Сухој Су-25 (; ) је двомоторни авион, једносед, намењен за блиску подршку и противоклопну борбу. Пројектован је у Совјетском Савезу, налази се и данас у употреби у ратним ваздухопловствима Русије, чланица Заједнице независних држава и неколико других страних земаља. Први прототип је полетео 22. фебруара 1975. године. Након завршених испитивања, авион се серијски производио од 1978. године, у Тбилисију у совјетској републици Грузији. Убрзо су развијене и усвојене његове варијанте двоседа Су-25УБ, варијанта за вучу мета у лету у ваздушном простору Су-25БМ и извозна варијанта Су-25К. Неколико примерака авиона Су-25, надограђени су у стандард Су-25СМ, 2012. године. Варијанте Су-25Т и Су-25ТМ су такође познате са ознаком Су-39. Резултат су наставка развоја, а не производе се у значајније већем броју примерака.
Развој Авион Су-25, развијен је ОКБ Сухој, на резултатима истраживања спроведеним касних шездесетих година 20. века, у циљу дефинисања тактичко-техничких захтева (ТТЗ) новог јуришног авиона, традиционално уважавајући ефекте чувеног Иљушина Ил-2 у Другог светског рата, који је остао синоним за руске јуришне авионе. Захтев је да, сходно промењеној ратној доктрини, изводе борбене операције применом конвенционалног оружја. Су-25 је тешко наоружан топом ГШ-30-2, калибра 30 -{mm}- и за различитим експлозивним средствима ваздух-земља, укупне маса око 4.400 -{kg}-. На одређен начин, представља еквивалент америчком јуришном авиону A-10 тандерболт II (мада би се пре могао упоредити са Нортропом YA-9 који је изгубио на конкурсу Америчког ратног ваздухопловства за избор новог јуришног авиона). Исте спецификације довеле су до развоја јуришне варијанте МиГ-27 од руског ловца МиГ-23, иако између ова два авиона нема никакве сличности.
Конкуренција између познатих совјетских ваздухопловних развојних организација је била велика. Најзначајнији резултати су били са пројектима Ил-102 и Т-8 (Сухој). Модерним погледима на јуришни авион заправо су одговорили само предлози Ил-102 и Т-8. Пројекат Ил-102 је развијен од млазног јуришног авиона Ил-40. Основна карактеристика, Иљушиновог новог пројекта је била максимално поједностављен авион.
Сухој је предложио потпуно нови пројекат означен са Т-8, који је годинама развијао његов пројектни биро. Захваљујући бољем нишанском систему, мањим габаритима и мањој маси од Ил-102, Су-25 је добио предност и у јесен 1969. године је победио на конкурсу. Програм ИЛ-102 је обустављен.
Први прототип Сухоја Су-25, под ознаком Т-8-1, полетео је 22. фебруара 1975. године. Проблеми у развоју одложили су његово увођење у оперативну употребу све до априла 1981. године.
Пројекат Авион Сухој Су-25 на изложби Le Bourget, 1989. године.|десно|мини|250п Концепција Од самог почетка, пројекат Т-8 (Су-25) представљао је развој авиона једноставног за производњу, способног да извршава сложене оперативне задатке за подршку копнених снага за који је потребно минимално време и обим радова на одржавању. Као резултат тога, Су-25 је пројекат за који је потребна минимална обука летача и особља за одржавање на земљи. Време припреме авиона за одлазак на задатак је занемарљиво кратко. Посебна предност је аутономија употребе и изван аеродрома са посебним стандардима, чак је оперативан и са полуприпремљених земљаних стаза.
Авион Су-25 је класични двомоторни подзвучни авион, једносед, класичне аеродинамичке шеме, висококрилац. Крило је трапезно негативног диедра, са углом стреле нападне ивице од 20°. Под крилом се налазе 10 подвесних носача за наоружање и друге спољне терете, по којима је авион добио популарни назив „Чешаљ“. Хоризонтални реп је такође класични - трапезног облика и са крмилом висине. Вертикални реп је такође класичан. Попречни пресек трупа авиона је елипсастог и правоугаоног облика. Састоји се из три конструктивне целине (склопа).
Конструкција и распоред склопова Структура авиона је класичне технологије, састављена о склопова добијених међусобним везивањем елемената закивањем: оквира, уздужника, ребара, рамењача, носећих окова и оплате. За израду ових елемената коришћени су класични материјали — првествено метали: алуминијумске легуре у нивоу (до 60% од укупне масе змаја летелице), легуре магнезијума, (2% масе змаја летелице), легуре титана, (13,5% масе змаја летелице), чепика (19% масе змаја летелице) и других материјала (3% од масе змаја летелице).
