. На овим изборима студенти у блокади би изашли са својом листом. Редовни парламентарни избори у том тренутку су се морали одиграти до краја 2027, односно исте године као и наредни редовни председнички избори, на којима Вучић неби имао могућност да се кандидује, с обзиром да је у два мандара обављао ову фукцију. Ово је довело до читаве тактичке изборне калкулације, када би било најцелисходније обавити следеће председничке изборе у Србији. Александар Вучић је у више наврата наговештавао да ће се раније повући са места председника и тиме скратити свој други мандат, те да ће највероватније са ванредним парламентарним изборима бити обједињени и ванредни председнички избори у Србији. Међутим је током јула 2026. јасно најавио да ће председнички избори бити након парламентарних.

Аналитичари и политичари о датуму избора Александар Вучић је од октобра 2025. године наговештавао да би се председнички избори могли бити одржани крајем 2026. године. Међутим, у марту 2026. године, Вучић је предложио да се избори одрже одвојено. Драган Поповић из Центра за практичну политику предложио је да се председнички и парламентарни избори одрже заједно, док је бивши политичар Бојан Пајтић рекао да је скептичан. Владимир Пејић из Фактор Плуса проценио је да ће се избори одржати одвојено. С друге стране, Душан Вучићевић, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, рекао је да ће се председнички и парламентарни избори одржати заједно.

Током скупа СНС-а 28. јуна 2026, Вучић је најавио да ће поднети оставку у наредним недељама. У случају оставке, Вучића ће привремено заменити председник Народне скупштине до избора следећег председника. Инсајдер је известио да, упркос Вучићевим вишеструким најавама оставке, аналитичари не верују да ће избори бити одржани 2026. године. Здравко Понош, председник Центра Србија, рекао је да ће Вучић поднети оставку 2027. године, непосредно пре почетка Експо 2027. Ивица Дачић, председник СПС-а, рекао је у јуну да није разговарао о председничким изборима са Вучићем, али је рекао да би више волео да се избори одрже у њиховом редовном распореду.

У другој половини августу 2025, Вучић је најавио да ће се ванредни парламентарни избори, које су студенти у блокади захтевали одржати у октобру исте године, и понудио два датума. Почетком септембра главни одбор СНС-а донео је одлуку да ванредним парламентарним изборима 25.октобра 2026, као први на њиховој листи буде Александар Вучић, који ће бити кандидат за премијера Србије. Вучић је подноси оставку на место председника државе 27. септембра 2026, како би ушао у кампању за председника владе. Тиме је почео је да тече рок за расписивање ванредних председничких избора, који се морају одржати између 60 и 90 дана након оставке председника. Овиме је постигнут циљ, да се председнички избори одрже убрзо после парламентарних, али не истог дана.

Изборни систем Председник Србије се бира сваких пет година на непосредним изборима, тајним гласањем. Кандидатску номинацију може поднети Републичкој изборној комисији (РИК) регистрована политичка странка, коалиција политичких странака или група грађана, најкасније 20 дана пре избора. Приликом подношења кандидатуре, предлагач мора да поднесе и писану сагласност кандидата, скенирану личну карту, најмање 10.000 важећих потписа, списак потписника и потврду политичке странке, коалиције или групе грађана која је предложила номинацију. Номинација се може повући, а након проглашења, кандидат може и да одустане од избора. Гласачки листић садржи назив и датум избора, редне бројеве, имена кандидата, имена предлагача и напомене којима се бирачу каже да се гласање спроводи тајним гласањем и да може гласати само за једног кандидата. Право гласа на председничким изборима има сваки пунолетни грађанин у Србији који није проглашен неспособним да управља својим пословима.