Предњи — кабински део трупа интегрише кабину пилота, системе опреме и предњу ногу стајног трапа. Централни део трупа повезује крило, моторе и главне ноге стајног трапа. Задњи део трупа, на коме су интегрисане обе репне површине и контејнер за кочиони падобран. Стајни трап је увлачећи, система трицикл, предња носна нога се увлачи у труп авиона а главне ноге, када су извучене, точкови су им испод крила, а у току лета се увлаче у труп авиона. Положај главних ногу стајног трапа је такав да не смета подвешавања оружја и спољних резервоара за гориво. Морнаричка верзија овог авиона је опремљена системом за напајање горивом у лету, као и куком за заустављање при слетању на носач авиона. Авион Су-25 је веома добро наоружан а конкретно ношење наоружања зависи од варијанте и планиране мисије авиона.
1 — Топ GSh-30-2 2 — Аеродинамичке кочнице 3 — Електронске противмере 4 — Ласерски нишан Клен-ПС 5 — Опрема, електроника БРЭО 6 — Антене за идентификацију 7 — Пито-статички систем ваздушних података ПВД-18Г-3М 8 — Контејнер кочионог падобрана 9 — Резервоар горива 10 — Главна нога стајног трапа 11 — Избациво седиште К-36Л 12 — Чеоно стакло 13 — Перископ 14 — Млазни мотор 15 — Усисник ваздуха 16 — Антене РСБН 6Ц 17 — ПВД-7 18 — Предња нога стајног трапа 19 — Поклопац кабине 20 — Приказивач у кабини АСП-17 21 — Склапајуће степенице 22 — Рамењача 23 — Закрилце 24 — Предкрилце 25 — Крмило правца са пригушивачем осцилација 26 — Крилце 27 — Аутомат за избацивање мамаца АСО-2В 28 — Антене СПО-15 29 — Крмило висине 30 — Спољни носачи терета БДЗ-25 31 — Покретање мотора АПУ-60
Погон Параметри мотора Турмански Р-195ПараметриВредностиПотисак 43 kN / 45 kN (ванредно)Дужина 7.880 mmПречник 805 mmПречник издувника 547 mmМаса (сув) 574 kgПотрошња горива 0.89 Проток ваздуха 66 Температура гаса на турбини 930 °CРесурс између два ремонта 500 часоваШема доградње Су-25 за повећање преживљавања.|десно|мини|450п Варијанте серијских авиона Су-25 / Су-25УТ / Су-25Т / Су-25БМ погоне Мотори (2 х Турмански Р-195), без допунског сагоревања, интегрисани су бочно на труп, у кореном делу полу-крила. Потисак им је близу 2 х 43 kN / 45 kN (у ванредним случајевима). Међутим, модернизација Су-25 је обухватила и измену обилазнице језгра мотора Р-195, што је допринело повећању потиска на 50 kN у ванредним случајевима.
Систем за гориво се састоји од 4 резервоара, у трупу су смештена два, а у сваком полу – крилу по један. Резервоари за гориво су самозаптивајући, додатни оклоп је уграђен између мотора и централног дела трупа. У издувне цеви мотора уграђене су мреже (завесе), за умањење димног трага.
Су-25 је опремљен бочним уводницима ваздуха, са косим улазним пресеком и лучном спољном страницом. Усисници прелазе у канале овалног пресека и директно уводе ваздух у компресоре мотора, са минималним губицима.
Бочно, између страница трупа и улазних делова усисника ваздуха налазе се клинасти одвајачи граничног слоја акумулираног на површини трупа, ширине од 60 mm. Да би се побољшао довод ваздуха на великим нападним угловима, а раван улазног пресека је закошена за 7 степени.
Кабина и опрема Заштита пилота и повећање преживљавања авиона Кабина омогућава добру прегледност пилоту како у фазама полетања и слетања тако и при лету авиона. Под притиском је и са избацивим седиштем К-36Л (лака верзија од К-36Д), спашава на свим висинама при брзинама 0–1000 km/h. Су-25 је значајно повећано преживљавање са неопходним мерама, које су пеналисане повећањем нормалне полетне масе за 7,2% или 1050 kg, витални системи су дуплирани, a кабина је обложена титанијумским оклопом (плочама): - Дебљина бочних плоча оклопљене кабине - 24 mm (титан) - Задњи зид оклопљене кабине - 10 mm (титан) - Предњи зид оклопљене кабине - 24 mm (титан) - Оклопљен патос кабине - 10 mm (титан) - Предњи оклоп уређаја кабине - 57 mm - Може да издржи удара до 50 метака, калибра од 12,7 mm - Пречник пилотске палице - 40 mm - Ветробран - 55 mm оклопни триплекс. - Заштита потиљка пилота, 6 mm Опрема Носни део трупа је опремљен са препознатљивим удвојеним Пито цеви, декорисаним са навигационим антенама, обухвата главну - ХП-18г-3М и резервну - ЦВП - 7. Системи опреме такође укључују: Доплер радар DISS-7. Пријемник SRO за противрадарско упозорење (RWR). Радар за навођење SPO-15 и систем упозорења (RHAWS). Идентификација-пријатељ-непријатељ SO-69 или - (IFF) предајник. Авио-навигациони и систем за слетање. Комплет радио уређаја, укључујући и један за директну комуникацију са копненим трупама.
У корену вертикалног репа, уграђена је антена RWR и систем за инструментално слетање. Двоструки кочиони падобрани су у контејнеру испод вертикалног репа, а на врху тога простора су системи IC и противрадарски мамци, АСО-2Б, са укупно 128 патрона.
Наоружање мини|десно|Авион Сухој Су-25 са ракетним наоружањем. мини|десно|Македонски Авион Сухој Су-25 једносед. мини|десно|Авион Сухој Су-25СМ на ваздухопловној изложби МАКС-2011, у Москви..У Арсеналу овог авиона су топови, ракете ваздух-ваздух, вођене ракете ваздух-море, невођене ракете ваздух-земља, калибра 57 до 340 -{mm}- и класичне слободно падајуће авио-бомбе разног калибра и намене. Поред оптичког нишана авион је имао и ласерски даљиномер и нишан и остале уређаје који су му омогућавају дејство преко целог дана и у лошим временским условима. Наоружање авиона Су-25Спољни носачи 8 (10)Спољна борбена носивост 4.340 kgСтандардна спољна носивост1.340 kgТоп ГШ-30-2 (уграђен)Број један Калибар30 mmБојеви комплет 250 гранатаТопови ГШ-23Л (у подвесним контејнерима)Калибар23 mmБојеви комплет 260 метакаБомбеКласичне слободно падајуће авио бомбе ФАБ-100; ФАБ-250; ФАБ-500 и Касетне бомбеРакетеВаздух - ваздух Р-60Ваздух - земља С-5; С-8; С-13; НАР; С-24Б; С-25Ваздух - мореХ-23; Х-25; Х-29
750px|мини|центар|Схема ношења наоружања
Варијанте Основна варијанта овог авиона је једносед Су-25. Развијен је и произведено је неколико примерака двоседа за обуку пилота Су-25УБ, као и неколико авиона Су-25УТГ са ојачаном конструкцијом и куком који су служили за обуку пилота у слетању на носаче авиона. Први Су-25УТГ полетео је у Септембру 1988. године и укупно је произведено десетак авиона. Половина од овог броја још увек се налази у оперативној употреби на једином руском носачу авиона Адмиралу Кузњецову. Руска морнарица наручила је још десет Су-25УБП сличних Су-25УТГ али са увлачивом сондом за пуњење горивом у лету.
Из краткотрајног локалног сукоба на Кавказу извучена је поука за неопходном модернизацијом авиона Су-25. Резултат тога су напредније варијанте авиона Су-25 Су-25Т (алтернативна ознака Су-28), Су-25ТМ (Су-39) и Су-25СМ. Уведен је побољшан нападно-навигацијски систем, повећана је отпорност авиона на противавионску ватру са земље и обезбеђено је ношење нове генерације вођених пројектила ваздух-земља. Варијанте авиона Сухој Су-25Су-25 Прва варијанта серијског авиона.Су-25УБ Школско борбени двосед, серијски авион.Су-25УТ, Су-28Школска верзија, двосед. Су-25УБКИзвозна варијанта Су-25УБСу-25УТГДвосед, за испитивање могућности слетања на копнену и палубну (бродску) подлогу.Су-25БМАвион - тегљач мета за обуку у гађању, у ваздушном простору.Су-25КИзвозна варијанта Су-25Су-25ТПротив-тенковски јуришни авион, са новим оружјем и опремом.Су-25ТКИзвозна варијанта Су-25Т Су-25ТМ, Су-39Против-тенковски јуришни авион, за све временске услове.Су-25СММодифициран и побољшан у домену нападно-навигацијског система, опреме у кабини, погона и наоружања.
Оперативна употреба Контура Су-25 у две пројекције..|десно|мини|250п Произведено је око 700 примерака авиона Су-25, периоду од 1980. до 1992. године. Рат у Авганистану (1979—1989)