РИК, локалне изборне комисије и бирачки одбори надгледају изборе. Након завршетка избора, локалне изборне комисије морају да пошаљу све гласачке листиће РИК-у за мање од 96 сати. Када РИК добије све гласачке листиће, има 96 сати да објави резултате председничких избора. Председничке изборе расписује председник Народне скупштине Србије, који мора да распише изборе најмање 90 дана пре истека мандата одлазећег председника. Избори морају бити одржани током викенда. У случају ратног или ванредног стања, избори морају бити одржани најкасније три месеца након проглашења краја ратног или ванредног стања. Исто важи и у случају да председников мандат престане раније, било због смрти или оставке. Кампања може трајати између 30 и 60 дана. Кандидат је изабран за председника ако добије већину гласова, односно најмање 50% +1 глас, од свих важећих гласова. Ако се то не догоди, други круг се одржава у року од 15 дана од проглашења резултата. Два кандидата која су добила највише гласова у првом кругу појављују се на гласачком листићу за други круг. Међутим, ако два или више кандидата заврше на првом или другом месту, и они се појављују на гласачком листићу. Кандидат који добије највише гласова у другом кругу бира се за председника. У случају да један кандидат изгуби право да буде изабран између два круга, цео процес гласања се понављa.

У случају да се парламентарни и председнички избори (општи избори) одржавају истог дана, гласање се одвија на истим бирачким местима, док исте комисије и одбори надгледају изборе.

Потенцијални кандидати

Влада Александар Вучић је негирао да ће се кандидовати за трећи мандат. У марту 2026. године, Вучић је рекао да има на уму два или три потенцијална кандидата.

Лист Данас је у још у децембру 2025.писао да СНС још није пронашао харизматичног кандидата за будућег председника државе, те да би стога председнички и парламентарни избори могли бити одржани истог дана, где би Вучић би био кандидат СНС-а за премијера. Лист је такође, у марту 2026, шпекулисао са Дачићем као кандидатом владајуће коалиције, док је часопис Време тада предвиђао Милоша Вучевића, Ђуру Мацута и Ану Брнабић као потенцијалне кандидате. Новинарка Нове Јелена Обућина је у априлу 2026, назначила Владана Петров, председника Уставног суда, као потенцијалног председничког кандидата СНС-а. Вучић је такође рекао да „није лоша идеја” видети Петрова као председничког кандидата, упоредивши га са Албертом Ајнштајном. Политички коментатор Небојша Крстић током 2026. рекао је да би Брнабић била „добар кандидат“ за СНС.

Опозиционе странке Бранимир Несторовић, председник политичке странке Ми – Снага народа, најавио је у марту 2026. своје учешће на наредним председничким изборима.

Здравко Понош, опозициони председнички кандидат са избора 2022, је 2026. рекао да у случају да се парламентарни и председнички избори одрже одвојено, највећи политички покрет треба да номинује заједничког председничког кандидата, а Понош је навео да је то управо студентски покрет. Милош Јовановић, председник Нове демократске странке Србије, рекао је да опозиција треба да предложи свог заједничког председничког кандидата, али је такође рекао да би и студенти требало да учествују у дискусијама.

Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке, најавио је у јуну 2026. да би могао да се кандидује на председничким изборима.

Студенти у блокади Студенти у блокади су најавили своје учешће на парламентарним изборима у Србији 2026., као и на председничким изборима. Владан Ђокић, актуелни ректор Универзитета у Београду, у интервјуу за часопис Радар, рекао је да ће о његовој улози на парламентарним или председничким изборима одлучити студенти и јавност. Антивладини медији су га најављивали средином 2026, као „будућег председника Србије”. Политиколог Душан Спасојевић рекао је да би Ђокић био одличан председнички кандидат, али да би уместо тога требало да предводи изборну листу на парламентарним изборима. Ректор Владан Ђокић је, накнадним гласањима студентских пленума који су водили протесте, у септембру искључен са студентске листе за парламентарне изборе, како је тада навођено тесном већином.

Јавно изразили интересовање Закључно са јулом 2026. године, следеће особе су изразиле заинтересованост да се кандидују за председника:

Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке (1991—тренутно); потпредседник Владе Републике Србије (1998—2000) Бранимир Несторовић, председник Ми — Снага Народа (2024—тренутно)

Референце

Категорија:Председнички избори у Србији Категорија:Странице са непрегледаним преводима